Teško naoružanje za Ukrajinu: Ko šta isporučuje

Opstanak Ukrajine kao suverene države mogao bi da bude odlučen u Donbasu – a pitanje je sa kakvim oružjem će se Ukrajinci suprotstaviti ruskim osvajačima. Shodno tome, Ukrajina apeluje na zapadne zemlje da joj isporuče teško naoružanje: samohodne haubice, višecevne bacače raketa, ratne brodove, jurišne helikoptere i borbene avione.

U međuvremenu su gotove sve članice NATO isporučile barem malokalibarsko oružje, zaštitnu opremu ili municiju, ali ne i teško ofanzivno naoružanje. Suviše je velika opasnost da bi Rusija to mogla da vidi kao mešanje u rat, a samim time i kao razlog za napad na NATO. Ali zbog velike ofanzive koja je trenutno u toku u Donbasu, čini se da sve manje zemalja o tome brine. Brojne NATO članice najavile su isporuku različitih sistema naoružanja. Radi tajnosti, ne otkrivaju sve detalje, ali neke stvari su poznate.

SAD

SAD su do sada dale daleko najveći doprinos opremanju ukrajinske vojske. Od početka rata Vašington je odobrio oko 2,5 milijarde dolara. Zahvaljujući prenosivoj protivtenkovskoj raketi Džavelin, ukrajinski vojnici uspeli su da unište bezbroj ruskih tenkova. Međutim, stručnjaci kažu da ti sistemi nisu pogodni za otvorenu borbu, kakva sada predstoji.

Pentagon je prošle nedelje saopštio da će u najkraćem mogućem roku Ukrajini isporučiti 18 haubica sa 40.000 metaka, 300 dronova Svičblejd i 300 oklopnih vozila, kao i 11 transportnih helikoptera ruskog dizajna MI-17, koji po potrebi mogu da budu opremljeni sistemima noružanja, kao što su rakete vazduh-zemlja. Prve isporuke već su stigle na front, a u toku je i obuka ukrajinskih vojnika za korištenje samohodnih haubica koje mogu da ispaljuju projektile koje navodi GPS. Američki predsednik je u četvrtak obećao dalju pomoć.

Za sada bez isporuke borbenih aviona

Portparol Pentagona Džon Kirbi u utorak je rekao da je Ukrajina dobila borbene avione MiG-29 iz drugih zemalja bivšeg Varšavskog pakta. U međuvremenu je tu izjavu povukao: isporučeni su samo rezervni delovi sa kojima oštećeni avioni mogu ponovo da se osposobe za upotrebu.

Ipak, nastavlja se debata o tome da li avioni MiG-29 treba da budu isporučeni Ukrajini iz Poljske, Rumunije i Bugarske. Ukrajinski piloti lete i tim tipom aviona i, za razliku od zapadnih aviona, njih mogu da koriste bez dodatne obuke.

Evropska unija

Od početka rata EU je iz svojih sredstava izdvojila 1,5 miliardi evra, iz takozvanog mirovnog fonda, iz koga države članice za Ukrajinu mogu da obezbede „ličnu zaštitnu opremu, kompete prve pomoći, gorivo, vojnu opremu i platforme sa kojima ubojita sredstva mogu da se koriste u odbrambene svrhe“. Teško naoružanje, koje mnoge države članice sada žele da isporuče, ne sme da se finansira iz tog fonda.

Nemačka

Nemačka vlada i dalje odbija da isporuči Ukrajini teško naoružanje Bundesvera. Umesto toga, Kijevu nudi protivtenkovsko oružje, granate, dronove, zaštitnu opremu i municiju. Najteže oružje u ponudi je dvanaest minobacača kalibra 120 milimetara, maksimalnog dometa od skoro 7,5 kilometara.

Češka

Vlada u Pragu je među prvima Ukrajini obećala isporuku oružja. Još u januaru, s obzirom na raspoređivanje ruskih snaga na ukrajinskoj granici, Češka je Ukrajini isporučila municiju i tenkovske granate koje odgovaraju sovjetskim sistemima naoružanja, koje mnoge zemlje bivšeg Varšavskog pakta još uvek imaju u svom arsenalu.

Po svemu sudeći, Češka je i prva zemlja koja je Ukrajini već isporučila tenkove iz tih zaliha. I to ne samo oklopno vozilo BMP, već i više desetina borbenih tenkova T-72. Ukrajinska vojska koristi i jedno i drugo.

Poljska

Poljska je takođe doprinela modernizaciji ukrajinske vojske pre rata, snabdevajući susednu zemlju dodatno razvijenim sistemima ruskog naoružanja, uključujući i municiju. NATO partneri su, međutim, sprečili Poljsku da početkom marta Ukrajini isporuči borbene avione MiG-29. Početkom aprila Varšava je razgovorala o stacioniranju američkog nuklearnog naoružanja u zemlji. Sada je obećala dalje isporuke, uključujući i teško naoružanje, ali je suzdržanija u vezi sa detaljima.

Slovenija

Slovenija bi bila spremna da isporuči Ukrajini tenkove iz sovjetskih zaliha. U zamenu za to, Nemačka je Sloveniji ponudila oklopne transportere i izviđačka vozila Marder i Luks. Kako prenosi agencija dpa, Slovenija traži modernije naslednike, Pumu i Boksera, i zamenu borbenih tenkova nemačkim Leopardom 2.

Turska

Turska je poslednjih godina Ukrajini prodala najmanje 20 borbenih i izviđačkih dronova tipa Bajraktar TB2. Iako te isporuke nisu povezane sa ruskom invazijom, one su među retkim teškim ofanzivnim oružjem NATO, koje je Ukrajina već koristila.

Ostale NATO članice

Dok Italija i Francuska malo šta javno govore o ispuruci oružja Ukrajini, druge članice NATO, među kojima su Belgija, Norveška i Kanada, sada najavljuju isporuku teškog naoružanja. Konkretniji je bio premijer Velike Britanije, Boris Džonson, koji govori o raketama za napade na morske ciljeve. Njegov holandski kolega Mark Rute govori o oklopnim vozilima.