Tesna trka za novog predsednika Čilea

Kast, 55-godišnji advokat i bivši kongresmen, je dobio više glasova u prvom krugu izbora, ali Borić, 35 godina star kongresmen i bivši studentski aktivista i vođa protesta, od tada ima prednost u anketama.

Kako navodi Al Džazira, smatra se da bi izlaznost, naročito kada su u pitanju mladi glasači, bi mogla da ima presudan uticaj na ishod izbora – Kast ima prednost kod starijih od 50 godina, dok oni mlađi od 30 favorizuju Borića.

Izbore karakteriše dramatična podela na levicu i desnicu, nezabeležena u istoriji ove latinoameričke zemlje koja je nakon pada dikatorskog Pinočeovog režima doživela značajan ekonomski rast. Borić, hrvatsko-katalonskog porekla, bio je lider studenata i jedan od vođa protesta 2019, kada su Čileanci izašli na ulice i tražili bolju zdravstvenu zaštitu, kvalitetnije obrazovanje i ekonomsku jednakost, a protesti su rezultirali pokretanjem procesa ustavne reforme.

Politički protivnici Borića optužuju da je komunista, dok, s druge strane, Kasta optužuju da liči na bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa i sadašnjeg brazilskog predsednika Žaira Bolsonara.

U svojim kampanjama između dva izborna kruga, oba kandidata su bila više usmerena ka centru u pokušaju da osvoje deo glasača koji u prvom krugu nisu glasali ni za jednog od njih. Posle prvog kruga, Kast je krenuo na turneju po Sjedinjenim Državama, gde se sastajao sa konzervativnim političarima među kojima je i republikanski senator Marko Rubio, dok se u Čileu koncentrisao na zadobijanje naklonosti glasača koji naginju ka desnici.

Borić je, s druge strane, svoju kampanju fokusirao na one zajednice u kojima ranije nije uspeo da zadobije podršku. “Borićev glas je urban, progresivan i uglavnom koncentrisan na Santijago. Ali oba kandidata su morala fizički da prenesu svoju poruku u ruralnim i marginalozovanim područjima do kojih nisu uspeli da dopru preko durštvenih mreža”, rekla je za Gardijan Marija Kristina Eskudero, politikološkinja sa Univerziteta Čilea.

Dok su i Kast i Borić pokušavali da privuku naklonost što većeg broja glasača, posle prvog kruga izbora došlo je i do prestrojavanja u političkim krugovima. Centristička kandidatkinja Jasna Provoste i bivši poslanik Socijalističke partije Marko Enrikes-Ominami, koji su u prvom krugu osvojii 19 odsto glasova, su podržali Borića. Kast je dobio podršku širom desnice, uključujući i biznismena Frankoa Parisija koji je mnoge iznenadio osvojivši 13 odsto glasova u prvom krugu iako tokom kampanje ni jednom nije bio u Čileu.

Osim toga, Kast je prihvatio ultimatum bivšeg ministra desnog centra Sebastijana Sičela, koji je privukao 13 odsto glasova u prvom krugu, da ublaži neke od elemenata svog programa kako bi ga podržao. Eduardo Artes, 70-godišnji komunista koji je osvojio manje od jedan odsto glasova, je odbio da podrži bilo kog od dvojice kandidata u drugom krugu.

U prvom krugu izbora je zabeležena istorijski niska izlaznost od svega 47 odsto. Tri četvrtine od preko 15 miliona registrovanih glasača nije glasalo ni za Borića ni za Kasta. Više od 45 odsto onih koji su izašli na izbore je glasalo za jednog od pet kandidata koji nisu ušli u drugi krug.

Taj trend je još primetniji u Antofagasti, najnaseljenijem regionu u severnom Čileu, gde je izlaznost bila za pet odsto niža od nacionalnog proseka a autsajderski kandidat Franko Parisi je osvojio gotovo 34 odsto, dok su Kast i Borić dobili svega 21 odsto glasova.