The Economist: Brutalno oružje u ratu protiv Ukrajine

Kako prenosi Al Jazeera, Britanski magazin The Economist navodi da su stanovnici Buče, grada na periferiji Kijeva, pronašli hiljade malih strelica zabodenih u zgrade i automobile.

Economist pojašnjava da su metalni projektili, dužine manje od tri centimetra i poznati kao “flechettes” (francuska reč za ”male strele”) brutalno oružje čija upotreba nije uobičajena u modernom ratovanju. Pa zašto ga Rusija onda koristi u Ukrajini?

Izveštaj magazina skreće pažnju na istoriju ovog oružja, poznatog i kao ekser-bombe, koje je stvoreno u Italiji početkom 20. veka, a koristile su ga sve strane u Prvom svetskom ratu. Dužina strelica korišćenih u to vreme iznosila je 12 centimetara sa perajama radi stabilnosti i fiksiranja na mete koje su gađane. Iz aviona su bacani deseci ili stotine kanistera ispunjenih tim strelicama na neprijateljske mete. Pošto su bile neefikasne, ubrzo su zamenjene eksplozivnim bombama.

Amerika je potom razvila novu, smrtonosniju generaciju 1950-ih, u programu pod kodnim nazivom “Lenji pas” (Lazy Dog).

Izveštaj Economista objašnjava da je nova unapređena generacija bombe bila teška 225 kilograma, koja eksplodira i ispusti više od 10.000 projektila, a svaki je dug 44 milimetra. Imali su snagu i brzinu metka, dok bomba ima sposobnost da pogodi devet meta po kvadratnom metru, tako da ima dobre šanse da ubije bilo koga na području gde eksplodira.

Za razliku od drugih bombi, “Lenji pas” ne ispušta glasan zvuk, osim pucketanja izazvanog čeličnom kišom koju bomba ispušta.

Posledica logističkih problema ili zastrašivanje Ukrajinaca

Amerika je u ratu u Vijetnamu takođe koristila flešetne granate ispaljene iz artiljerije koje su bile poznate kao “Pčelinja košnica” zbog zujanja strelica koje su ispaljivane prema ciljevima. O tom oružju su kružile užasne priče, većinom izmišljene, poput toga da su žrtve koje su pronađene bile prikovane za stabla drveća.

Prema izveštaju, studije koje je sprovela američka vojska na životinjama pokazuju da male strele prodiru velikom brzinom kada uđu u telo, a to uzrokuje ozbiljne povrede koje nisu srazmerne njihovoj maloj veličini, te mogu proći i kroz kosti.

U izveštaju se navodi da je Izrael koristio flešetne bombe protiv Palestinaca početkom 2000-ih, a organizacije za ljudska prava su bezuspešno pokušavale zaustaviti izraelsku vojsku da koristi flešete protiv ciljeva na okupiranoj Zapadnoj obali. Njihovi napori da se na ove bombe primenjuju posebni međunarodni zakoni, poput kasetnih bombi i nagaznih mina, propali su.

Economist je citirao Neila Gibsona, stručnjaka u Fenix Insightu, konsultantskoj kući specijalizovanoj za odlaganje eksploziva, koji je rekao da su flešetne granate u Buči ispaljene iz ruske artiljerije kalibra 122 mm.

Magazin navodi da fotografije snimljene u blizini Buče pokazuju uništenu haubicu kalibra 122 mm sa neispaljenim mecima 3sh1 razbacanim okolo.

Economist navodi da je Rusija možda dala svojim snagama u Ukrajini ograničenu količinu flešetnog oružja u odbrambene svrhe. Njegova upotreba može biti posledica logističkih problema, jer su ruske snage možda pribegle neselektivnom korišćenju svoje municije. Časopis ne isključuje mogućnost da je Rusija koristila ovu municiju kako bi zastrašila Ukrajince.