The Hill: Slom ruskog uticaja se širi, počeo je u Kalinjingradu

Autori analize Džonatan Svit, penzionisani pukovnik vojske i duggodišnji vojni obaveštajac i Mark Tot, penzionisani ekonomista i preduzetnik, smatraju da se „polako, ali sigurno, ruski uticaj smanjuje u baltičkom regionu, a ovaj trend ima potencijal da se kao grudva snega nastavi kotrpljati niz padinu“.

Poljska je, preko Komisije za standardizaciju geografskih imena, 10. maja objavila da više neće označavati Kalinjingrad njegovim ruskim imenom. Već umesto toga počinje da koristi Kroleviec, poljski prevod za Kenigsberg, kako se zvao region Istočne Pruske pred kraj Drugog svetskog rata.
 
Njihov tajming, dan nakon Putinove parade povodom Dana pobede u Moskvi, očigledno je bio nameran. Sada nepostojeći Sovjetski Savez promenio je ime nakon što je preuzeo administrativnu kontrolu prema uslovima Potsdamskog sporazuma iz 1945. Baltička luka i okolina su preimenovani po Mihailu Kalinjinu, jednom od vođa boljševičke revolucije.
 
Malo je ostataka izvornog nemačkog nasleđa Kalinjingrada, osim neke preživele arhitekture. Celokupno nemačko stanovništvo je 1947. prisilno iseljeno od strane tadašnjeg sovjetskog lidera Josifa Staljina i zamenjeno stotinama hiljada novih doseljenika, dovedenih prvenstveno iz Rusije i Belorusije. Odluka Varšave da ga preimenuje u Kroleviec nije bio samo namerno odricanje od Putina, već i od Staljina i decenija sovjetske dominacije.

 
I nije samo Poljska. Litvanski poslanici Vilius Semeška i Paule Kuzmickiene su 12.maja sledeći ovaj primer apelovali na Državnu komisiju za litvanski jezik da Kalinjingradsku oblast i grad Kalinjingrad preimenuju u Karaljaučiaus. „Solidarni smo sa našim susedima Poljacima i pozivamo vas da ne koristite veštačka imena koja su nam nametnuta na litvanskom“, istakli su oni.
 
Letonija je 16. maja objavila da će zvanično nazivati eksklavu Kalinjingrad Kenigsberg nakon što je Letonski državni jezički centar preporučio promenu imena.

Ovo je za sada samo promena imena, ali bi mogla da nagovesti blisku budućnost za nekoliko teritorija koje je okupirala Rusija, ukoliko se rat u Ukrajini završi velikim ruskim porazom. Kako se težina ruskog ugnjetavanja smanjuje, Krim, Abhazija, Južna Osetija i Pridnjestrovlje mogu vršiti pritisak na ponovno ujedinjenje sa svojim matičnim zemljama, omogućavajući Ukrajini, Gruziji i Moldaviji da povrate svoju teritorijalnu celovitost.
 
Moldavija je 15.maja učinila ono što bi mogao biti prvi korak kada je Igor Grosu, predsednik parlamenta Republike Moldavije, saopštio da se Moldavija formalno povlači iz međuparlamentarne skupštine Zajednice nezavisnih država (ZND) — ruskog ekvivalenta Britanskom komonveltu.
 
„Posle 30 godina“, naveo je Grosu, „postalo je jasno da nam prisustvo Republike Moldavije u strukturama ZND nije pomoglo da uklonimo rusku vojsku sa teritorije Republike Moldavije, da rešimo pridnjestrovski konflikt. . Biti u ZND nije nas zaštitio od ucena usred zime. Povlačenje iz Skupštine ZND je prvi korak. Ukrajina je napustila ovu organizaciju. Republika Moldavija je slobodna zemlja za donošenje suverenih odluka. Pokazali smo da želimo demokratiju, slobodu kod kuće“.
 
U najgorem slučaju, Rusija bi mogla da doživi još jedan događaj sličan padu Berlinskog zida 1989. Taj prvobitni događaj doveo je do raspada Sovjetskog Saveza. Ako Rusija ne može da održi svoje okupirane teritorije u skladu, šta bi to značilo za Organizaciju ugovora o kolektivnoj bezbednosti koju predvodi Rusija, koja trenutno uključuje Belorusiju, Kazahstan, Kirgistan, Jermeniju i Tadžikistan? Osećajući slabost kao rezultat ruskih neuspeha u Ukrajini, da li će ove druge periferne zemlje nastaviti da stoje uz Kremlj?
 
Rusija je mogla sebi da priušti da dozvoli da naizgled minorna najava Poljske ne dobije bilo kakav zamah. Ali na osnovu akcija Litvanije, Letonije i Moldavije to već ne može prenebregnuti.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ljutito je izjavio u saopštenju da se odluka „graniči sa ludilom“ i da je „neprijateljski čin“. On je kazao da je „zvanični naziv Kalinjingrad“.

Ako bi Rusija izgubila kontrolu nad Kalinjingradom, to bi bilo slično gubitku Krima u smislu strateškog značaja. U sendviču između NATO zemalja Litvanije i Poljske, Kalinjingrad je sedište ruske Baltičke flote.

Morska luka omogućava Rusiji da utiče na komercijalni i vojni saobraćaj u Baltičkom moru iz svoje pomorske baze Baltijsk. Takođe je dom 152. gardijske raketne brigade, koja ima desetak napred pozicioniranih balističkih raketnih sistema Iskander-M i nuklearnog oružja u skladištima.
 
Štaviše, Kalinjingrad takođe dozvoljava Rusiji da ugrozi Suvalki jaz, 64 kilometra širok deo granice između Poljske i Litvanije. Dva autoputa koja prolaze kroz ovaj jaz su jedini održivi kopneni i vojni putevi snabdevanja između baltičkih država i Finske na severoistoku, i ostatka NATO-a na jugozapadu. Ako bi ruske i beloruske snage delovale zajedno kako bi zauzele jaz, to bi u suštini odsečilo te NATO saveznike od ostatka alijanse.

 
Kremlj ne može da rizikuje da izgubi Kalinjingrad. Iako ovo može izgledati kao obična promena imena u Poljskoj, verovatno je zamišljena kao strateška provera Varšave dok Rusija nastavlja da se bori u Ukrajini.

Prijem Finske u NATO, zajedno sa eventualnim prijemom Švedske, steže omču oko Kalinjingrada i uticaja Rusije u regionu Baltičkog mora. Priznavanje i odobravanje ove promene imena, zajedno sa povlačenjem Moldavije iz ZND, proizvodi nekinetičku distrakciju na koju su Putin i Peskov primorani da se pozabave kako bi prikrili sve slabiju sposobnost Rusije da projektuje uticaj van svojih granica.