„Tihi partner“ protiv Al Kaide

To je više refleksna trijumfalistička izjava iranskog vođstva na ono što se događa u Jemenu i neočekivane vojne pobede vojske Huta u kojoj su zarobljene tri divizije „sunitske koalicije“ predvođene Saudijskom Arabijom. Zarobljeni vojnici i oficiri, navodno, broje se u hiljadama, a borbena vozila i tenkovi u stotinama.

Ofanziva je izvedena u regionu Najran, na južnoj saudijskoj granici gde su uništene kompletne tri brigade. To su, međutim, bili uglavnom „jemenski izdajnici“ kako su ih nazvali zvaničnici Huta, odnosno vojnici iz Jemena koji su bili lojalni bivšem predsedniku Abd Mansuru al Hadiju, koga priznaje Saudijska Arabija.

Huti su naveli da su zauzeli 350 kvadratnih kilometara tokom operacije. Saudijski krugovi su negirali da je došlo do borbi i pobede Huta. Vojni analitičar Abdula Al Katani tvrdi da Huti pokušavaju da svojim borcima pokažu da oni dobijaju bitke „što nije ni tačno, ni logično“.

Napadi mogu da naprave veliku pometnju unutar Saudijske Arabije i da označe novu neprijatnost za nju, posle neuspeha američkog protivraketnog sistema „patriot“ da zaštiti postrojenja „Aramka“ od napada dronovima. Ukoliko je ovo „saudijski Vijetnam“, utoliko ovo može da postane jemenska bitka kod Dijen Bijen Fua koja može da dovede do konačnog poraza saudijske vojske.

Samo dan posle objavljivanja snimka Huti su objavili da će jednostrano da oslobode 290 jemenskih zarobljenika, a prethodno, 20. septembra, dakle nedelju dana posle napada na saudijska naftna postrojenja, Huti su predložili okončanje napada dronovima na postrojenja.

Saudijska Arabija se nešto kasnije saglasila da ograniči bombardovanja kako bi počeo dijalog o budućnosti zemlje. Savet bezbednosti je pozdravio ovu najavu i naglasio da on može da vodi u razgovor o budućem političkom rešenju. Sadašnji razgovori između Huta i vlade u Jemenu koju UN priznaje, uglavnom se odnose na obostrano povlačenje iz luke Hodeida na Crvenom moru.

Trampova administracija izvukla je zaključke, od kojih ni jedan nije bio dobar za kuću Sauda i da bi SAD trebalo da počnu razgovore s Hutima. SAD su početkom septembra poslale izaslanika Dejvida Šenkera u Rijad kako bi privoleo Saudijce da se priključe razgovorima SAD i Huta u Omanu.

Odnosi između SAD, Saudijske Arabije i Huta nisu linearni, kako se čini na prvi pogled. Američki stavovi o Hutima bili su drugačiji od saudijskih. Dok su Saudijci u njima videli ekspozituru Teherana i oponenta političkoj struji koju su oni podržavali, Pentagon je procenjivao da su oni samo nominalno iranski surogat, dok su stvarno bili snažni „tihi partner“ u borbi protiv Al Kaide.

Interni dokumenti Pentagona iz 2015. ukazivali su da će saudijski napad ne samo sasvim da ukloni mogućnost dalje podrške Huta američkoj borbi protiv Al Kaide, nego i da ojača njihove veze sa Iranom, iako su Huti šiitska sekta zajida, koju Teheran ne gleda uvek sa simpatijama.

Saudijske nevolje u Jemenu uključile su zvona za uzbunu u Vašingtonu. Nekoliko meseci posle stupanja na dužnost tim Donalda Trampa za nacionalnu bezbednost počeo je niz sastanaka sa ekspertima za Bliski istok kako bi se našli načini da se Saudijci izvuku iz jemenskog vrtloga. Grupa, koju je predvodio tadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost, Mekmaster, zaključila je da intervencija dovodi u pitanje dugoročnu stabilnost saudijske vlade.

Oni su zaključili da, u stvari, određeni krugovi u kraljevskoj porodici jemensku krizu koriste kako bi podrivali vladavinu Mohameda bin Salmana.

Američki oficiri koji su bili na Bliskom istoku, navode da Saudijska Arabija nije obavestila SAD za ulazak u Jemen pre nego što je došlo do invazije. Razlog je što je američka vojska smatrala da saudijska armija ne može da pobedi, što je i saopšteno Saudijcima, ali pošto je intervencija već počela. Rečeno im je da će da upadnu u noćnu moru i dovedu zemlju na ivicu bankrota.

Najglasniji pristalica i branilac saudijske akcije bio je, sada pokojni, senator DŽon Mekejn. On je branio saudijsku odluku da planove o invaziji sakriju od Amerikanaca jer je to povezivao sa Obaminom odlukom da pregovara o nuklearnom sporazumu.

SAD i Iran vode „posredni rat“ u Jemenu, Saudijskoj Arabiji, Iraku, Siriji, Libanu i vodama Persijskog zaliva od maja 2018. kada se Vašington povukao iz nuklearnog sporazuma. Rat je uključio bombardovanje naftnih tankera, napade dronovima na luke, raketne napade na Rijad, upade preko granice u napadima na saudijske vojnike i ofanzivu dronovima na Golanu.

Ekspert za Jemen Majkl Horton objasnio je američku vojnu skepsu prema saudijskim sposobnostima na ovaj način: “ Kratko rečeno, oni to ne mogu da okončaju. Oni imaju svu opremu i oružje, ali samo nekoliko ljudi koji time mogu da upravljaju. NJihova komanda i oficiri su, uglavnom neprovereni i bez iskustva, a oni uključuju ljudstvo iz najnižih društvenih slojeva“.

Ako se može reći da su američke baze opkolile Iran, može da se kaže i da je Iran zaokružio Jemen. Saudijska Arabija sada je iranski talac. Napadi su išli paralelno sa iranskom odlukom da ojača podršku svojim regionalnim saveznicima, što je, opet, dovelo do izraelskog bombardovanja iranskih saveznika u Siriji, Libanu i Iraku.

Sve to dovelo je do iranske taktike „proširivanje ratišta“, koja potvrđuje da bi američki napad na Iran doveo do multiplikovanog odgovora koji bi izveo Iran sa svojim saveznicima protiv SAD i njenih saveznika. Horton, zato, procenjuje da je američka vojna uloga u svemu slaba, a biće, uprkos snažnoj retorici državnog sekretara Pompea, verovatno još slabija.