Timošenko: Mir sa Putinom iluzija, dokrajčiti ga vojnim putem

Timošenko, koja je došla na vlast kao premijerka tokom prve ukrajinske pobune protiv Kremlja, upozorila je da bi svaki dogovor kojim bi se ukrajinska teritorija prepustila Putinu samo ohrabrio ruskog predsednika da dalje zauzme zemlju. Jedino rešenje je, smatra Timošenkova, da se to „završi” potpunim uništenjem ruske vojske, uprkos evidentnom povećanju broja poginulih ukrajinskih vojnika, prenosi Jutarnji.hr.

Njene izjave sada dolaze kao neka vrsta ukora zapadnim liderima koji su nagovestili da bi odustajanje od delova istočnog ukrajinskog regiona Donbasa bio neophodan kompromis za mir. Naime, Francuska i Nemačka su izrazile otvorenost za ovu ideju, uprkos očiglednom zaoštravanju svojih pozicija na samitu G7 prošlog vikenda, kada je francuski predsednik Emanuel Makron izjavio da „Rusija ne može i ne sme da pobedi”.

Timošenkova strahuje da će, kako ekonomski troškovi sukoba za Evropu budu rasli, inicijativa da se Kijev pogura ka mirovnom sporazumu postati sve popularnija.

– Čudi me da neke zemlje nastavljaju da zagovaraju politiku smirivanja prema Putinu. To je neprihvatljivo za celu Ukrajinu. Mirovni sporazum je iluzija, jedini izlaz je pobeda u borbi. Svaki mirovni sporazum biće prvi korak ka sledećem ratu – rekla je ona.

Ona je dodala da, uprkos velikim vojnim gubicima, Putin pokušava da produži rat u nadi da će se eventualno pojaviti podele unutar NATO-a. Ona je podržala pozive Zelenskog da Zapad isporuči Ukrajini što više projektila kako bi se donekle izbalansirao odnos snaga u Donbasu. Ukrajinske snage ovih dana u Donbasu, navodno, gube i do 100 vojnika dnevno.

Politička karijera Timošenkove veoma dobro ocrtava nestabilan postsovjetski put Ukrajine, period podeljen unutrašnjim sukobima, kao i intervencijama Moskve.

Godine 2004. Timošenkova je učestvovala u narandžastoj revoluciji, koja je dovela do masovnih uličnih protesta koji su poništili izbore nameštene u korist prokremljskog kandidata Viktora Janukoviča. Timošenkova je tada nazvana slovenskom „Ivanom Orleanskom“, a njene pletenice su kopirane na svetskim modnim pistama.

Međutim, narandžasta revolucija se brzo pretvorila u unutrašnje sukobe, što je omogućilo Janukoviču da preuzme vlast 2010. godine.

Timošenkova je tada osuđena na sedam godina zatvora pod optužbom za zloupotrebu službenog položaja. Ona je rekla da su optužbe politički motivisane i da je oslobođena nakon druge prozapadne pobune u Ukrajini 2014. godine, kada je Janukovič pobegao u Rusiju.

Treći svetski rat je počeo

Bivši ukrajinski premijer smatra da je velika verovatnoća da će Rusija pokušati da okupira i druge susedne zemlje, izdvajajući Moldaviju, Belorusiju, Gruziju, Kazahstan i skandinavske i baltičke zemlje.

– Moj savet tim zemljama bi bio da ne gube vreme, i da počnu da grade jake oružane snage i postanu članice NATO-a ako već nisu – rekla je ona.

Timošenkova takođe veruje da je Putin spreman da upotrebi nuklearno oružje. On smatra da ruski lider možda nije dovoljno samoubilački da upotrebi nuklearno oružje protiv članica NATO-a, ali da bi mogao da primeni taktiku upotrebe malih taktičkih nuklearnih bojevih glava u Ukrajini, kockajući se da Zapad neće odgovoriti.

– Spreman je da pređe sve granice i igra protiv svih pravila, to je izvor njegove snage – smatra Timošenko.

U intervjuu za Telegraf, takođe je zahvalila britanskom premijeru Borisu Džonsonu na njegovoj vojnoj podršci Ukrajini – priznajući da se plaši da bi mogao biti smenjen zbog Partigejta.

– Nije trebalo da pravi žurke tokom kovida, ali iskreno, to je neuporedivo sa onim sa čime se suočavamo u Ukrajini. Teško mi je da razumem kako je Konzervativna partija mislila o smeni Džonsona – dodala je ona.

Upitana o strahovima da podrška gospodina Džonsona Ukrajini rizikuje da uvuče NATO u Treći svetski rat, ona je bila jasna.

– Već smo u Trećem svetskom ratu, pošto sada iza Ukrajine stoji 50 zemalja. Potrebno nam je više oružja da razbijemo rusku vojsku na ukrajinskoj teritoriji. Ovo će biti kraj Putinovog režima, jer ruski narod neće tolerisati takav poraz – zaključila je Julija Timošenko za Telegraf.