Ruska rublja u padu, nove sankcije pogodile Putina: Zašto je Bajdenovoj administraciji trebalo ovoliko dugo?

Poslednjih nedelja, videli smo ozbiljno jačanje pritiska kroz nove mere protiv ključne ruske kuće za izbegavanje sankcija i finansiranja energije – Gasprombanke i šest međunarodnih filijala, fokus (konačno) na rusku flotu sirove nafte u senci i mere usmerene na glavnu moskovsku deviznu berzu (MOEKS).

Rublja je pala oko 7 odsto ove nedelje i 15 odsto tokom prošlog meseca i sada se suočava sa mnoštvom izazova. Sa više od 113 u odnosu na dolar, ruska valuta je na najslabijem nivou od tržišnog šoka koji je pretrpela neposredno nakon potpune invazije 2022, ukazuje u analizi za CEPA.org Timoti Eš, ekonomista i saradnik političkog isntituta Čatam Haus na njihovom programu za Rusiju i Evroaziju.

Možda je uočljiva neizgovorena pomoć Kine poziciji G7 – ona nije učinila vidljive napore na tržištima da izbavi Putina i rublju iz njihove trenutne nevolje.

Kina je možda iznervirana zbog Putinovog sve većeg oslanjanja na Severnu Koreju što je Pjongjangu dalo više finansijskog i političkog prostora za manevar.

Takođe može biti željno da osvoji nekoliko poena za kolače sa dolazećom Trampovom administracijom, dokazujući svoju sposobnost da izvrši uticaj na Rusiju i primora Putina da sedne za pregovarački sto.

To bi pomoglo da se postigne veliki mirovni sporazum Donalda Trampa – quid pro quo bi bila umerena tarifa nove administracije.

Za Rusiju, međutim, nema srebra – slabija rublja znači veću inflaciju, rezultirajuće veće kamatne stope (već na 21 odsto) i niži rast. To će smanjiti životni standard i potencijalno ugroziti društvenu i političku koheziju.

Sve to povećava rizike za Putina od nastavka rata i moglo bi ga samo gurnuti za pregovarački sto.

Zašto je Bajdenovoj administraciji trebalo toliko dugo?