Tiranska platforma počela da se realizuje

Za taj predlog je glasalo 66 poslanika Sobranja – iz vladajuće Socijaldemokratske stranke Makedonije (SDSM) Zorana Zaeva i Demokratske unije za integraciju (DUI) Alija Ahmetija – dok je protiv bio 41 član iz glavne opozicione stranke VMRO-DPMNE Nikole Guevskog.

SDSM smatra da zakon predstavlja deo procesa usaglašavanja makedonskih propisa sa evropskom praksom i da ima za cilj da proširi upotrebu jezika svih etničkih zajednica u zemlji kako bi građanima bila olakšana komunikacija sa institucijama. Naročito zadovoljstvo povodom ove odluke izrazila je DUI, dok VMRO-DPMNE tvrdi da je zakon neustavan i da može izazvati podele u društvu jer bi njegovim prihvatanjem zemlja postala dvojezična.

– Tiranska platforma je, i pored toga što pod znacima navoda ne postoji, doživela to da počne da se realizuje. A jedan od njenih osnovnih zahteva, a to je dvojezičnost, polako postaje stvarnost makedonskog življenja. Ali ovaj zakon je problematičan pre svega zato što ne postoje bilingvalne države u svetu, a takođe je i neustavan, između ostalog zato što se izglasava prostom, a ne dvotrećinskom većinom – kaže za Danas Ivan Stoilković, predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji i poslanik u makedonskom parlamentu. On ističe da ovaj zakon sam po sebi ima čisto političku funkciju i da otvara redefinisanje Makedonije od multikulturalne u dvonacionalnu zemlju.

Tiranska platforma, čije se postojanje osporava, a koja je objavljena početkom ove godine, predstavlja dokument albanskih stranaka u Makedoniji kojim se, pored ostalog, zahteva „puna ravnopravnost Albanaca“, rešavanje problema imena države i brza integracija u NATO i EU. Dokument je tako nazvan jer je navodno nastao pod pokroviteljstvom premijera Albanije Edija Rame, koji je lidere pomenutih stranaka okupio u Tirani u januaru ove godine.

U narednih nekoliko sedmica, stranke u Sobranju će moći da predlože izmene zakona, koje će zatim biti razmatrane na plenumu. Očekuje se da će se o konačnom predlogu zakona glasati do kraja godine. Nakon što ga parlament usvoji, makedonska vlada će ovaj zakon proslediti Venecijanskoj komisiji koja treba da izrazi svoje mišljenje.

U zakonu stoji da je „širom teritorije Republike Makedonije i u međunarodnim odnosima zvanični jezik makedonski, a pismo ćirilično“, ali se dodaje da je i svaki drugi jezik koji govori najmanje 20 odsto građana, u ovom slučaju albanski, takođe zvaničan jezik zajedno sa svojim pismom.

Zakon omogućava proširenje upotrebe albanskog na nacionalnom nivou: u parlamentu, u vladi, pravosuđu, u putnim dokumentima sa mogućnošću izdavanja dvojezičnih ličnih karata i pasoša, ali samo na lični zahtev, kao i na poštanskim markama. Istovremeno, nacrt zakona omogućava proširenje upotrebe albanskog, ali i svakog drugog jezika koji govori više od 20 odsto građana, na opštinskom nivou što podrazumeva: dvojezične oznake na uniformama policajaca, vatrogasaca, bolničkog osoblja, zatim na oznakama opštinskih kancelarija, puteva, trgova, mostova, javnih zgrada, kao i na graničnim prelazima i aerodromima.

Prava Srba se menjaju, ali „ne na dobro“

Upitan kakva je situacija sa pravima Srba u Makedoniji i da li je nešto drugačije od dolaska Zorana Zaeva na mesto premijera, Stoilković odgovara da se „mnogo toga promenilo, i to ne na dobro“.

– Nova vlast nam je oduzela agenciju za prava manjina koju smo mi vodili, oduzeli su nam i jedinu opštinu koju su vodili Srbi u Makedoniji (Staro Nagoričane) i to pod jednom nedemokratskom i nepravednom kampanjom, a osim toga u najavi je i zakon o ukidanju državnih praznika – kaže Stoilković.