„To je samo polovina od onoga što je ispaljeno na nas“: Groblje ruskih raketa u Harkovu

Zatim su ih, jednu po jednu, zvaničnici koji rade za ukrajinsko tužilaštvo pronašli, registrovali u upisali u katalog pre nego što su ih premestili u ograđeno područje u indsustrijskom distriktu grada Harkova koji je postao poznat kao „groblje raketa“, piše Gardijan.

Više od 1.000 eksplozivnih naprava i ostataka raketa poređano je u redove koji pokrivaju područje veličine pola fudbalskog terena.

Prema proračunu ukrajinske vojske, Rusija je od početka rata ispalila preko 5.000 krstarećih projektila, pored nebrojeno mnogo artiljerijskih raketa.

Veliki deo njih je pao na Harkov.

Lokalne vlasti kažu da bi jednog dana ostaci ovih raketa mogli da postanu deo postavke u muzeju u znak sećanja na ratne grozote.

„Ovo mesto je napravljeno da bi se prikupljali dokazi o ratnim zločinima“, rekao je Dmitro Čubenko, portparol kancelarije tužilaštva Harkovskog regiona.

„Sve ove eksplozivne naprave su pronađene u gradu Harkovu. Ali to je otprilike samo polovina onoga što su ispalili na nas. Ovo su dokazi za koje se nadamo da će biti upotrebljeni na međunarodnom krivičnom sudu“, kaže on.

Oko 95 odsto svih naprava koje su pohranjene na groblju projektila su delovi višestrukih raketnih sistema, uključujući sisteme Smerč koji se mogu koristiti za nošenje klaster bombi, koje su u najvećem delu sveta zabranjene prema sporazumu iz 2008, a Rusija ih je koristila u delovima Ukrajine u kojima nije bilo ni vojnog osoblja ni vojne infrastrukture.

Analizirajući vrste ispaljenih eksplozivnih naprava, njihove putanje leta i GPS lokacije sletanja, tužioci u Harkovu su pokrenuli istragu o više desetina ruskih vojnika i zvaničnika, uključujući general-pukovnika Aleksandera Žuravljova, koji je takođe učestvovao u ruskoj kampanji bombardovanja Sirije 2016.

Čubenko je rekao da su proučavanje i analiza municije od ključnog značaja za istraživanje odgovornosti za navodne zločine na ukrajinskom tlu.

Komadi municije su označeni nizom kodova koji ukazuju na proizvođača, detalje o popravkama ako su vršene, a ređe i na vojnu jedinicu koja je bila zadužena za održavanje.

„Možete da vidite brojeve i slova kojima su ovi projektili označeni. Uz pomoć njih možemo da identifikujemo koja fabrika ih je proizvela a ponekad i koja ih je vojna jedinica skladištila i održavala“, kaže Čubenko.

Nil Korni je istraživač saradnik u fondaciji Omega riserč, nezavisnoj organizaciji sa sedištem u Velikoj Britaniji koja je posvećena pružanju na dokazima zasnovanih informacija o proizvodnji, trgovini i upotrebi vojne, bezbednosne i policijske tehnologije.

On smatra da je identifikovanje jedinice koja je skladištila projektile i rakete ključno za istragu potencijalnih ratnih zločina.

„U idealnom slučaju, ako želite da povežete upotrebu neke municije sa zločinom onda morate da utvrdite njen lanac čuvanja“, kaže Korni.

Ovaj lanac podrazumeva mesta na kojima je municija bila skladištena i održavana, njenu distribuciju nekoj vojnoj jedinici, njenu upotrebu, lokaciju na mestu potencijalnog zločina, kao i bezbedno skladištenje njenih ostataka.

Na groblju raketa u Harkovu, tužioci su sačuvali neke od projektila koji su pogodili stambene oblasti na severu Saltivke i Aleksijevke.

Oni su izdvojili jednog ruskog generala, čije ime ne može da bude otkriveno zato što je istraga u toku, a koji je navodno dao naređenje da se lansira najmanje 100 projektila sa severa Ukrajine pod ruskom okupacijom na Institut za fiziku i tehnologiju u Harkovu, kolevku ranih nuklearnih istraživanja u bivšem Sovjetskom Savezu.

Iako ovaj objekat ne predstavlja rizik od radijacije, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafaeo Grosi je rekao da razmere i intenzitet napada na instut „krše svih sedam ključnih stubova nuklearne bezbednosti“ koje je on istakao na početku konflikta u Ukrajini.

Aleksandar Filčakov, glavni tužilac za Harkov, kaže da su samo u njegovoj provinciji pokrenute hiljade postupaka zbog mogućih ratnih zločina i drugih krivičnih procedura protiv ruskih vojnika i zvaničnika.

Vlasti procenjuju da je ruskim bombardovanjima u gradu Harkovu i okolini poginulo više od 1.700 ljudi, među kojima 44 dece.

Na nivou cele zemlje, kancelarija visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava (OHCHR) je zabeležila 21.965 civilnih žrtava od početka ruske invazije, uključujući 8.231 smrt.

U OHCHR ističu da su stvarni brojevi žrtava mnogo veći zbog kašnjenja u dobijanju informacija sa lokacija na kojima se vode intenzivne borbe.

Još uvek se čeka na potvrdu broja žrtava u mnogim oblastima, uključujući Mariupolj, Lisičansk, Popasnu i Severodonjeck.