Tokariuk: Ukrajinci znaju da samo pobeda donosi dugotrajan mir

Onim analitičarima u inostranstvu, posebno u državama Evropske unije koje su dugo godina tolerisale Rusiju Vladimira Putina, kao što su Nemačka i Italija, koji pozivaju Ukrajinu na predaju jer ne mogu da podnose da gledaju strahote rata, evo poruke u ime Ukrajinaca: to se neće desiti, piše Toakriuk u autorskom članku za cepa.org.

Rusija želi da uništi Ukrajinu, na ovaj ili onaj način.

Putin i njegovi pomoćnici su to jasno pokazali. Ono što zapadne vlade treba da urade jeste da više podrže Ukrajinu – uvedu nove sankcije Rusiji, uključujući na naftu i gas, zaustave korišćenje ruskih luka i isključe sve ruske banke iz SWIFT.

Istovremeno, pošaljite više oružja; pre svega, avione i sisteme protivvazdušne odbrane Ukrajini koji su preko potrebni da zaštiti svoje civile, uključujući trudnice i decu, od ruskih bombi koje padaju na njihove glave.

Ukrajinci ne mogu da se predaju, jer bi to značilo kraj njihove nacionalnosti. Konkretno, oni to neće učiniti da bi usrećili nekog drugog.

Ruska invazija označila je fundamentalnu promenu u globalnom bezbednosnom poretku. Svet posle Hladnog rata sada više ne postoji, uprkos očajničkim pokušajima nekih da se pretvaraju da je povratak na staro moguć.

Ukrajinci ne mogu da se predaju jer dobro znaju šta se dogodilo nakon što je Rusija okupirala teritorije u Donbasu nakon njene invazije 2014. kada su proukrajinski građani pogubljeni, držani u tajnim zatvorima, mučeni i silovani.

Ovo će se ponoviti u ogromnim razmerama, ako Rusiji bude dozvoljeno da uzme više teritorije.

To se već dešava u južnoj Ukrajini, gde su ruski okupatori privremeno preuzeli kontrolu: u Berdjansku, Melitopolju, Hersonu, gde su poslednjih dana kidnapovani lokalni gradonačelnici, novinari i aktivisti koji su se protivili ruskoj invaziji. I 15. marta, kada su ukrajinske vlasti saopštile da su ruske snage uzele za taoce oko 400 pacijenata i medicinskog osoblja u Mariupolju.

Ukrajinci su naučili lekcije istorije. U 20. veku, više od tri miliona Ukrajinaca je umrlo od gladi od strane Staljina u veštačkoj gladi, poznatoj kao Holodomor.

Stotine hiljada Ukrajinaca, uključujući najbolje i najpametnije – naučnike, pisce, pesnike, umetnike – pogubljeno je ili poslato u gulage u SSSR.

U svom novom ratu protiv Ukrajine, Rusija bombarduje skladišta hrane i fabrike hleba, vraćajući jezive uspomene na Holodomor. Izveštaji o njenim planovima za stvaranje logora za Ukrajince nakon okupacije, izrečeni pre rata, više ne zvuče nestvarno.

Ukrajinci se tako žestoko bore jer znaju da se ovaj rat tiče samog njihovog postojanja. U nedavnoj anketi, 56 odsto ispitanika je reklo da veruje da Rusija želi da potpuno uništi ukrajinski narod – i ovo mišljenje preovladava u svim regionima zemlje.

Ukrajinci cene slobodu i nezavisnost koju su dobili pre 30 godina, posle dugih vekova borbe. Demokratske vrednosti koje bi mogle zvučati plitko onima na Zapadu, koji ih uzimaju zdravo za gotovo i koji su navikli na decenije mira, istinski se neguju.

Zapad ne bi trebalo da se oseća sigurnim pod okriljem NATO-a, ako se Rusiji dozvoli da nastavi nekažnjeno da kolje Ukrajince.

Na ruskoj državnoj televiziji propagandisti otvoreno navode da je Ukrajina samo međukorak na putu ka osiguranju “strateške bezbednosti Ruske Federacije”.

Ovaj rat nije samo između Rusije i Ukrajine.

To je rat između tiranije i demokratije.

Između prošlosti i budućnosti.

Između zaostalosti i inovativnosti.

između surovosti i čovečnosti.

Zarad svega što je dobro na ovom svetu, zarad nade, Ukrajina treba da pobedi. Ukrajina mora da pobedi, ali svet mora da joj pomogne u tome.