Tonči Staničić novi ambasador Hrvatske u Rusiji

Hrvatska otprilike dve godine, uglavnom zbog predsedničkih i ponovljenih parlametarnih izbora, nije imala ambasadora u tako velikoj zemlji kao što je Rusija, a pošto je prethodni ambasador diplomatiju zamenio biznisom. Kao što je Danas već pisao to je nailazilo na ozbiljne kritike u hrvatskoj javnosti i među stručnjacima za spoljnu politiku. Staničićevo imenovanje dolazi nekako kao najava skore posete hrvatskog ministra inostranih poslova Davora Štira Rusiji.

Izbor Staničića, koga kao diplomatu poznaje i Srbija, među hrvatskim spoljnopolitičkim komentatorima je pozdravljen i smatra se da je na tragu zauzimanja nove umerenije pozicije Zagreba u tenzičnim odnosima Zapada s Rusijom. Tu novu poziciju je, prema hrvatskim medijima, promovisala hrvatska predsednica Kolinda Gabar Kitarović za vreme nedavne Konferencije o bezbednosti u Minhenu i u rado citiranom nedavnom intervjuu austrijskom Klajne cajtungu. Kolindi Grabar Kitarović je ranije prigovarano da u istoj stvari zaboravlja da više nije pomoćnica generalnog sekretara NATO nego predsednica Hrvatske koju nepotrebno gura u nemilost tako velike zemlje kao što je Rusija. Sad se veruje da je hrvatska predsednica brzo učitala najavljene promene odnosa nove američke administracije prema Rusiji i prilagodila im se čudeći se, u pomenutom intervjuu, zbog natezanja s Rusijom umesto poželjne saradnje sa njom u zaustavljanju rata u Siriji.

Na samu godišnjicu ukrajinskog Majdana, hrvatski premijer Andrej Plenković je tokom prošlogodišnje posete Kijevu izazvao oštre reakcije Moskve izjavom da su i Ukrajina i Hrvatska bile žrtve brutalne agresije te je ponudio hrvatsko iskustvo iz reintegracije Slavonije 90-tih godina kao model za razrešenje sukoba na istoku Ukrajine gde postoje samoproglašene Donjecka i Luganska narodne republike. Tek ova ponuda je izazvala ruske proteste i podsećanja da su realizaciji ponuđenog modela prethodile akcije „Bljesak“ i „Oluja“.

Sad se smatra da je s oštrom retorikom sa hrvatske strane gotovo. „Hrvatska vanjska politika treba da bude inspirirana spoljnom politikom Dubrovačke Republike“, odnosno trgovinom kaže za Danas Anđelko Milardović direktor Instituta za evropske i globalizacijske studije iz Zagreba koji će od jeseni svake godine u Splitu organizovati Energetsko-poslovni forum Evropska unija-Rusija“.

Ali koliko je Milardović informisan, Hrvatska je geopolitičke sporove oko raznih pravaca za transport ruskog gasa u Evropu razrešila odlukom o izgradnji terminala za tečni gas, znači odlučila se za američku opciju.

Milardović je veoma zadovoljan izborom Staničića (1954) jer ovaj ne spada u jugoslovensko diplomatsko nasleđe. U vreme SFRJ Staničić je bio profesor krivičnog prava u Splitu, a Milardović smatra da diplomate koje su jednom zastupale interese Jugoslavije ne mogu sada kako treba da zastupaju interese Hrvatske i da je kadrovsku obnovu hrvatske diplomatije trebalo odavno obaviti. U potvrdu svojih ocena, on navodi primer jednog ambasadora koji u hrvatskoj ambasadi još drži Titovu sliku!

Hrvatska se rogušila na stalno ponavljanje Anvara Azimova, ruskog ambasadora u Zagrebu, o spremnosti ruskog kapitala da učestvuje u privatizaciji Ine – koju Hrvatska tek treba da otkupi od MOL-a, kao i privatizaciji Hrvatske elektroprivrede. Sad je na velika vrata među dve zemlje hrupio nezvan jedan novi urgentan problem. Među većim poveriocima snažno uzdrmane najveće hrvatske komapnije Agrokor su dve ruske banke – državne Sberbank i VTB. Njihova potraživanja od oko 1,4 milijarde evra stižu na naplatu sledeće godine i ruski ambasador je naljutio Hrvate što je on, a ne zainteresovane banke, požurio da izjavi da dug neće biti refinansiran. Čime je zapretio poitizacijom ovog čisto ekonomskog slučaja.

Inače, kao članica EU Hrvatska je uvela sankcije Rusiji zbog aneksije Krima, a hrvatski vojnici će biti u Pribaltiku razmešteni u okviru NATO trupa, a pod komandovanjem Nemačke.