EPA-EFE/DMITRY AZAROV Otkako je invazija na Ukrajinu počela krajem februara, ruske snage su pretrpele neuspeh nakon neuspeha na bojnom polju, ostavljajući predsedniku Vladimiru Putinu manje opcija ako Rusija želi da se izvuče iz onoga što sve više liči na poraz.
Svaki veći poraz Rusije pokreće žestoku debatu o tome da li će Putin koristiti taktičko nuklearno oružje da preokrene tok rata i ponovo uspostavi Rusiju kao veliku silu, a ne kao poniženog giganta.
Šta je ovo oružje i koji su mogući scenariji u kojima bi se moglo koristiti?
Kakvo je to oružje?
Taktičke nuklearne bojeve glave stvorene su da vojnim komandantima daju veću fleksibilnost na bojnom polju. Sredinom 1950-ih, dok su se gradile i testirale snažnije termonuklearne bombe, vojni planeri su došli na ideju da bi manje oružje manjeg dometa bilo korisnije u „taktičkim“ ili vojnim situacijama.
Savremene bojeve glave imaju promenljivi „podesivi“ prinos, što znači da operater može da odredi njihovu eksplozivnu snagu, a opseg snage ovog taktičkog oružja varira od delića kilotona do 50 kilotona. Jedan kiloton je jednak snazi hiljada tona visokoeksplozivnog TNT-a. Da biste stekli utisak o razmerama destruktivnosti, oružje koje je uništilo Hirošimu bilo je otprilike 15 kilotona.
Nuklearno oružje ima nekoliko smrtonosnih aspekata.
Toplota od eksplozije može biti toplija od površine Sunca, a ogromna sila koju oslobađa oružje proizvodi neverovatno snažan udarni talas koji uništava sve na svom putu u roku od nekoliko kilometara prema van, piše AJB.
Nakon detonacije, intenzivno zračenje će ubiti sva živa bića u blizini, a nastale radioaktivne padavine truju zemlju desetinama kilometara od zone eksplozije, formirajući smrtonosno ćebe koje može ubiti nedeljama ili čak mesecima kasnije.
Jedno taktičko nuklearno oružje moglo bi da uništi aerodrom, luku, bazu trupa i tenkova ili skladište. Mogu se isporučiti avionima, balističkim i krstarećim projektilima; neki se mogu čak i ispaliti iz artiljerije.
Uprkos mogućim iskušenjima za vojne vođe, nijedna zemlja još nije prekršila sedmodecenijski tabu upotrebe nuklearnog oružja od uništenja Nagasakija 1945. godine.
Iako je zaliha nuklearnog oružja mnogo manja nego tokom Hladnog rata, ona je i dalje dovoljno velika da može da uništi većinu čovečanstva za nekoliko sati.
Nuklearno oružje na bojnom polju samo je okidač za ono za šta većina analitičara i političara strahuje da bi bila brza i nekontrolisana eskalacija ka upotrebi strateškog nuklearnog oružja i uništenje civilizacije koje bi bilo neizbežan rezultat takvog sukoba.
Inherentna opasnost u upotrebi čak i jednog nuklearnog oružja je da bi ono verovatno izazvalo užasan odgovor protivnika da ga odvrati od dalje upotrebe istog oružja.
Odgovor, pokušaj zaustavljanja nuklearnog sukoba pre nego što on počne, takođe je osnova svih takvih kalkulacija. Pogrešite i svet bi mogao da dođe do kraja.
Upravo taj strah da će naše uništenje biti obostrano osigurano (MAD – Mutualli Assured Destruction – vojna doktrina) je držao vojske pod kontrolom tokom Hladnog rata i do danas.
Ali ako je nuklearno oružje tako strašno, zašto ga uopšte koristiti?
Rusija je u teškoj situaciji
Reputacija Rusije kao velike sile je u ruševinama. Njena vojska se pokazala šokantno nesposobnom i metodično brutalnim.
Ruske oružane snage pretrpele su značajne poraze. Uspešna ukrajinska kontraofanziva koja je isterala ruske snage iz predgrađa glavnog grada Kijeva na početku invazije, sada tera ruske jedinice iz gradova koje su prvobitno zauzeli na severoistoku.
Potopljen je glavni ruski brod „Moskva“ – vođeni raketonosac; Zmijski otok je vraćen od ruskih okupatora; Krimski most koji povezuje Krim sa Rusijom je teško oštećen, a ukrajinske snage sada zadiru u oblast gde se nalaze ruske snage, sa centrom oko grada Hersona na jugu zemlje. Ukrajina ga svakodnevno stišće i smanjuje obim, dok su desetine hiljada tamošnjih Rusa sve više odsečene od verovatnoće ponovnog snabdevanja.
Ovo je pogubno nasleđe Rusije u dosadašnjem sukobu. Predsednik Putin nema drugog izbora osim da prizna poraz.
Poziv za 300.000 ruskih rezervista, psihološki šok za Ruse i prvi takav poziv od Drugog svetskog rata, tek treba da se oseti na ratištima Ukrajine.
Da li će oni sami biti dovoljni da preokrenu tok rata protiv ukrajinskih trupa? Iako dolazak velikog broja ruskih pojačanja nije beznačajan, postoje izveštaji o lošoj opremi i nedostatku tople odeće.
Iako prekaljene u borbi, ukrajinske snage su blizu iscrpljenosti nakon meseci neprestanih borbi.
Ako Putinov najnoviji plan propadne, on može ili narediti masovnu mobilizaciju, koja će verovatno izazvati građanske nemire, ili dodatno razotkriti svoju vojsku na istoku zemlje. Ruski predsednik, koji je mogao da pošalje desetine hiljada vojnika da učestvuju u vojnoj vežbi Vostok u septembru, očigledno ima značajne resurse na raspolaganju.
Međutim, Ukrajina je naučila teške lekcije ratovanja u 21. veku, dok je Rusija još uvek zaglavljena u prošlosti i njeni loše obučeni vojnici ne mogu se meriti sa Ukrajincima.
U ovom trenutku bi upotreba nuklearnog oružja bila najverovatnije, ako bi uopšte i bila.
Tri moguća scenarija ruske upotrebe nuklearnog oružja
Prvi i možda najverovatniji je nuklearni udar na očiglednu vojnu metu na ukrajinskom tlu. To bi se odigralo na nekoj relativno nepopularnoj lokaciji u nastojanju da se minimizira širenje radijacije, vazdušni napad na vazdušnu bazu ili koncentracija trupa.
Ne samo da bi ovo bilo relativno neefikasno, s obzirom na disperziju ukrajinskih snaga, već bi moglo da izazove istovremeni i značajan kontranapad SAD, direktno od strane NATO snaga.
Opasnosti od eskalacije su previše mračne i očigledne.
Drugi scenario bi bile demonstracije iznad Crnog mora u međunarodnim vodama. Iako bi to bio veliki zagađivač i rizičan potez, ne bi bio očigledan okidač za odgovor NATO-a i potencijalna eskalacija bi se ipak mogla zaustaviti na tom nivou.
Treća, i možda najverovatnije, upotreba bilo kog ruskog nuklearnog oružja bila bi izvođenje testa na ruskom tlu, na jednom od starih sovjetskih nuklearnih poligona na severu, u Novoj Zemlji. Iako bi to prekršilo Ugovor o zabrani atmosferskih ispitivanja, verovatno ne bi izazvalo vojni odgovor NATO-a.
Takav test bi podsetio svet da Rusija ima na raspolaganju druga sredstva u vidu strašnog oružja, da će njeno poniženje ići samo tako daleko i da je odlučna da ih upotrebi ako Rusiji ne bude dozvoljeno da izađe iz ovog sukoba sa nešto što ne izgleda kao potpuni poraz – sa 50 kilotona za pregovore, sa megatonima u rezervi.
Koji god scenario da se odigra, detonacija nuklearnog oružja bi verovatno izazvala paniku širom sveta praćenu građanskim nemirima dok se gradovi prazni. Takođe bi nastao haos na globalnom tržištu akcija jer bi valute i akcije gubile vrednost.
Kolika je verovatnoća upotrebe takvog oružja?
Iako još uvek mala, po prvi put posle decenija, verovatnoća da bi se nuklearno oružje moglo upotrebiti nije nula.
Niko nema koristi od nuklearnog požara, ali Putin će se možda osećati prinuđenim na očajnički potez.
Njegova visokorizična upotreba jednog od retkih oruđa koja mu je ostala na raspolaganju mogla bi da pomogne da se rat, njegov rat, završi potpunim porazom Rusije, omogućavajući njenim snagama da napuste bojno polje poražene, ali ne i potpuno slomljene.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
