Toplotni talasi – opasnost koja se u Africi ne registruje

Da bi toplotni talas bio registrovan, prema preporukama Svetske meteorološke organizacije, potrebno je da visoka temperatura traje minimum pet dana.

Intenzitet, učestalost i dužina toplotnih talasa zavise od emisija gasova sa efektom staklene bašte. Povećanjem koncentracije ovih gasova u atmosferi dolazi i do veće verovatnoće za nastanak toplotnih talasa širom sveta.

Istraživanja su pokazala da postoji trend porasta broja toplotnih talasa od sredine prošlog veka do danas, a najveći porast zabeležen je u zemljama Bliskog istoka, Južne Amerike i nekim delovima Afrike, piše Jovana Stanković za portal Klima101.rs.

Siromašni su najteže pogođeni klimatskim promenama

Rezultati istraživanja pokazuju da će se siromašniji i topliji delovi sveta na teži način prilagoditi neizdrživim uslovima koji su posledica klimatskih promena.

Među posledicama se posebno izdvajaju toplotni talasi koji predstavljaju veliki rizik za zdravlje ljudi, a najteže su pogođeni najsiromašniji slojevi stanovništva koji su često na otvorenom i nemaju pristup rashladnim uređajima.

Kako se već visoka temperatura i dalje povećava, države kao što su Gana, Bangladeš, Pakistan i Sudan suočavaju se sa 200 ili više smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika uzrokovanih velikim vrućinama, dok, sa druge strane, u severnijim i hladnijim zemljama kao što su Norveška i Kanada, ima sve manje smrtnih slučajeva koji su posledica ekstremno niskih temperatura.

„Nevidljive” smrti od vrućine u Africi

Toplotni talasi su bili, jesu i biće deo života na afričkom kontinentu, a Supsaharska Afrika se često označava kao žarište na kom je temperatura viša nego u ostalim delovima kontinenta.

Iako se zna da Afriku često pogađaju toplotni talasi, oni su veoma retko registrovani u bazama podataka – prema registrovanim podacima, Supsaharsku Afriku su od početka prošlog veka pogodila samo dva toplotna talasa.

Na osnovu baza u koje se unose podaci o elementarnim nepogodama širom sveta, kao što su ekstremna temperatura, zemljotresi ili poplave, analizira se njihov uticaj na ljude, staništa i ekonomiju.

U najvećoj svetskoj bazi za beleženje podataka o elementarnim nepogodama od početka prošlog veka do danas zabeležena su samo dva toplotna talasa u Supsaharskoj Africi. Prema podacima, ova dva toplotna talasa odnela su 71 život.

U Evropi su tokom istog perioda zabeležena 83 toplotna talasa, tokom kojih je umrlo više od 140.000 ljudi, a materijalna šteta je bila veća od 12 milijardi dolara.

Sudeći po ovim podacima, deluje kao da Afrika nema nikakvih problema sa ekstremnim vrućinama, međutim, to nije slučaj. One se dešavaju, ali ostaju nezabeležene.

Evropske zemlje su uvele mere za smanjenje rizika

Toplotni talas koji je pogodio Evropu 2003. godine odneo je više od 70.000 života. Nakon ovoga, evropske države, regioni i gradovi usvojili su strategije i mere kako bi rizik od toplotnih udara smanjili na minimum.

Zbog velikog broja smrtnih slučajeva koji se u Evropi dogode kao posledica visoke temperature, vlade evropskih država razvile su sisteme putem kojih mogu detaljnije da prijave podatke o toplotnim talasima, što pomaže da se smanji njihov negativan uticaj i ublaže posledice.

Međutim, s obzirom da se u Africi toplotni talasi ne registruju, vlastima je teže da donesu odluke  i planove kojima bi se njihov štetan uticaj smanjio.

Kako bi države u Africi uspele da ublaže negativne posledice potrebno je da se analiziraju periodi toplotnih talasa koji su se desili u prethodnom periodu. Takođe, veoma je bitno da se uvedu i sistemi koji upozoravaju na mogućnost nastanka toplotnog talasa, čime bi mogla da se podigne svest javnosti radi blagovremene reakcije i pripreme za uslove visokih temperatura.

Nedostatak registrovanih toplotnih talasa u toplim regionima, kao što su afričke zemlje, jasno pokazuje da u tom delu sveta ne postoji precizno merenje i izveštavanje o ovim događajima, što za posledicu nosi i manjak reakcije.

Toplotni talas iz 2007. u Srbiji

Izazvani klimatskim promenama, toplotni talasi se dešavaju svuda u svetu, a česte posledice ovakvog povećanja temperature su smanjena radna produktivnost, posebno u poljoprivrednom sektoru, povećana potrošnja električne energije, pogoršanje zdravlja ljudi, kao i veliki broj smrtnih slučajeva.

Sve ove posledice zadesile su Srbiju tokom toplotnog talasa u julu 2007. godine.

Između 16. i 24. jula 2007. godine, stopa smrtnosti starijih osoba povećana je čak za 76 odsto u odnosu na prosečnu stopu smrtnosti, a mortalitet žena je bio dvostruko veći od mortaliteta muškaraca.

Ovaj toplotni talas izazvao je i brojne negativne posledice u ekonomiji, poljoprivredi, građevinarstvu, ali i trgovini. Procenjuje se da je u ovom periodu potrošnja struje povećana za 22 odsto, a zabeleženo je i povećanje potrošnje vode.