„Totalno pogrešna procena“: Kina prelazi u režim upravljanja krizom zbog ispadanja balona

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova izrazilo je to krajem prošlog meseca kada je reklo da će Kina „pozdraviti“ posetu američkog državnog sekretara Antonija Blinkena – očekivanu posetu za koju analitičari kažu da je Peking posmatrao kao priliku da pomogne u jačanju svoje ekonomije i popravi narušene diplomatske veze.

Dakle, kada je balon na velikim visinama iz Kine koji je prevozio teret veličine tri autobusa opremljena onim što su američki zvaničnici opisali kao oprema za nadzor, primećen iznad kontinentalne SAD, vidljivo lebdeći iznad države sa ključnim vojnim sredstvima i na kraju izazvavši međunarodni incident – prirodno je pokrenulo kritična pitanja o tome šta se dogodilo i zašto.

Kina tvrdi da je brod, koji su SAD oborile iznad Atlantskog okeana u subotu, bio meteorološki balon izbačen sa kursa. I pokazalo je znakove da su obojica zatečeni incidentom i da žele da zaustave potencijalnu štetu, kažu analitičari, ne samo da uokviruju situaciju kao rezultat faktora koji su van njene kontrole, već i nudeći retki izraz „žaljenja“ zbog to u saopštenju u petak.

Iako su neke ključne činjenice o situaciji ostale nejasne, zvanični odgovor Pekinga – i vreme incidenta, koji je rezultirao odlaganjem posete Blinkenu od strane SAD – sugerišu da se njegovo rukovodstvo sada bori sa načinom da se nosi sa diplomatskom krizom koja je rasplamsala veoma tenzije kojima se nadao da će popraviti.

„Po svemu sudeći, kinesko rukovodstvo se radovalo direktnim razgovorima sa Blinkenom… bilo bi vrlo verovatno da (kineski lider Si Đinping) želi da se uveri da sve bude glatko uoči posete“, rekao je Čong Dža Ian, vanredni profesor političkih nauka na Nacionalnom univerzitetu Singapura.

Mogućnosti

Peking je dao oskudne detalje o poreklu balona, za koji je prvo potvrdio da je iz Kine u objašnjenju objavljenom više od 12 sati nakon što je Pentagon objavio da prati objekat.

U saopštenju objavljenom u petak kasno uveče po lokalnom vremenu, kinesko ministarstvo spoljnih poslova opisalo je balon kao „civilni vazdušni brod koji se koristi za istraživanja, uglavnom meteorološka“, koji je skrenuo „daleko od planiranog kursa“ zbog „ograničene sposobnosti samoupravljanja“ i zapadnih vetrova.

U naknadnom saopštenju u nedelju, izgleda da je Peking povezao uređaj sa „kompanijama“, a ne sa svojom vladom ili vojskom – iako u Kini istaknutost državnih preduzeća i snažnog vojno-industrijskog kompleksa brišu granicu između njih. Peking je u ponedeljak priznao da je drugi balon poslednjih dana „ozbiljno skrenuo“ sa planiranog kursa i „greškom“ uleteo u nebo iznad Latinske Amerike i Kariba. Međutim, odbio je da pruži više informacija o tome koji entitet je proizveo balone.

U međuvremenu, SAD su predstavile detalje koji uokviruju incident kao deo nadzora koji pokreće flota kineskih špijunskih balona za koje kažu da su primećeni na pet kontinenata u poslednjih nekoliko godina.

Posmatrači elitne kineske politike kažu da tajming manje nego suptilnog upada, usred usaglašenih kineskih napora da se ponovo angažuje sa svetom i ublaži sopstvenu borbenu retoriku, sugeriše objašnjenja koja se kreću od ozbiljne pogrešne procene Pekinga do skupog nedostatka komunikacije unutar vlade ili sa drugim subjektom.

Stiv Tsang, direktor kineskog instituta SOAS na Univerzitetu u Londonu, rekao je da bi svaka operacija nadzora koja uključuje američki vazdušni prostor „skoro sigurno“ morala da dobije odobrenje od najvišeg rukovodstva, uključujući Sija.

To sugeriše, prema Tsangu, ili da je došlo do „potpune pogrešne procene“ u kojoj su kineski lider i njegovi savetnici mislili da SAD neće snažno odgovoriti na balon, ili su najviši lideri propustili da „spoje tačke“ između različitih aktivnosti kako bi realizovali slanje balona bi imalo potencijal da utiče na posetu Blinkenu.

„Si je želeo da Blinken poseti i razgovara o pitanjima od zajedničkog interesa. Si pokušava da zakrpi ekonomiju nakon katastrofe politike nulte kovida i američkih ograničenja na poluprovodnike. Dakle, nije mogao da želi incident zbog balona koji bi izbacio iz šina takav sastanak“, dodao je on.

Čong u Singapuru je ukazao na još jednu mogućnost: Kao i mnoge druge velike birokratije… desna ruka možda ne zna šta leva ruka radi i možda postoji jednostavna stvar u nedostatku koordinacije“, rekao je on.

Ispadi

Dok pozadina ostaje nejasna jer kineske vlasti tek treba – a možda i neće – dati dodatne informacije, rezultat incidenta je veliki udarac za američko-kinesku diplomatiju – i Peking, kažu stručnjaci.

„Mislim da se kinesko rukovodstvo na nacionalnom nivou očigledno osećalo uznemireno ovim balonom“, rekao je Dali Jang, politikolog sa Univerziteta u Čikagu, napominjući da je prvobitno objašnjenje kineskog ministarstva spoljnih poslova bilo „neobično pomirljivo“ sa svojim retkim izrazom „žaljenje“, posebno u poređenju sa njegovom često agresivnom retorikom poslednjih godina.

„Oni su se jasno nadali da bi se to nekako moglo izgladiti, posebno imajući u vidu kontekst planirane posete sekretara Blinkena u tom trenutku“, rekao je Jang.

Retorika Pekinga je značajno ojačala nakon što je američka vojska oborila balon, a kinesko ministarstvo spoljnih poslova optužilo je SAD da „preteruju“ i „ozbiljno krše međunarodnu praksu“. Ministarstvo odbrane je u međuvremenu izrazilo „svečani protest“, upozoravajući da Kina „zadržava pravo da koristi neophodna sredstva za rešavanje sličnih situacija“.

U ponedeljak je kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da ostaci balona ne pripadaju SAD. „Dirižabl je kineski, a ne američki“, rekao je portparol ministarstva na redovnoj konferenciji za novinare, upitan da li SAD treba da vrate ostatke balona Kini.

„Ovo je delikatna stvar koja se odigrala na veoma javan način između dve zemlje. Dakle, postoji držanje“, dodao je Jang. „Za kinesko rukovodstvo, oni takođe imaju domaću publiku kojoj treba da se pobrinu“, rekao je on, navodeći potrebu da Peking ne izgleda slab.

Ipak, Kina je pokazala znake da pokušava da zadrži nacionalističku retoriku oko incidenta, umesto da raspiruje gnev – kao što je Peking ranije činio tokom događaja koji su podstakli tenzije između SAD i Kine, kao što je poseta tadašnje predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi Tajvanu prošlog leta .

Kineski državni mediji u subotu su takođe objavili da je šef meteorološke službe te zemlje razrešen dužnosti, što je potez koji neki analitičari vide kao pokušaj da se ojača pozicija Pekinga da je balon na velikim visinama bio civilne prirode uglavnom u meteorološke svrhe. Međutim, već se očekivalo da će zvaničnik otići nakon što je u januaru postavljen na novu funkciju.

Ali diplomatske posledice incidenta imaće ozbiljne, trajne posledice, kažu stručnjaci.

„Ovaj incident sa balonom nas je sada značajno unazadio, jer kalendar odnosa SAD i Kine tek u narednih nekoliko meseci ne dozvoljava mnogo prostora za dve strane da se resetuju“, rekao je Jude Blanchette, predsedavajući Freeman u kineskim studijama u Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS), dodajući da je sastanak bio prilika za postavljanje nekih granica za odnos.

Kina će sledećeg meseca održati svoje godišnje zakonodavne sednice, kada će biti formalizovana rekonstrukcija rukovodstva u centralnoj vladi. U SAD, predsednik Predstavničkog doma Kevin Makarti navodno planira da poseti Tajvan – potez koji će neizbežno izazvati gnev Pekinga.

„Mislim da se odnos samo kreće u veoma, veoma mračno mesto“, rekla je Blanšet, prenosi CNN.