„Tradicionalne vrednosti iznad ljudskih prava“: Rusija, pod pritiskom Ruske pravoslavne crkve, na putu ka zabrani abortusa?

Dok je Rusija istorijski imala liberalnu politiku abortusa – sa izuzetkom zabrane iz Staljinovog doba – konzervativni zaokret među rukovodstvom zemlje, u kombinaciji sa pritiskom Ruske pravoslavne crkve, isturili su ovo pitanje u vrh.

„Pipci vlade se sve više približavaju našim matericama i našim telima“, rekla je Eva Krestovits, feministička aktivistkinja iz ruske republike Baškortostan. „Izgledi za budućnost su zastrašujući.“

Ranije ovog meseca, ministar zdravlja Mihail Muraško javno je podržao inicijative koje bi ograničile distribuciju lekova za izazivanje abortusa u apotekama i zabranile svim privatnim medicinskim ustanovama da sprovode postupak abortusa.

„Smanjenje stope abortusa je ključni zadatak na kojem radimo“, rekao je Muraško na sastanku poslanika.

Prema podacima Ministarstva zdravlja, broj abortusa u Rusiji smanjen je za 3,9 odsto (16.213 slučajeva) od 2021. do 2022.

Uprkos tome, vlada se suočava sa sve većim pritiskom lobija Ruske pravoslavne crkve, koji želi da odvedu zemlju ka potpunoj zabrani abortusa u nastojanju da odbrani „tradicionalne hrišćanske vrednosti“, pokazuju insajderskim informacijama do kojih je došla nezavisna novinska agencija Viorstka.

Iako se abortus lekovima smatra najbezbednijim metodom prekida trudnoće, procedura je dostupna samo u privatnim klinikama u većini ruskih regiona – što inicijative koje je predložio Muraško čini u velikoj meri kontradiktornim.

„Mislim da žele da vide reakciju i mišljenje javnosti o ovome“, rekla je zagovornica reproduktivnih prava Irina Fajnman.

Prema važećem ruskom zakonu, žene mogu da abortiraju na zahtev do 12. nedelje trudnoće. U nekim izuzetnim slučajevima navedenim u zakonu, uključujući silovanje, smrt muža tokom trudnoće i zatvorsku kaznu, abortus se može izvršiti do 22. nedelje.

„De facto, kada se sistem u Ruskoj Federaciji uporedi sa bilo kojim drugim, on je i dalje progresivan, radikalan i generalno veoma dobar“, rekla je Marijana Muravjeva, profesorka ruskog prava na Univerzitetu u Helsinkiju.

Ali u praksi, žene koje žele da abortiraju već se suočavaju sa nizom prepreka, kažu aktivisti za reproduktivna prava iz nekoliko ruskih regiona koji su razgovarali za The Moscow times.

U 2011. popuštajući pritiscima Ruske pravoslavne crkve, ruski poslanici su usvojili zakon kojim se uvodi obavezan period čekanja između prvobitnog zahteva za abortus i same procedure – praksa koja se obično naziva „nedeljom ćutanja“.

„To je zakonsko odlaganje postupka, uvedeno sa nadom da će žena razmisliti o tome i odlučiti da ne abortira“, rekla je Murajeva za The Moscow times.

Tokom ove „nedelje ćutnje“, žene se podstiču da se podvrgnu savetovanju pre abortusa. Često ovo savetovanje ne pruža profesionalno obučeni psihijatar, već pojedinac koji je prošao obuku koju je odobrila vlada.

„Malo žena zna da mogu da odbiju savetovanje i da ono nije obavezno“, rekla je zastupnica za reproduktivna prava Fajnman za Moscow times.

Ali čak i neki ginekolozi zaposleni u državnim klinikama otvoreno pokušavaju da odvrate žene od abortusa, često koristeći pseudonaučne argumente kao što je da abortus može dovesti do neplodnosti ili imati ozbiljan, nepovratan uticaj na zdravlje žene, kažu aktivisti.

U nekim slučajevima, medicinski radnici odbijaju da izvrše abortuse na osnovu svog osnovnog prava na slobodu veroispovesti.

„U Rusiji ne postoji zakon koji dozvoljava lekaru da odbije da izvrši abortus na osnovu svojih verskih stavova, ali ovaj fenomen postoji“, rekla je profesorka prava Murajeva.

Dok žene u velikim gradovima mogu da se obrate privatnoj klinici kada se suoče sa otporom lekara zaposlenih u državnoj službi, to nije opcija za mnoge žene koje žive u malim gradovima ili ruralnim mestima sa samo jednom državnom ginekološkom klinikom ili bolnicom.

U nekim regionima, žena bi morala da putuje jedan ili čak dva dana da bi stigla do svog regionalnog glavnog grada gde bi se procedura mogla obaviti u privatnoj klinici. Pored putnih troškova, cena abortusa u privatnim klinikama u Rusiji kreće se od 3.000 rubalja (33 dolara) do 30.000 rubalja (333 dolara) — što je velika suma za veći deo stanovništva.

Ali nedavni predlog ministra zdravlja Muraška mogao bi da liši mogućnost abortusa u privatnoj ustanovi čak i onima koji su voljni i sposobni da to plate.

Muraško je drugi ruski zvaničnik koji je ove godine pokušao da predvodi izmene ruskog zakona o abortusu.

U maju je ultrakonzervativni poslanik Državne dume Vitalij Milonov predložio da se abortus na zahtev ukloni sa liste procedura koje pokriva državno osiguranje, što je ponavljanje slične inicijative u Dumi iz 2018.

Ubrzo nakon izjave Milonova, Anastasija Zelencova, feministička aktivistkinja iz Čeljabinska, izašla je na ulice svog rodnog industrijskog grada sa posterom zakačenim na džinovsku vešalicu na kojoj je pisalo „Izuzimanje abortusa iz obaveznog zdravstvenog osiguranja je genocid nad ženama“.

„Uprkos tome što sam poštovala sva pravila, policija je ušla u trag… i odvela me u policijsku stanicu, gde sam provela dva sata“, priseća se Zelencova u razgovoru za Moscow times.

„Čini se kao da vlada čini sve što je moguće da oduzme volju naroda da se njihovo mišljenje čuje“, dodala je ona.