Tragedija u Gradačcu: Greška sistema ili pojedinaca?

Bosnu i Hercegovinu šokiralo je višestruko ubistvo u Gradačcu.

Ono je „moglo biti sprečeno da su nadležni pravosudni i policijski sistemi funkcionisali, da su pojedinci u sistemu delovali profesionalno, da su političari stvorili preduslove za takvo delovanje… Nijedan od tih uslova nije bio ispunjen“, ocenjuje za DW bivši sudija, tužilac i advokat Vehid Šehić.

On, ipak, manje okrivljuje „sistem“, a više pojedince u nadležnim institucijama. „Evidentno je da neki u centrima za socijalni rad, policijskim upravama i pravosuđu nisu radili svoj posao kako treba“, kaže Šehić.

Sagovornik DW napominje da se nije dovoljno oprezno pristupilo problemu u vezi s „opakom osobom“ kakav je bio Nermin Sulejmanović, koji je u petak 11. avgusta u Gradačcu ubio tri osobe, među kojima i svoju partnerku Nizamu Hećimović, dok je više osoba teško ranio, a onda je izvršio samoubistvo.

Posebno zabrinjavaju „indicije da su određeni policijski službenici pomogli ubici da dođe do žrtve“, izjavio je nakon tragedije u ministar bezbednosti BiH Nenad Nešić. On očekuje da će istražni organi utvrditi ko je napravio propust, odnosno da li je postojala „saradnja zaposlenih u policiji i Sulejmanovića“ koji je Nizamu ubio u prisustvu ćerke i to uživo prenosio na Instagramu.

Podrška ubici na društvenim mrežama i „copy-paste“ rešenja

Najmanje 15.000 ljudi pratilo je na društvenim mrežama Sulejmanovićev „krvavi pohod“, a federalna policija uhapsila je 40 osoba koje su ga tokom tog prenosa podržavale. Ministar Nešić rekao je zbog toga da se mora povesti „daleko više“ računa o mentalnom zdravlju bosanskohercegovačkog društva.

„Ne možemo da amnestiramo ni sutkinju koja je, očigledno, na brzinu i nedovoljno posvećena slučaju, donela odluku da odbaci žalbu žrtve i ne prihvati zahtev za izricanje zabrane prilaska“, rekao je Nešić. Pri tom je sutkinja iz Gradačca Lejla Numanović, kako prenose mediji u BiH, deo rešenja „kopirala iz drugog predmeta“.

No, rešenja o zabrani približavanja žrtvi ne daju uvek rezultate, napominje Vehid Šehić. „Svedoci smo, a to potvrđuju i analize, ne samo u BiH, nego i Hrvatskoj i Srbiji, da su mnoga ubistva počinili upravo oni koji su imali zabranu približavanja žrtvi“, kaže sagovornik DW.

Izostale preventivne mere

Šehić upozorava i na druge propuste, ističući da se na osnovu Sulejmanovićeve prošlosti i krivičnih dela koja je počinio, moglo pretpostaviti da će nasilničko ponašanje biti ponovljeno.

„Izostalo je preventivno delovanje kako bi se žrtva zaštitila. Podbacili su centri za socijalni rad i određene policijske službe koje je trebalo da pomognu žrtvi, da je stave pod nadzor, naročito nakon ranije prijave da je Sulejmanović nad njom počinio nasilje“, kaže Šehić.

Sagovornik DW smatra da je krajnje vreme za analizu zakonskih rešenja i pooštravanje kazni za takvo nasilje. „A evo vidimo kako se traži i da se femicid u Krivičnom zakonu BiH prepozna kao posebno krivično delo, jer je samo u prethodne dve godine u BiH ubijeno 19 žena“, napominje Šehić.

Na trostruko ubistvo i samoubistvo u Gradačcu reagovali su mnogi u BiH, ali je izostala adekvatna politička reakcija, smatra Vehid Šehić. „Nije dovoljno od strane ljudi iz politike, iz vlasti, da izjavljuju saučešće. Oni bi trebalo nešto konkretno da urade, ali do sada nisam čuo nijedan takav predlog“, kaže Šehić.

Političke manipulacije umesto adekvatne reakcije

Umesto adekvatne političke reakcije koja bi omogućila povoljnije uslove za delovanje sistema i pojedinaca, usledilo je „politikanstvo“ i „manipulacija“, ocenjuju analitičari.

Vlasti Republike Srpske proglasile su dan žalosti na entitetskom nivou (naknadno je to učinila i Federacija BiH, a ranije i Brčko Distrikt), dok su srpski ministri iz RS u Savetu ministara BiH glasali protiv odluke da se dan žalosti proglasi na nivou države BiH. I time se, kako kaže psiholog i politički analitičar Ibrahim Prohić, želi pokazati da je bosanskohercegovačko društvo „bolesno“, a BiH kao država „nefunkcionalna“.

Mediji prenose da je ministar Staša Košarac bio „najveći zagovornik“ da državni nivo ne proglasi dan žalosti.

On je, prema pisanju sarajevskog portala Klix.ba, opravdanje tražio u činjenici da je RS ranije proglasila dan žalosti, te da bi odluka na državnom nivou bila „prenos nadležnosti“.

Zato je kritikovan u Federaciji BiH gde se napominje da je upravo Košarca bivša supruga u više navrata prijavljivala za nasilje u porodici.

Dominacija „antivrednosti“ i „lažnih sentimenata“

Brojni kritičari podsećaju da je Savet ministara BiH pre tri meseca jednoglasno doneo odluku da se u BiH proglasi dan žalosti zbog masakra u beogradskoj školi „Vladislav Ribnikar“.

Izostanak adekvatne odluke Saveta ministara nakon masakra u sopstvenoj zemlji, kritikovala je i zamenica ministra za ljudska prava BiH Duška Jurišić. „Loši su i jadni pokušaji obezvređivanja države.

Ponovo će u centar pažnje dovesti one čije se nasilje nad ženama istraživalo i na skupštinskim komisijama“, rekla je Jurišić, aludirajući na Košarca.

„I država i društvo, odnosno svi građani, taoci su jedne bezosećajne politike i korumpiranih moćnika povezanih s vlastima, mafijom i nasilnicima“, kaže za DW Ibrahim Prohić.

On tvrdi da se i u slučaju tragedije u Gradačcu ispoljila „nedopustiva manipulacija u politikantske svrhe“.

„Za etablirane politike nijedna univerzalna vrednost nije sveta. Dominiraju antivrednosti, a brutalna sila ne daje prostor empatiji. A postoji i drugi model s lažnim sentimentima“, kaže Prohić.

Ponavljanje tragičnih epizoda – posledica neodgovornosti

Sagovornik DW napominje da je država dužna da obezbedi zaštitu građana i sprovede istragu kada dođe do tragedije.

„Ali, nezavisna istraga u BiH izostaje. Nema prevencije, nema elementarne odgovornosti, pa je ponavljanje tragičnih epizoda logična posledica“, upozorava Prohić.

Kritike na račun sistema i prigovori zbog odsustva adekvatne političke reakcije mogli su se čuti i na protestima koji su u ponedeljak (14. avgust) održani u više bosanskohercegovačkih gradova.

„Protiv nasilja“ i za „zaustavljanje femicida“ – hiljade ljudi okupile su se u Sarajevu, Mostaru, Zenici, Tuzli… Saopšteni su i zatevi, iznesena očekivanja i upućene kritike vlastima uz isticanje parola „Recimo ne nasilju“, „Ćutanje je odobravanje“, „Stop femicidu“…

U Sarajevu je gradonačelnica Benjamina Karić pročitala 16 zahteva koje će Grad uputiti nadležnim institucijama.

Između ostalog, traži se utvrđivanje odgovornosti policijskih službenika i nosilaca pravosudnih funkcija, kao i adekvatno sankcionisanje propusta.

Poziva se na povećanje kapaciteta sigurnih kuća za žrtve nasilja i uspostavljanje institucionalne podrške kroz sistem socijalne zaštite.

Traži se i stroži pristup u slučaju ponavljanja ili eskalacije nasilja, i pozivanje na odgovornost i sankcionisanje policijskih službenika u slučaju neadekvatnog reagovanja na nasilje.

Slične poruke upućene su i iz drugih bosanskohercegovačkih gradova.