Tragom oružja do terorističke mreže

Sa druge strane, bilo je primetno da je islamistička scena u Austriji sve drugo nego slaba.

Austrijski stručnjak za Bliski istok Tomas Šmidiger navodi da su islamisti godinama veoma aktivni u Austriji, a naročito od 2014. kada su brojni njeni državljani otputovali u Siriju da bi se borili u redovima Islamske države.

Od ukupno registrovanih 2018 osoba, njih 320 poticalo je iz Austrije.

Nemačka, koja ima 10 puta više stanovnika, imala je samo 1000 registrovanih lica koja su su se pridružila islamskoj državi ili su želela da to učine.

Politikolog iz Salcburga Farid Hafez ovo dovodi u vezu sa velikim brojem izbeglica iz Čečenije koji se nalaze u Austriji.

Počinilac napada pripada drugoj grupi radikalizovanih islamista, koju austrijski organi bezbednosti nazivaju „esktremizmom koji je nastao kod kuće“, „ekstremizmom malih grupa“ ili „usamljenim vukovima“.

Kod njih internet igra najveću ulogu u usvajanju radikalnih stavova i nije nužno povezan sa inicijacijom u verskim udruženjima ili džamijama kao tradicionalnim načinom regrutacije.

Činjenica da je Austrija do sada bila pošteđena napada nije bila samo slučajnost, već i posledica veoma uzdržane spoljne politike.

Dok je Austrija u „hladnom ratu“ bila poprište sukoba arapskih organizacija i izraelskih tajnih službi, kao što je to slučaj sa prodajom nuklearnih tehnologija i znanja Iranu ili napada na OPEK koji je izvršio najpoznatiji terorista Karlos, bila je relativno mirna posle okončanja blokovskog sukoba.

Za razliku od Francuske ili Velike Britanije, Austrija ne šalje vojnike u misije u inostranstvo, u Irak ili Avganistan, što mnogi islamisti tumače kao napad na muslimane.

Raspad Jugoslavije i nestanak komunističkog režima u Albaniji, otvorili su vrata radikalnim aktivistima, verskim fanaticima i teroristima za širenje vlastitih ideologija na novom terenu, pa je tako počela „balkanizacija borbe protiv terora“, navela je u svom radu Sidita Kuši.

Ona je napisala da je većina vođa militantnih islamista na Balkanu bila obrazovana na Bliskom istoku gde je prihvatila radikalnu ideologiju, koja je bila drugačija od one iz koje su potekli.

Oni su svoje lokalne sredine povezali sa globalnim pokretima islamskog ekstremizma.

Radikalni imami koji su se školovali na Bliskom istoku i koji su dobijali pomoć iz inostranstva, regrutovali su sledbenike iz najsiromašnijih slojeva, obraćajući se posebno omladini.

Austrija je dugo bila središte džihadista sa Balkana, ali i sa Kavkaza.

„Većina džihadista koji su napustili Austriju da bi se borili za terorističke organizacije u inostranstvu su Čečeni“, rekao je austrijski ministar unutrašnjih poslova Karl Nehamer nakon nedavnog napada u Parizu, zanemarujući pri tome Balkan.

Posle napada u Parizu, vlada u Beču najavila je „radnu grupu“ koja će se baviti „opasnošću od formiranja paralelnih društava“, misleći pri tome na formulaciju koju je upotrebio predsednik Makron o nastojanjima islamista da se ponašaju prema vlastitom društvenom kodeksu i da odbijaju prihvatanje francuskih normi.

Bečko udruženje DERAD ima za cilj da odvrati radikalizovane muslimane od džihadizma u zatvorima i spreči muslimanske omladince da ne odlutaju na islamističku političku scenu.

Austrijski mediji sada ističu da je islamsko versko udruženje u Gracu, blisko palestinskom Hamasu, godinama krijumčarilo borce na Bliski istok.

Dojče vele tvrdi da ISIS godinama regrutuje „svete ratnike“ na Balkanu, a žarišta su Sandžak „u trouglu Bosne, Srbije i Kosova i susednih zemalja“.

Propagandni video snimci IS ciljaju mladiće sa Balkana.

Njihova borbena imena ukazuju na njihovo poreklo: Al-Bosni, Al-Kosovi, Al-Albani koja sami sebi daju.

„Vizija radikala je integracija Balkana u kalifat koji treba stvoriti. Njihovi tragovi iznova vode do Beča“, tvrdi Dojče vele.

Verovatno najpoznatiji austrijski islamistički terorista bio je Mohamed Mahmud, rođen u Beču 1985. godine.

Imao je rane kontakte sa Al-Kaidom i bio je u zatvoru od 2007. do 2011. godine zbog pripadnosti terorističkoj organizaciji.

Nakon oslobađanja 2011. otišao je u Nemačku pre nego što je stigao u Siriju 2015. Kada je Islamska država objavila video snimak na kojem se vidi kako Mahmud puca u zatvorenika u sirijskoj Palmiri, postao je još poznatiji u svojoj austrijskoj domovini.

Mahmud je takođe imao veze sa glavnim ideologom Islamske države Turki al Bin Alijem, zbog čega je neko vreme izgledao važniji nego što je zapravo unutar Islamske države bio.

U novembru 2018. godine objavljeno je da je Mahmud ubijen u vazdušnom udaru.

Dvadesetogodišnji Albanac, čiji su roditelji poreklom iz Severne Makedonije, koji je izvršio napad u nedelju, bio je od ranije poznat austrijskim službama bezbednosti.

On je sa 17 godina želeo da se priključi Islamskoj državi u Siriji i zbog toga je bio osuđen na 22 meseca zatvora.

Uslovno je otpušten 5. decembra prošle godine, pošto su za njega važile povlastice kao mlađem punoletniku.

Kujtim Fejzulaj je bio u nadležnosti DERAD-a.

Njegov nadzornik Nikolaus Rast izjavio je da on nikada nije mogao da zamisli da bi njegov štićenik mogao da postane atentator.

Poticao je iz „normalne porodice“, ali se našao u „lošem društvu“, kaže Rast.

On se radikalizovao preko interneta.

Bilo je, uprkos tome, indicija da se priprema za nasilje.

On je tako na svom instragramu postavio fotografiju sa dve automatske puške koje su kasnije upotrebljene u atentatu.

Dok austrijski ministar unutrašnjih poslova Karl Nehamer odgovornost prebacuje na ministarstvo pravde i program „deradikalizacije“, sve više stručnjaka ukazuje da su zatvori zapravo prave škole ekstremizma. Samo je prošle godine nađeno oko 1000 mobilnih telefona u austrijskim zatvorima kod onih koji su pritvoreni zbog islamskog ekstremizma. Ovaj sistem se sada ispituje; ubuduće će i nalazi službenika državne bezbednosti biti uključeni u slučaju prevremenog puštanja na slobodu, rekao je ministar unutrašnjih poslova.

Ono što sada sve posebno zanima i što može da rekonstruiše lanac događaja, ali i terorističku mrežu, kako navodi austrijska policija, jeste utvrđivanje otkuda potiče oružje koje je upotrebljeno u napadu i kako se našlo kod napadača. Bild pretpostavlja da je oružje takođe sa Balkana, dok je Noje cirher cajtung objavio da tragovi vode ka švajcarskom gradu Vinterturu.