„Ideja da Tramp neće osvojiti nominaciju republikanaca je apsurdna“: Moira Donegan za Gardijan

Svi su istrajali kroz zloslutnu mećavu i kroz strašnu hladnoću ravnice da stignu do gimnazijskih fiskulturnih sala i rekreativnih centara gde su se održavali skupovi.

Uložili su sav ovaj trud i trošak, da ne bi promenili apsolutno ništa u vezi sa trkom, ocenjuje kolumnistkinja Gardijana iz Sjedinjenih Država Moira Donegan.

„Niki Hejli je bila u teškoj trci za drugo mesto protiv DeSantisa, jer se svako od njih se pretvaraju da se u stvari kandiduju za predsednika – a zapravo kao da je reč o pozicijama potpredsednika i generalnog tužioca.

U retrospektivi, ideja da bi republikanski kandidat za 2024. ikada bio bilo ko drugi osim Donalda Trampa uvek je bila pomalo apsurdna.

Godine 2022. i 2023, kada su veliki donatori, iscrpljeni Trampom, počeli da ulivaju nepristojne količine novca u DeSantisovu kampanju, taj potez je imao neku vrstu očajničke logike.

DeSantis je pobedio na reizboru na Floridi sa neverovatnih 19 poena; iskoristio je državu da se predstavi kao avatar rasne i rodne pritužbe koja je animirala lojalnost mnogih birača Donaldu Trampu.

Ali DeSantis je trebalo da bude „Tramp bez prtljaga“. Bio je hiperkompetentan političar koji je trebalo da bude efikasniji, fokusiraniji i manje podložan laskanju, skandalima ili ometanju kratkoročnih sopstvenih interesa.

Ali ono što je DeSantis ponudio biračima bila je Trampova ogorčenost bez ikakvog Trampovog humora ili harizme. Na tragu, DeSantis je reptilski i jeziv.

Ima žalosni, cvileći afekt zbog kojeg njegova mržnja prema rasnim i rodnim manjinama postaje očigledno patetična, a ne zapovednička.

On ima gotovo neverovatnu sposobnost da kaže pogrešnu stvar. U Ajovi je „spalio“ desetine miliona dolara u novcu donatora.

Trebala mu je velika pobeda u Ajovi, ili ono što bi se računalo za veliku pobedu: snažno, definitivno i blizu drugog mesta.

On to nije dobio. Bio je to neuspeh koji je skupo platio. Tokom proteklih nekoliko nedelja, DeSantis je mahnito putovao i pritiskao telo: posvetio se ličnim događajima u svakom od 99 okruga Ajove, i očigledno je uspeo da bude besprekorno odvratan u svakom uglu država.

Hejli je, u međuvremenu, konsolidovala veći deo glasova „Nikad Tramp“ ili ono što je od njega ostalo, a sve to studiozno odbijajući da mnogo kritikuje Trampa.

Tramp je dugo bio shvaćen kao morbidni simptom propalih američkih institucija. On je ono što se dešava kada zemlja preuzme izgovor da je pluralistička demokratija bez smislenog političkog osnaživanja svog istorijski podređenog stanovništva;

Tramp je ono što se dešava kada republikanski oblici vladavine koegzistiraju sa dramatičnom nejednakošću bogatstva;

Tramp je ono što se dešava kada ljudi shvate da korupcija vodi svoje političare više od principa, i kada se čini da jasno izražene želje biračkog tela više nemaju nikakav značajan uticaj na političke pozicije donosilaca odluka.

Svi ovi faktori stoje iza njegovog uspona, a svi ovi faktori su ga doveli do pobede u Ajovi u ponedeljak uveče sa istom odlučnošću kao što su ga doveli do nominacije 2016.

Ali ono što se manje jasno razume jeste zašto je medijski i politički aparat koji okružuje Trampa bio tako spor da se prilagodi realnosti koju je on nametnuo.

Donatori su hrlili DeSantisu u veoma skupoj vrsti poricanja; novine su nam još jednom rekle da liberali moraju razumeti Trampov apel, kao da nismo toliko iscrpno, stalno svesni Trampa i tačne prirode njegovog poziva već veći deo decenije.

Dok su proglašavali njegovu pobedu, voditelji vesti su promrmljali „sada je stranka Donalda Trampa“. Baš kao što su to radili svake noći od 2016“, zaključuje Donegan.