Šta bi Tramp mogao da uradi prvog dana u Beloj kući?

Tramp je rekao da će „učiniti da se ljudima zavrti u glavi“ kada bude punom brzinom krenuo u akciju nakon svoje inauguracije 20. januara.

Njegov tim je saopštio da u prvoj nedelji iz Ovalne kancelarije očekuje nalet izvršnih naredbi, direktiva američkog predsednika.

Kako podseća BBC, stručnjaci za politiku i pravnici već sastavljaju te naloge u okviru tranzicije administracije. Ipak, lobističke grupe i guverneri demokratskih država obećali su da će osporiti barem neke od tih planova.

Evo šta je novoizabrani predsednik rekao o svojim prioritetima u drugom mandatu.

Imigracija i granica

Trampova portparolka Karolin Livit rekla je za Foks njuz u nedelju da „znamo da je obećao da će potpisati izvršnu naredbu za obezbeđenje južne granice“.

„Znamo da će prvog dana pokrenuti najveću masovnu deportaciju ilegalnih imigranata u američkoj istoriji“, rekla je ona.

U sedmici nakon reizbora Tramp je dao prioritet popunjavanju rukovodećih pozicija sa kojih će se nadgledati imigracija, ukazujući da se priprema da se na početku uhvati u koštac sa svojim planovima za pograničnu politiku.

On je nazvao iskusnog zvaničnika za pitanja imigracije Toma Homana svojim „pograničnim carem“; izabrao je guvernerku Južne Dakote Kristi Noem da nadzire unutrašnju bezbednost i imenovao Stivena Milera za zamenika šefa kabineta Bele kuće za politiku.

Miler je najpoznatiji po tome što je oblikovao neke od Trampovih najrestriktivnijih politika o ilegalnoj imigraciji tokom njegovog prvog mandata.

Svaki program masovne deportacije mogao bi da se suoči sa logističkim poteškoćama, kao i sa nizom pravnih izazova imigracionih i aktivista za ljudska prava.

Tramp bi takođe mogao da ponovo primeni svoju politiku „Ostani u Meksiku“ kojom je zahtevano od tražilaca azila da čekaju u Meksiku dok se njihovi zahtevi obrađuju.

Predsednik Džo Bajden nazvao je program „nehumanim“ i pokušao da ga okonča prvog dana na funkciji, ali se suočio sa pravnim izazovima. Vrhovni sud mu je 2022. dozvolio da ostvari napredak.

Tokom mandata Trampove administracije je oko 70.000 tražilaca azila vraćeno u Meksiko da čekaju svoja saslušanja.

Još jedno obećanje za prvi dan je bilo ukidanje državljanstva po rođenju – 150 godina starog principa koji kaže da je svako rođen na tlu SAD američki državljanin.

Nije jasno kako Tramp planira da postigne ovu politiku. On je obećao izvršnu naredbu, ali državljanstvo po rođenju je eksplicitno zagarantovano Ustavom SAD, što znači da se može menjati samo pod određenim okolnostima.

Da bi predložio promenu, biće mu potrebno da države pristanu na nacionalnu konvenciju ili dve trećine glasova “za” u usko podeljenom Kongresu, a zatim da to odobri tri četvrtine državnih zakonodavnih tela – od kojih republikanci kontrolišu nešto više od polovine.

6. januar

Tramp nije pomenuo pomilovanja u svom pobedničkom govoru, ali dugo ukazuje da bi mu pomilovanje osuđenih za upad na Kapitol 2021. godine bilo prioritet.

„O da, apsolutno bih ih pomilovao. Ako su nevini, pomilovao bih ih“, rekao je Tramp na panelu u Nacionalnom udruženju novinara Afroamerikanaca.

Američki predsednici imaju široka ovlašćenja da pomiluju ljude osuđene za federalne zločine ili ukinu zatvorske kazne. Tužioci takođe mogu odlučiti da odustanu od nerešenih slučajeva u zavisnosti od toga koga bi Tramp mogao da odluči da pomiluje.

Ono što je manje jasno jeste ko bi mogao dobiti pomilovanje.

Tramp je u jednom trenutku rekao za Si-En-En: „Sklon sam da pomilujem mnoge od njih. Ne mogu da kažem sve jer je nekoliko njih verovatno izgubilo kontrolu“, rekao je Tramp u jednom trenutku za CNN.

Livit je rekla za Vašington post da će on odlučivati „od slučaja do slučaja kada se vrati u Belu kuću“.

Više od 1.500 ljudi uhapšeno je u vezi sa pobunom na Kapitolu. Prema saveznim podacima, više od 750 njih osuđeno je za krivična dela koja se kreću od ulaska na posed do napada na policajce i pobunjeničke zavere.

Džek Smit

Tramp se takođe suočava sa sopstvenim pravnim izazovima zbog svojih postupaka nakon izbora 2020. i odvojenog slučaja poverljivih dokumenata.

Specijalni tužilac Džek Smit, iskusni tužilac koji je imenovan da nadgleda istrage američkog Ministarstva pravde o Trampu, podigao je optužnicu za koju se novoizabrani predsednik izjasnio da nije kriv.

Tramp je rekao da će otpuštanje Džeka Smita biti jedan od njegovih glavnih prioriteta.

„Otpustio bih ga u roku od dve sekunde. To će biti jedna od prvih učinjenih stvari “, rekao je on u intervjuu u oktobru.
Slučaj se već suočavao sa neizvesnom budućnošću. Vrhovni sud je u julu presudio da predsednici imaju delimičan imunitet od krivičnog gonjenja zbog svog vladanja na funkciji, što je podrilo slučaj Smita.

Trampova pobeda na izborima takođe mu daje ovlašćenje da pomiluje samog sebe za bilo kakve federalne zločine iako nijedan predsednik to ranije nije učinio.

Ministarstvo pravde navodno je u pregovorima sa Smitom o obustavi ovih slučajeva. Nejasno je da li bi Tramp mogao da kazni Smita.

Pariski klimatski sporazum

U svojoj kampanji 2016. Tramp je povlačenje iz Pariskog sporazuma o klimi učinio prioritetom. U roku od šest meseci od preuzimanja dužnosti Sjedinjene Države su preduzele korake da napuste ovaj važan sporazum.

Predsednik Džo Bajden je ponovno pridruživanje sporazumu učinio jednim od svojih glavnih prioriteta kada se kandidovao protiv Trampa 2020. Bajden je potpisao pismo u kojem je tražio da SAD budu ponovo primljene njegovog prvog dana na funkciji.

Kako će Tramp reagovati u svom drugom mandatu? Medijski izveštaji sugerišu da njegov tim priprema naredbe o ponovnom povlačenju kada on preuzme dužnost u januaru.

Napuštanje sporazuma značilo bi da SAD više nisu obavezane da ispunjavaju postavljena pravila o smanjenju emisija štetnih gasova.
Među ostalim prioritetima koji su u suprotnosti sa pariskim standardima jeste i to što je Tramp rekao da želi da mu jedan od glavnih prioriteta bude američka proizvodnja nafte i gasa.

Rusija i Ukrajina

Tokom kampanje Tramp je rekao da bi mogao da okonča rat Rusije i Ukrajine „za jedan dan“. Takođe je u više navrata kritikovao kontinuiranu podršku američke vlade Ukrajini, rekavši da je rat trošenje resursa.

On još nije izneo detalje o tome kako bi pregovarao o okončanju rata, osim što je rekao da će pomoći dvema zemljama da postignu sporazum.

Trgovina i ekonomija

Ekonomija je pitanje za koje je Tramp vodio veliku kampanju, obećavajući da će okončati inflaciju čim preuzme dužnost.

„Ciljaćemo na sve, od pristupačnosti automobila, preko pristupačnosti stambenih nekretnina do troškova osiguranja, do problema u lancu snabdevanja“, rekao je Tramp.

„Naložiću svom kabinetu da očekujem rezultate u prvih 100 dana, ili mnogo ranije od toga.”
Rekao je da će potpisati izvršnu naredbu koja nalaže svakom sekretaru kabineta i šefu agencije da „koriste sva sredstva i ovlašćenja koji su im na raspolaganju“ da obustave inflaciju i snize potrošačke cene.