Mislim da je Donald Tramp nacionalista i unilateralista. Sposoban je da deluje sasvim snažno u inostranstvu na promociji onoga što smatra nacionalnim interesom Sjedinjenih Država, a da se pritom naročito ne konsultuje sa saveznicima.
NJegovo zalaganje, na primer, da Japan i Južna Koreja izgrade sisteme nuklearnog odvraćanja očigledno promoviše nacionalizam u tim zemljama koje bi mogle da kažu „ne možemo računati na savez sa Amerikom pa moramo napraviti sopstvenu odbranu“. Ako Tramp pobedi, njegov nacionalizam će promovisati nacionalizam u drugim zemljama, što bi mu moglo doneti gadna iznenađenja – kaže u razgovoru za Danas Dejvid C. Unger, profesor Škole za međunarodne napredne studije na Univerzitetu DŽons Hopkins.
Unger je učestvovao na Desetom regionalnom seminaru politikologa na Kopaoniku koji su organizovali Centar za društveni dijalog i regionalne inicijative (CDDRI) i beogradski Fakultet političkih nauka. Unger je decenijama pisao za spoljnopolitičku rubriku NJujork tajmsa.
Evropa, prema njegovim rečima, takođe spada u delove sveta u kojima bi mogao biti podstican nacionalizam u slučaju pobede Trampa na predsedničkim izborima u SAD.
Važi li to i za Francusku i Nemačku, koje sledeće godine idu na izbore?
– Francuska ima svoju političku dinamiku. Socijalistička vlada je očigledno krajnje nepopularna pa se čak i ne očekuje da će njen kandidat proći u drugi krug. Marina le Pen će biti prva ili druga i možda čak i pobediti. Međutim, ne mislim da bi Trampova pobeda uticala na ishod. U Nemačkoj je Merkelova suočena sa izazovom pošto njena koalicija CDU-CSU koja je istorijski monopolisala desnicu sada ima suparnika u Alternativi za Nemačku (AfD) koja će svakako ući u parlament. Mislim da se Nemačka kreće ka Bundestagu sa pet partija, što će biti fragmentisaniji sistem. U Nemačkoj je posle Drugog svetskog rata bilo malo nekoalicionih vlada, a sada će to biti utvrđeno sa ulaskom jedne dodatne partije. Ali mislim da će AfD više igrati na kartu imigranata nego Trampa.
Čeka li Evropu još teže vreme?
– Formule na kojima je Evropska unija sazdana su slomljene pred sadašnjim stresovima – pred pokušajima da se održi evro i prihvate imigranti u zemljama koje tradicionalno nisu gostoljubive prema imigraciji. Sa terorizmom u Francuskoj i Belgiji, to je prava kriza za evropski model, a ne vidimo znakove da Evropa na njih uspešno odgovara ili da uopšte odgovara. Mogli bismo da prognoziramo sve veće i veće krize dok nešto bude ili ne bude preduzeto. Države koje žele da uđu u EU možda će još jednom razmisliti dok posmatraju njenu unutrašnju dinamiku.
Može li se zamisliti da Donald Tramp kao predsednik SAD napravi neku vrstu saveza sa Rusijom?
– To je moguće. Bil Klinton je imao savez sa Borisom Jeljcinom.
Da, ali rekao bih da oni nisu bili jednaki partneri.
– Pa, ni sada ne bi bili. Buš stariji je imao savez sa Gorbačovom. Mislim, vidite, nema više ideološke bitke između SAD i Rusije. Možda ima rasprava o autoritarnom i demokratskom sistemu, ali nema više dilema između komunizma i kapitalizma. Ima li nekih teritorijalnih sukoba? U suštini ne. Helsinški ugovori su utvrdili granice u Evropi. Pa zašto bi onda savez bio nemoguć? Postoji istorija podozrenja u odnosima SAD i Rusije, ali to važi i za odnose SAD i Nemačke do 1945, pa je posle toga došlo do veoma čvrstog saveza.
Rekli ste da opet ne bi bili jednaki partneri. Ko bi onda prevladao?
– Mislim da su SAD sada globalna sila. Bore se da to ostanu, ali jesu globalna sila. Mislim da je Rusija regionalna sila, evropska sila, sila koja ima sredstva i ambicije da povrati puno onoga što je izgubila na bivšem sovjetskom i carskom području, ali ne sa revizionističkim planovima. Ako ne bude miroljubivih odnosa SAD sa Kinom, Amerika će morati da prihvati da je Kina više jednak partner nego što je bila.
Da li bi Hilari Klinton kao predsednica zadržala Obamin „stub“ ka Kini u spoljnoj politici?
– Mislim da će ona naporno raditi na dobrim ekonomskim, pa i vojnim odnosima sa Kinom. NJena strateška vizija je oslanjanje na ranije politike obuzdavanja kineskog uspona, ali ne toliko da to nadvlada mogućnost da dve države mogu zajedno ka boljoj budućnosti u XXI veku.
Da li bi Klintonova bila sklona intervencionizmu na Balkanu?
– Ona nema nikakav apetit za aktivizmom na Balkanu. Posvećena je dejtonskoj Bosni i kosovskoj nezavisnosti, ali ne menjanju bilo čega, već zaštiti postojećih aranžmana. Možda će biti izazvana pokušajima drugih zemalja da to revidiraju.
Kažete da bi Tramp hranio nacionalizam u drugim zemljama – da li i u balkanskim?
– Možda mu za to ne bi bilo potrebno mnogo goriva (smeh). On ne govori mnogo o Balkanu osim što kaže da voli Slovenke. Ne mislim da bi mogao biti isprovociran zbog bilo koje balkanske zemlje, on tu nema emocionalna ulaganja. Klintonova bi imala proaktivnije napore na gradnji institucionalne saradnje. Ideal bi joj bila reintergracija čitave bivše u Jugoslavije u okviru EU i NATO. Mislim da bi to želela. Ali biće prepreka. Što se tiče Trampa, mislim da nije zainteresovan.
Mediji uz Klintonovu
– Svi vodeći američki mediji podržali su Klintonovu. Kakav će biti efekat toga videćemo u utorak. Kao novinara me u poslednje vreme pogađa to što se zauzima strana ne samo u kolumnama, već i u vestima. U mejnstrim novinarstvu stvorio se osećaj da je Tramp pretnja slobodnoj štampi i demokratskim vrednostima i želeli su da ga zaustave. Ja mislim da novinari treba da se trude da ne zauzimaju strane na demokratskim izborima. Čitaoci treba da na fer način čuju ono što se nudi – kaže profesor Unger.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
