Tramp ne može da zaustavi „dedolarizaciju“

Ali takav potez, deo šireg tarifnog plana za koji se čini da je novoizabrani predsednik odlučan da donese, malo bi učinio da zaustavi pad dolara.

Dolar ostaje najvažnije sredstvo novčane razmene i efektivno sredstvo za skladištenje vrednosti, što ga čini preferiranom valutom za međunarodnu trgovinu i finansije, kao i za devizne rezerve koje drže centralne banke kako bi se obezbedila stabilna ponuda uvoza i osigurala od valutne krize i makroekonomske nestabilnosti.

Ali kako se svetski ekonomski centar gravitacije pomera na istok, dedolarizacija se ubrzava.

Udeo dolara u deviznim rezervama pao je sa maksimuma od 72 odsto u 2002. na 59 odsto u 2023. podstaknut povećanom potražnjom za netradicionalnim rezervnim valutama – posebno kineskim renminbijem.

Štaviše, globalna trgovina naftom se gotovo isključivo namirivala u dolarima sve do prošle godine, kada je jedna petina ovih transakcija bila denominirana u drugim valutama.

Nekoliko faktora je doprinelo ovoj promeni.

Zemlje globalnog juga postale su pokretači globalnog ekonomskog rasta, menjajući dinamiku globalne trgovine i tržišta energije. Multipolarni svet sve više je uveo novo doba valutne konkurencije, dok su tehnološke i finansijske inovacije učinile jeftinijim i efikasnijim korišćenje poravnanja u lokalnoj valuti (LCS) za bilateralnu trgovinu.

Tramp, naizgled svestan ogromnih ekonomskih i geopolitičkih koristi koje donosi status dolara kao glavne svetske rezervne valute, želeo bi da zaustavi ovaj proces.

Na kraju krajeva, Sjedinjene Države su jedna od retkih zemalja u visoko integrisanoj svetskoj ekonomiji koja još uvek ima efektivni monetarni suverenitet – naime, sposobnost da postavi i postigne svoje ekonomske i monetarno-političke ciljeve bez obzira na druge zemlje.

Nasuprot tome, kako je tržište evrodolara postalo okosnica privatizovanog međunarodnog monetarnog sistema, sve je više zemalja emitovalo državni dug denominiran u dolarima, povećavajući njihovo oslanjanje na dolar.

Godine 2011, tadašnji kineski predsednik Hu Đintao je to jasno rekao: „Monetarna politika Sjedinjenih Država ima veliki uticaj na globalnu likvidnost i tokove kapitala, i stoga, likvidnost američkog dolara treba da se održava na razumnom i stabilnom nivou“.

Iako nedavna studija Banke federalnih rezervi Njujorka izdvaja geopolitičku distancu od SAD i finansijske sankcije kao glavne pokretače smanjenja potražnje za američkim dolarom, dedolarizacija nije vođena isključivo ili čak u velikoj meri preteranim oslanjanjem Amerike na dolar kao spoljnopolitičko sredstvo.

Umesto toga, mnoge vlade ohrabruju upotrebu instrumenata denominiranih u njihovoj nacionalnoj obračunskoj jedinici da bi se domogla dobitka blagostanja povezanog sa postojanjem međunarodne valute.

Možda najuspešniji primer za to bila je evropska monetarna integracija, koja je dovela do evra, koji je sada jak posle dolara i čini oko 20 odsto globalnih rezervi i preko polovine izvoza EU ​​širom sveta.

U 2022. godini, oko 52 odsto robe koju je Evropska unija uvezla iz zemalja koje nisu članice EU, i oko 59 odsto robe koju je blok izvezao u ove zemlje, fakturisano je u evrima.

Prateći stope EU, zemlje globalnog juga koriste nove tehnologije kako bi promovisale upotrebu LCS-a za bilateralnu trgovinu, što može ublažiti ograničenja platnog bilansa i održati ekonomski rast.

Kina je, na primer, razvila sopstveni prekogranični međubankarski platni sistem, uspostavila bilateralne swap linije sa skoro 40 stranih centralnih banaka i uspešno izvršila pritisak na denominaciju naftnih ugovora u renminbijima.

Total Energies i China National Offshore Oil Corporation zaključili su prvu kinesku kupovinu tečnog prirodnog gasa u renminbiju preko Šangajske berze nafte i prirodnog gasa prošle godine.

Rezervna banka Indije je 2022. uspostavila mehanizam za omogućavanje međunarodnog trgovinskog poravnanja u rupijama, što bi moglo uštedeti oko 30 milijardi dolara u odlivu dolara ako se koristi za uvoz ruske nafte.

Među zemljama BRIKS+ (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika, Egipat, Etiopija, Iran i Ujedinjeni Arapski Emirati), trgovina u nacionalnim valutama navodno je premašila dolarsku.

Prekogranične investicije u lokalnoj valuti takođe će rasti, pri čemu će Nova razvojna banka BRIKS-a povećati svoje kreditiranje u lokalnoj valuti sa oko 22 odsto na 30 odsto do 2026. godine kako bi ublažila uticaj fluktuacija deviznih kurseva i otklonila uska grla u tokovima gotovine u finansiranju projekata.

Za ekonomije u nastajanju i u razvoju, dedolarizacija takođe može ublažiti negativne efekte prelivanja politike Federalnih rezervi SAD.

Najnoviji agresivni ciklus FED-a pogoršao je makroekonomsku nestabilnost i usporio rast, hvatajući sve više zemalja u zamku srednjeg dohotka i sprečavajući globalnu konvergenciju prihoda.

Kao što pokazuje istraživanje Međunarodnog monetarnog fonda, iznenadno zaustavljanje tokova kapitala u tržišnu ekonomiju u nastajanju dovodi do prosečnog pada rasta BDP-a od 4,5 odsto te godine, i pada od 2,2 odsto sledeće godine.

Dedolarizacija takođe može da smanji potrebu za gomilanjem rezervi, oblik osiguranja od eksternih šokova i finansijske nestabilnosti koji podrazumeva ogromne oportunitetne troškove za privrede u nastajanju i u razvoju.

Monetarne vlasti ovih zemalja mogle bi umesto toga da investiraju u sredstva sa većim prinosom, čime bi se generisalo više resursa za suočavanje sa razvojnim izazovima, uključujući investicije koje jačaju otpornost na klimatske promene.

Rezerve iz predostrožnosti su posebno štetne za zemlje sa niskim dohotkom sa većim kreditnim rizicima i većim rasponom kamatnih stopa, jer često uključuju obrnutu transakciju.

Bangladeš trenutno drži rekordnih 46,4 milijarde dolara u deviznim rezervama sa niskim prinosom kako bi stabilizovao svoju valutu taka dok plaća više od osam odsto kamate na svoje državne obveznice.

Ekonomista, dobitnik Nobelove nagrade, Džozef E. Stiglic procenio je godišnje troškove gomilanja rezervi za zemlje u razvoju na više od 300 milijardi dolara – dva odsto njihovog kombinovanog BDP – sredinom 2000-ih.

Ta cifra je danas nesumnjivo veća, s obzirom na povećanje viška rezervi i sve veći broj zemalja sa nižim investicionim kreditnim rejtingom koje pristupaju međunarodnim tržištima kapitala.

Naravno, dedolarizacija, takođe, služi kao zaštita od američkih finansijskih sankcija, za koje se očekuje da će se umnožiti pod Trampom.

Ali bezbroj drugih koristi od vođenja takve politike, posebno u smislu makroekonomskog upravljanja i rasta, je ogroman i verovatno će nadmašiti troškove uzvratnih carina koje je Tramp obećao da će nametnuti valutnim konkurentima.

Proces može biti spor. Snažni spoljni uticaji mreže, zajedno sa dubinom i likvidnošću američkih tržišta kapitala, otežali su izbacivanje dolara, iako je Amerika izgubila status najveće svetske trgovinske ekonomije pre više od jedne decenije.

Ali prelazak na netradicionalne rezervne valute u sve više multipolarnom ekonomskom sistemu, i sve veći značaj prekogranične upotrebe nacionalnih valuta u podsticanju rasta i postizanju globalne konvergencije prihoda, sugeriše da će se dedolarizacija nastaviti.

A cunami carina i sankcija pod sledećom američkom administracijom će to sigurno pomoći.

Autor je bivši glavni ekonomista Afričke izvozno-uvozne banke. Saradnik je Mreže za rešenja za održivi razvoj na Univerzitetu Kolumbija, naučni saradnik u Centru za afričke studije Univerziteta Harvard, istaknuti saradnik u Globalnoj federaciji saveta za konkurentnost, i saradnik na Afričkoj akademiji nauka.

Copyright: Project Syndicate, 2024.
www.project-syndicate.org

Danas ima eksluzivno pravo objavljivanja u Srbiji