Šta znamo o pritvorskom centru u zalivu Gvantanamo gde će Tramp slati „vanzemaljce kriminalce“?

„Poslaćemo ih u Gvantanamo“, rekao je Tramp potpisujući Laken Riley Akt, piše AP.

Kasnije je potpisao predsednički memorandum i rekao da će uputiti savezne zvaničnike da pripreme objekte za deportaciju ilegalnih kriminalnih imigranata iz SAD.

Pogranični car Tom Homan, direktor Imigracione i carinske službu (ICE), rekao je da će tim objektom upravljati američka imigraciona i carinska služba. Ipak, detalji plana nisu jasni.

Kako američka vlada koristi bazu u zalivu Gvantanamo?

Dok je američka pomorska baza na Kubi najpoznatija po osumnjičenima dovedenim nakon napada 11. septembra 2001. godine, ona ima mali, odvojeni objekat koji se decenijama koristi za držanje migranata.

Operativni centar za migrante se koristi za ljude koji su presretnuti pokušavajući da ilegalno stignu čamcem u SAD. Većina ih je sa Haitija i Kube.

Centar zauzima mali deo baze, obuhvata samo nekoliko zgrada i nema ni blizu kapaciteta da smesti 30.000 ljudi za koje je Tramp rekao da bi tamo mogli da budu poslati.

„Samo ćemo proširiti taj postojeći centar za migrante“, rekao je Homan novinarima.

Pritvorski centar za migrante funkcioniše odvojeno od vojnog pritvorskog centra i sudnica za strance pritvorene pod predsednikom Džordžom V. Bušom tokom onoga što je ta administracija nazvala svojim „ratom protiv terorizma“.

U tom objektu je smešteno 15 pritvorenika, uključujući optuženog organizatora 11. septembra Kalida Šeik Mohameda. To je manje od svog vrhunca od skoro 800.

Ko će biti držan u Guantanamu?

Zatvori za migrante u Guantanamu biće korišćeni za „najgore od najgorih“, rekli su zvaničnici administracije.

Sekretarka za nacionalnu sigurnost Kristi Noem i Tom Homan koristili su ovu frazu govoreći novinarima ispred Bele kuće.

Zvaničnik administracije, koji je govorio pod uslovom anonimnosti jer nije bio ovlašćen da javno komentariše ovu temu, rekao je da će objekat biti korišćen za smeštaj „opasnih kriminalaca“ i ljudi koji su „teški za deportaciju“.

Nekoliko zemalja odbija da prihvati neke imigrante koje SAD pokušavaju da deportuju.

Tramp je više puta govorio o opasnostima sa kojima se Amerikanci suočavaju sa procenjenih 11 miliona imigranata koji žive ilegalno u SAD-u.

Iako imigranti redovno bivaju optuženi za veće zločine, oni čine samo mali procenat ukupne populacije. Akademske studije koje su prošle recenziju obično nisu našle povezanost između imigracije i nasilnog kriminala, iako se zaključci razlikuju.

Šta je još poznato o Migrantskom operativnom centru?

Nema mnogo informacija. Neprofitna organizacija International Refugee Assistance Project navela je u izveštaju prošle godine da se ljudi drže u „uslovima sličnim zatvoru“. Naveli su da su „zarobljeni u kaznenom sistemu“ na neodređeno vreme, bez odgovornosti za zvaničnike koji ga vode.

Depa Alagesan, viša pravna savetnica u ovoj organizaciji, rekla je u sredu da veruju da se centar koristi za držanje malog broja ljudi, kako je procenila, reč je o „dvocifrenom broju“.

Perspektiva da se koristi za mnogo veći broj imigranata ju je zabrinula.

„Definitivno je to zastrašujuća perspektiva“, rekla je.

Da li SAD imaju dovoljno prostora za zadržavanje u skladu sa Trampovim planovima?

Tramp je obećao da će deportovati milione ljudi koji ilegalno borave u SAD-u, ali trenutni budžet za Imigracionu i carinsku službu (ICE) ima dovoljno sredstava da zadrži oko 41.000 ljudi.

ICE zadržava imigrante u svojim procesnim centrima i privatno upravljanim pritvorskim objektima, zajedno sa lokalnim zatvorima i ćelijama. Nemaju objekte specijalizovane za zadržavanje porodica, koje čine otprilike trećinu dolazaka na južnoj granici SAD-a.

Tokom Trampovog prvog mandata, odobrena je upotreba vojnih baza za zadržavanje migrantske dece. Godine 2014, tadašnji predsednik Barak Obama privremeno se oslonio na vojne baze za zadržavanje migrantskih dečaka dok je povećavao broj privatno upravljanih centara za zadržavanje porodica kako bi zadržao mnoge od desetina hiljada porodica iz Srednje Amerike koje su ilegalno prelazile granicu.

Vojne baze SAD-a su se ponovo koristile od 1970-ih godina kako bi smeštale imigranata koji su u talasima bežali iz Vijetnama, Kube, Haitija, Kosova i Avganistana.

Šta kažu advokati u slučajevima od 11. septembra?

Odluka da se imigranti pošalju u Gvantanamo „treba da nas sve užasne“, rekla je grupa za pravnu zaštitu koja je od napada 11. septembra predstavljala desetine muškaraca zatočenih u bazi.

Trampov nalog „šalje jasnu poruku: migranti i tražioci azila su predstavljeni kao nova teroristička pretnja, zaslužuju da budu odbačeni u ostrvskom zatvoru, uklonjeni iz pravnih i socijalnih usluga i podrške“, kazao je Vinsent Voren, izvršni direktor Njujorka Centar za ustavna prava.

Kakva je reakcija na Kubi?

SAD su zakupile Gvantanamo od Kube pre više od jednog veka. Kuba se protivi zakupu i obično odbija nominalnu američku rentu.

Vladini zvaničnici kritikovali su tu vest u sredu, a predsednik Migel Dijaz-Kanel je na mreži X odluku ocenio kao „čin brutalnosti“ i opisao bazu kao „smeštenu na ilegalno okupiranoj teritoriji Kube“.

Ministar spoljnih poslova Bruno Rodrigez napisao je na X: „Odluka američke vlade da zatvori migrante u pomorsku bazu Gvantanamo, u enklavi u kojoj je stvorila centre za mučenje i pritvore na neodređeno vreme, pokazuje prezir prema ljudskom stanju i međunarodnom pravu“.