Foto: EPA-EFEJUSTIN LANE EPA-EFEBONNIE CASHKamala Haris i Donald Tramp, kandidati demokrata odnosno republikanaca za američke predsedničke izbore, održaće TV debatu 10. septembra na televiziji Ej-Bi-Si (ABC), potvrdila je danas ta stanica.
Kandidatkinja demokrata Kamala Haris i kandidat republikanaca Donald Tramp održaće TV debatu 10. septembra na televiziji Ej-Bi-Si (ABC) pred novembarske američke predsedničke izbore.
“Potpredsednica Haris i bivši predsednik Tramp su nam oboje potvrdili da će učestvovati u debati na ABC”,saopštila je televizija.
Tramp je na konferenciji za novinare u Floridi predložio da se tokom septembra održe tri debate sa Haris.
Kako piše BBC, Tramp je ušao u sobu novinara okupljenih na njegovom imanju Mar-a-Lago ne izgledajući “posebno srećno”.
Njegove primedbe su usledile nakon sedmice u kojoj su Kamala Haris i njen novi potpredsednik Tim Volc dominirali medijskom pažnjom, zaradili milione dolara i uživali u velikom broju anketa.
Trampov medijski događaj više je izgledao kao pokušaj da se na njega vrati reflektor nego da se objavi bilo šta novo.
Tokom konferencije koji je trajao sat vremena, Tramp je postavio na desetine pitanja, govorio je o brojevima anketa, “nepravednim medijima”, “užasnom stanju u zemlji”…
Sugerisao je da je Amerika na ivici svetskog rata i rekao da američki Jevreji koji podržavaju Harisa moraju na pregled glave.
Bivši predsednik nije navikao da mora da se bori pažnju, ali potres na demokratskoj strani bio je dramatičan i vredan vesti i skrajnuo je Trampa sa naslovnih strana.
Da bi stvari bile teže po Trampa, veliki deo izveštavanja o neočekivanom pojavljivanju Kamale Haris kao demokratskog kandidata bio je pozitivan.
Tramp je u više navrata opisao Haris kao „ekstremnu“ i „liberalnu“, a kad je otišao sa bine televizijske kamere okrenule su se u Mičigen gde su Haris sa Volcom imala sastanak sa sindikalnim radnicima.
Inače, piše Glas amerike, šest ili sedam ključnih država, kao što je Viskosin, verovatno će dominirati u planovima za putovanje svih četvoro predsedničkih i potpredsedničkih kandidata sve do izbornog dana, 5. novembra.
Rano glasanje u nekim državama počinje u poslednje dve nedelje septembra.
Države u kojima je rezultat neizvestan igraju nesrazmerno veliku ulogu u odlučivanju ishoda izbora jer Amerika ne bira predsednika i potpredsednika većinom glasova građana u celoj zemlji.
Umesto toga, izbori su takmičenja u 50 pojedinačnih država, koje zastupaju njihovi predstavnici, takozvani elektori koji su deo Elektorskog koledža.
U svim državama osim dve, svi elektorski glasovi pripadaju pobedniku izbora u toj državi, čak i ako je razlika u glasovima demokrata i republikanaca veoma mala.
Broj elektorskih glasova svake države je zasnovan na broju njenih stanovnika tako da države sa najvećim brojem stanovnika imaju najviše glasova.
Nacionalne ankete pokazuju da Haris polako napreduje i da je u blagoj prednosti u odnosu na Trampa, koji je prethodno bio u vođstvu u odnosu na Bajdena.
Međutim, ishod je veoma neizvestan.
Koliko je trka tesna pokazala je nova anketa koju je sproveo Pravni fakultet univerziteta Market u Viskonsinu. Ona je pokazala da bi 50 odsto verovatnih birača glasalo za Haris a 49 odsto bi podržalo Trampa.
Viskonsin donosi 10 od 270 elektorskih glasova potrebnih za pobedu, dok Mičigen, koji ima više stanovnika, donosi 15, piše Glas Amerike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
