Tramp hoće, ali ne može da popravi odnose Rusije i SAD

Kožokin je ovo rekao minulog vikenda u Beogradu, gde je učestvovao na „Međunarodnoj konferenciji o medijaciji, sprečavanju i rešavanju konflikata u nastajućoj paradigmi“. Konferenciju je organizovao Centar za interkulturnu komunikaciju i medijaciju Konflaks, u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova Srbije.

U razgovoru za Danas, upitan kako se konfrontacija koju je pomenuo može prevazići, Kožokin kaže:

– Prvo, treba nam strateško strpljenje. Međunarodni odnosi zasnovani su na principima i mislim da je jedna od opasnosti koje sada postoje u svetu, koja predstavlja izazov za sve – Srbe, Ruse, Kineze Amerikance – situacija postistine. To je ludo. Kako nam istina treba i ne bojimo je se, mislim da će se ona vratiti. Treba da se rešimo situacije postistine i to će se odraziti i na rusko-američke odnose.

* Na osnovu izveštavanja ruskih medija, pa i izjava ruskih zvaničnika, stiče se utisak da Moskva veruje da bi razlike u pristupu Rusiji koje postoje u Vašingtonu mogle biti prevaziđene usvajanjem pretpostavljenog pozitivnijeg stava predsednika Donalda Trampa. Verujete li vi u takvu mogućnost?

– Sjedinjene Države imaju veoma jake institucije i predsednik SAD nije monarh, nije car. On deluje u okviru tih institucija i uvek mora da vodi računa o stavovima Kongresa. Manevarski prostor, bez obzira na to kakav je predsednik, i to važi i za Trampa, sasvim je uzak. On želi da unapredi rusko-američke odnose, ali ne može.

* Šef srpske diplomatije Ivica Dačić sa ponosom je govorio o činjenici da se u Beogradu održavaju sastanci zvaničnika SAD i Rusije u vezi sa Ukrajinom. Vidite li Beograd kao medijatora, ili je izbor mesta za sastanak koincidencija?

– Mislim da Srbija i Srbi kao narod imaju veoma snažnu tradiciju da budu nezavisni. Postoje razni načini da se napravi država. Neki narodi su je dobili iz ruku drugih država. Srbi su je sami napravili, što je bilo teško i opasno. Ta tradicija nezavisnosti nije laka. Mi u Rusiji poštujemo taj izbor. Beograd je dobro mesto za razgovor o različitim temama. Mi Rusi verujemo Srbima, srpskoj političkoj eliti.

* Zapad od Srbije, pojednostavljeno rečeno, očekuje da odabere deo sveta kojem želi da pripada. Puno je diplomatskih aktivnosti u poslednje vreme – u Beogradu je prošle nedelje boravio ministar Sergej Lavrov, kojem je predsednik Vučić uručio pozivnicu predsedniku Putinu da poseti Srbiju; pre toga, usred političke krize u Nemačkoj, Beograd je posetio ministar Zigmar Gabrijel, a Vučić upravo ide u Berlin dok ta kriza traje da se sastane s kancelarkom Angelom Merkel. Da li je srpski stav da ima dobre odnose, s jedne strane sa EU i NATO, a s druge sa Rusijom, održiv na duži rok?

– To je izbor za Beograd, ali mislim da ponekad države imaju iluzije o Evropskoj uniji. I rekao bih da je neophodno da svi – i oni koji žele da budu njeni članovi i oni koji ne žele – posvete veću pažnju sudbini zemalja, na primer na Balkanu, koje su sada članice. Koliko je Bugarska sada srećna što je članica? Koliko je srećan vaš drugi sused, Mađarska, koji ima tako puno problema sa Briselom? Demokratija je veoma krhka i za nju se uvek treba boriti. Mislim da u Briselu postoje izvesni problemi sa demokratskim procedurama, a to posebno pogađa male države članice.

* Srpski zvaničnici ponekad govore kako bi Srbija kao država članica mogla da bude most između EU i Rusije. To je rekao i prijatelj Rusije Gerhard Šreder. Šta mislite o tome?

– Toliko je puno zemalja koje se deklarišu kao mostovi, ali ipak sve vreme je problem biti most… Sumnjam da je to dobra zamisao, dobra teorija – biti most. Mislim da je bolje, jednostavno, biti nezavisan.

* Kako vidite situaciju u EU, posebno s obzirom na Bregzit i političku situaciju u Nemačkoj?

– Mislim da sada zemlje EU ne prolaze kroz najbolji period njihove istorije. Mislim da će situacija demografske krize u nekim evropskim zemljama, stagnacija rasta, ostati duži trend. To dovodi do promene etničke ravnoteže u zemljama kao što su Francuska i Nemačka.

* U Srbiji je najavljeno organizovanje referenduma o, uprošćeno rečeno, izboru između EU i Kosova. Kako to vidite?

– Mi u Moskvi poštujemo suverenitet Srbije, ali na kraju Srbi odlučuju kakav suverenitet i teritoriju žele.

Jak predsednik i posle Putina

Na pitanje kako komentariše optužbe na račun Rusije da se meša u izbore u raznim zemljama, Evgenij Kožokin kaže da Rusija „ima pametnija posla“, te da „nema sredstava da se meša u sve te izbore“. Na konstataciju da će Vladimir Putin jednoga dana svakako prestati da bude predsednik Rusije, što otvara pitanje o budućem razvoju te zemlje, on kaže da je Rusija dovoljno velika da i posle aktuelnog sebi odabere „snažnog čoveka“ za šefa države.