Tramp i Si poslali prijateljske poruke

Posle dvadesetčetvoročasovnog samita u „Zimskoj Beloj kući“, Mar-a Lago, čelnici dveju najvećih svetskih privreda i najuticajnijih zemalja u međunarodnoj zajednici su delovali pozitivno, što bi trebalo da bude dobar početak u najvažnijim odnosima u globalnoj diplomatiji.

Simbolički, samit predsednika Sija i Trampa je opisan kao iskren, susretljiv i prijateljski, propraćen slikama osmeha, dugotrajnih rukovanja, srdačne svečanosti dočeka i opuštenih razgovora. Državnici su obilovali uzajamnim pohvalama. Već poznat po korišćenju superlativa, Tramp je kazao kako je razvio „izuzetno“ prijateljstvo sa Sijem. Si je bio uzdržaniji ocenivši da su njih dvojica izgradili „dobre radne odnose“ pošto su se bolje razumeli, ojačali poverene i saglasili se oko više pitanja.

Tokom ljute predizborne bitke sa Hilari Klinton i kasnije, Tramp je tvitovima optuživao NR Kinu zbog ogromnog trgovinskog deficita od 300 milijardi dolara koji SAD imaju u dvostranoj trgovini, te da je istočnoazijska „svetska fabrika“ kriva za gubitak radnih mesta u njegovoj domovini. Kritikovao je, kako se u Vašingtonu smatra, nedovoljnu saradnju NR Kine oko nuklearnih proba Severne Koreje, teritorijalnih sporova u Južnom kineskom moru, a i telefonom razgovarao sa predsednicom Tajvana, što se činilo kao dovođenje u pitanje davno usvojene politike „Jedne Kine.“

Uoči samita je Tramp tvitovao da će samit sa Sijem „biti težak“. Na kraju izgleda kao da obe strane imaju šta da slave. To opipljivo, prema početnim analizama, kazuje da su se SAD i NR Kina složili, pre svega, oko uzajamne trgovine. Američki sekretar za trgovinu Vilbur Ros je izneo da su se obe strane složile da tokom ambicioznog „stodnevnog plana“ razmotre neravnotežu u razmeni. Ne dajući detalje plana, sekretar Ros je kazao da on simbolizuje „porast zbližavanja između dve zemlje.“ Kineski mediji su, pak, preneli da je predsednik Si kazao da će ta zemlja nastaviti da podstiče domaću tražnju i sektor usluga, što bi trebalo da znači i smanjivanje izvoza te rast uvoza.

Dogovoreno je i osnivanje novog Sveobuhvatnog dijaloga SAD – NR Kine koji će predvoditi dvojica predsednika. Taj mehanizam će imati četiri stupa sa kojih će se nadgledati diplomatska i bezbednosna pitanja, privredna, sprovođenje zakona i bezbednosti u internet prostoru, kao i društvene i teme iz kulture. Si je kazao i da će uskoro biti ustanovljen dijalog načelnika generalštabova dveju oružanih snaga. Novi dijalozi treba da zamene postojeći Strateški i ekonomski, ustanovljen tokom administracije predsednika Baraka Obame koji, prema kritičarima, nije dao konkretne rezultate.

Izgleda na prvi pogled da se dve strane nisu u potpunosti složile oko Severne Koreje. Državni sekretar Reks Tilerson je izneo da su se dve delegacije saglasile da obuzdaju severnokorejski nuklearni program. No, kazao je i da „nije razgovarano ni o kakvom paket aranžmanu“, a da su SAD spremne da preduzmu samostalnu akciju.

Kineski ministar inostranih poslova Vang Ji je rekao da Peking podržava denuklearizaciju Korejskog poluostrva, ali da u zamenu za odustajanje Pjongjanga od nuklearnog programa treba prestati razmišljati o vojnoj akciji. NR Kina je ranije izrazila protivljenje vojnoj akciji protiv Severne Koreje i poručila da nametanje sankcija Pjongjangu neće rešiti problem.

Što se tiče pomorskih sporova, sekretar Tilerson je izneo da su dve delegacije imale „iskrene razgovore o pomorskoj bezbednosti“ i da je predsednik Tramp kazao da se treba pridržavati međunarodnih normi u Istočnom i Južnom kineskom moru, kao i da je on protiv militarizacije voda u pitanju. Predsednik Si, čija zemlja nije u saglasju sa nekoliko susednih zemalja oko suvereniteta nad ostrvljem u pomenutim morima, jedino je rekao da oružane snage dve supersile treba da se u potpunosti drže pravila za nenadane susrete. On, međutim, nije pomenuo pomorske sporove.

U saopštenjima posle razgovora dve delegacije nisu pomenule pitanje Tajvana, koji NR Kina smatra svojom pobunjenom pokrajinom. Pošto je ranije uzbudio međunarodnu javnost dovođenjem u pitanje politike „Jedne Kine,“ predsednik Tramp je u februaru potvrdio takvu dugogodišnju politiku zvaničnog Vašingtona. Nije pomenuto ni pitanje eventualnog učešća NR Kine u velikim infrastrukturnim objektima koje predsednik Tramp planira između ostalog i da bi otvorio nova radna mesta. Kineski poslovni ljudi su spremni da učestvuju u dugoročnom poduhvatu vrednom nekoliko biliona dolara, kao što je predsednik Si pozvao SAD da se priključe inicijativi Jedan pojas, jedan Put, ili Novi put svile, koji se smatra najambicioznijim graditeljskim poduhvatom narednih decenija.

„Obuzdavanje“ Severne Koreje

Samit nije zasenilo 59 raketa tomahavk koje je američka ratna mornarica ispalila na Siriju u vreme državne večere koju je za gosta priredio u četvrtak uveče predsednik Tramp, ukoliko je suditi po kineskim medijima. Po nekim analitičarima u SAD, žestokim udarom na aerodrome u Siriji baš u ovom trenutku predsednik Tramp je možda hteo da pokaže da je u stanju za jednostranu akciju, ukoliko Peking „ne obuzda“ Severnu Koreju. Po tim analitičarima, to bi mogla biti „bespogovorna, jasna i glasna poruka“ i Rusiji, Iranu…

Drugi analitičari smatraju da je bombardovanje Sirije pomoglo Trampu da od samita odvuče pažnju pa i pritisak javnosti, naročito zbog činjenice da nije zauzeo tvrd stav prema NR Kini. Opet, za Peking pitanje Sirije nije najbitnije, već to mogu biti eventualna jednostrana akcija SAD prema Severnoj Koreji ili njihova prodaja oružja Tajvanu.