Tramp i zvanično predsednik

Iako su pristalice Hilari Klinton vršile snažan pritisak na elektore Republikaske stanke, samo dvojica od njih 306, obojica iz Teksasa, nisu dali glas izabranom predsedniku. 

Jedan je bio Kris Suprun, koji je svoju odluku najavio 5. decembra, a glasao je za guvernera Ohaja Džona Kasiča. Drugi je glas dao Ronu Polu, bivšem kongresmenu iz Teksasa, koji je nekoliko puta neuspešno pokušavao da se izbori za status predsedničkog kandidata. 

Paradoksalno je da je više demokratskih elektora odlučilo da ne poštuje izbornu volju gađana, pa su odbili da svoj glas daju Hilari Klinton. 

Sedam demokratski elektora – četiri iz Vašingtona i po jedan iz Minesote, Mejna i Kolorada – najavili su da neće glasati za Klinton, ali su partijske centrale u njihovim državama trojicu smenile, pa nije jasno da li će se njihovi glasovi uopšte računati. 

Četiri demokratska elektora iz Vašingtona su bez najave odlučila da ne glasaju za Klinton, ali to nije bila najgora vest za nju i za Demokratsku partiju. 

Trojica su, naime, svoje glasove dali bivšem državnom sekretaru Kolinu Pauelu i to je prvi put u istoriji da su elektori jedne od dve velike partije glasali za člana suparničke stranke. Četvrti je glas dao jednom aktivisti za očuvanje životne sredine, pripadniku plemena Sijuksi.  

Tramp će ostati zapamćen kao predsednik koji je najubedljivije izgubio izbore, jer je u ukupnom zbiru imao 2,8 miliona glasova manje od Hilari Klinton, ali je trijumfovao zahvaljujući američkom izbornom sistemu koji se ne zasniva na jednom od osnovnih načela demokratije – „jedan čovek, jedan glas“. 

Pored toga, on je prvi predsednik koji je od 1872. Godine imao više od jednog „nevernog“ elektora.  

Rezultati današnjeg glasanja elektora zvanično će biti potvrđeni u Kongresu 6. januara, dve sedmice pre nego što Tramp preuzme predsedničku funkciju od Baraka Obame.