„Jedan izbor, dva sveta“: Tramp ili Haris, šta je pokazala anketa CBS News?

Trampovi glasači smatraju američku ekonomiju lošom, dok većina glasača Harisove smatra ekonomiju dobrom. Trampovi glasači kažu da se sada povećavaju granični prelazi između SAD i Meksika.

Glasači Harisove su skloniji da kažu da su prelazi u padu više nego u porastu. Kako glasanje počinje, daleko više Trampovih glasača očekuje široko rasprostranjenu prevaru, dok birači Haris ne.

A Trampovi glasači – posebno muškarci među njima – vide sebe u naciji u kojoj su napori za rodnu ravnopravnost otišli ​​predaleko. Za većinu glasača Haris napori za rodnu ravnopravnost u SAD nisu otišli ​​dovoljno daleko.

Ipak, postoji bar jedna zajednička stvar: svaka strana kaže da koristi društvene medije, ali da im ne veruje. Kažu da im to olakšava pronalaženje ljudi sa kojima se slažu ali i teže da prepoznaju šta je istina.

Šta se sada dešava u ekonomiji?

Što se tiče ekonomije, koja često otkriva razlike Trampovi birači je u velikoj većini nazivaju lošom, dok većina glasača Haris naziva ekonomsko stanje dobrim.

Šta se dešava sa uraganom?

Po mišljenju većine Trampovih glasača, pomoć od posledica uragana uglavnom ide ljudima koji nisu pogođeni uraganima, a među njima postoji široko uverenje da sredstva FEMA idu ljudima u SAD ilegalno.

Većina glasača Haris misli da su te tvrdnje lažne, da sredstva idu ljudima koji su pogođeni i da se napori za pomoć kreću pravom brzinom.

Šta se sada dešava na granici?

Na američko-meksičkoj granici, birači Haris su skloniji mišljenju da se broj prelazaka migranata smanjuje.

Ali Trampovi birači su relativno skloniji da kažu da se broj ljudi koji prelaze granicu povećavaju i da je Bajdenova administracija zapravo uspela da ih poveća, a ne da smanji.

Ilegalni prelazi na južnoj granici u septembru su dostigli najniži nivo od početka Bajdenove administracije.

Kada pratimo glasače koji misle da je predsednik Bajden uspeo da poveća broj prelazaka i pitamo zašto, glavni odgovor koji su izabrali Trampovi birači jeste da sumnjaju da postoje napori da se migranti nateraju da nezakonito glasaju na izborima u SAD.

Rodne razlike i napori za ravnopravnost

Postoje velike razlike u procenjivanju nekih kulturnih ili društvenih promena, što može delimično pomoći da se objasni rodna razlika, koliko god ona bila velika.

Većina Trampovih glasača smatra da su napori za promovisanje rodne ravnopravnosti u SAD otišli predaleko (muškarci koji podržavaju Trampa posebno misle tako), dok birači Harisove misle da ti napori ne idu dovoljno daleko, posebno žene koje je podržavaju.

Za četvrtinu žena koje podržavaju Haris, činjenica da je ona žena doprinosi njihovom donošenju odluka.

Za 10 odsto muškaraca koji podržavaju Trampa, činjenica da je Haris žena je njihov faktor.

Šta se može dogoditi sa izbornim sistemom?

Kako glasanje počinje u mnogim državama, birači generalno veruju izbornom sistemu svojih država, ali Trampovi birači su mnogo skeptičniji.

Samo četvrtina birača misli da će biti široko rasprostranjene prevare. Birači Harisove ne misle tako, ali skoro polovina Trampovih glasača misli.

Usred svega ovoga, polovina Trampovih glasača želi da on ospori izborne rezultate ako Haris pobedi. Većina pristalica Haris želi da ona prihvati rezultate, bez obzira ko pobedi.

Kome verujete za informacije?

Šira slika o tome kome birači veruju za istinite informacije: Za glasače Donalda Trampa, sam Tramp je glavni izvor koliko iako ne pokazuju ogromno poverenje u mnoge predstavljene izvore.

Tramp je rangiran više od ostalih konzervativnih medijskih ličnosti uopšte; medicinskih naučnikai daleko više od vladinih ekonomskih izveštaja.

Biračko telo Haris njoj veruje čak više nego što Trampovi glasači veruju Trampu, ali pristalice Harisove takođe imaju relativno mnogo više poverenja u druge izvore, uključujući medicinske naučnike i vladine izveštaje.

Obe strane dele nepoverenje prema korporativnim liderima i uticajnim ljudima na društvenim medijima, a svaka strana kaže da koriste društvene medije da prate kampanju.

Glasači u celini imaju tendenciju da sumnjaju da Kina i Iran žele da pobedi Haris i da Rusija želi pobedu Trampa.

Trampovi glasači misle da Rusija želi Haris; Glasači Haris misle da Rusija želi Trampa.

Šta se dešava sa biračkim grupama?

Usred svega ovoga, možda je malo iznenađenje da nijedan kandidat ne može da utiče na velike promene.

Nacionalna preferencija između njih dvoje je i dalje u suštini ujednačena, kao što je bila od avgusta, sa pomeranjem u jednom bodu ka Trampu, kako na nacionalnom nivou, tako i na bojnom polju. Iza toga, nezavisni su se sada malo pomerili ka Trampu.

Crni birači i dalje u velikoj meri glasaju za demokrate, kao i prethodnih godina, trenutno podržavajući Haris istom stopom kao što su davali podršku Bajdenu 2020.

Nijedan kandidat nema prednost u sposobnosti da se nosi sa saveznim odgovorom na prirodne katastrofe. Samo oko trećine birača ima puno poverenja u Haris ili Trampa po ovom pitanju.

Glasači smatraju da je veća verovatnoća da će Haris učiniti pristup pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti boljim nego lošijim, dok više misli da bi Tramp pogoršao pristup.

Kada je reč o abortusu argument njene kampanje da će Tramp pokušati da zabrani abortus na nacionalnom nivou nije odjeknuo kod većine glasača van njene partije. Većina nezavisnih, zajedno sa republikancima, misli da će Tramp pitanje abortusa prepustiti državama.

Što se tiče poreza, Tramp je u prednosti. Birači imaju dvostruko veće šanse da kažu da će Haris povećati njihove poreze, a ne smanjiti – i to je tačno za sve grupe prihoda. Glasači su podeljeniji oko toga šta će biti sa njihovim porezima pod Trampom.