Tramp, ili novo lice Niksonove politike

Čak su i iskusni ekonomisti i predstavnici hedž fondova sa kojima sam razgovarao bili „pridobijeni“ Trampovom populističkom kampanjom i krupnim obećanjima. Ipak, ovo je pravi trenutak da se podsetimo da ekonomija, a ne tvitovi, kreira budućnost jedne države. A podaci govore da su Sjedinjene Države u fazi velikog usporavanja (rast niži od dva odsto), naročito posmatrano u odnosu na dugoročan istorijski trend (pedesetih godina prošlog veka zabeležena je stopa rasta od 3,5 odsto). Činjenica je, takođe, da je oko 50 odsto novootvorenih radnih mesta privremena, a ne treba zanemariti ni demografski momenat, s obzirom na to da trend starenja populacije donosi smanjenje od 0,50 do 0,75 odsto u rastu prihoda ostvarenog na osnovu nepromenjene spore produktivnosti. Povratak dugoročnom rastu od tri do 3,5 odsto može se postići samo unapređenjem produktivnosti, a ne prisilom da radna mesta ostanu u Americi. Kratkoročno, najavljene mere bi, možda, mogle da pojačaju trend rasta, ali će to pasti na teret budućeg, kreditom finansiranog, rasta. Sudeći prema najavama Trampova politika predstavlja miks mera koje podržavaju rast, ali i onih negativnih. Posmatrano iz ekonomske perspektive, reč je o neto-negativnoj politici, jer podizanje zidova (kako figurativno tako i u stvarnosti) nikada nije donelo ništa dobro.

Nova spoljna politika SAD će biti nasumična i oportunistička što će ugroziti lidersku poziciju države. Činjenica je da grupu država G7 sada defakto predvodi Nemačka i kancelarka Angela Merkel, jer je Tramp upraznio tu poziciju. S druge strane, to je pozicija koju Merkelova ne želi, naročito ne u izbornoj godini. Po svemu sudeći Tramp će se fokusirati na rešavanje unutrašnjih pitanja, baš kao i njegov heroj, bivši predsednik SAD Ričard Nikson. To će, između ostalog, podrazumevati ogroman pritisak na Federalne rezerve, koje bi mogle da imaju status kao u vreme Niksona i tadašnjeg predsednika Feda Artura Barnsa. U širem kontekstu, sa Trampom će se okončati ciklus započet u vreme Niksona koji je 1971. ukinuo zlatni standard u SAD, a nastavljen u periodu vladavine Reganove administracije koja je uz ogromne fiskalne deficite, 1981. godine ponovo uvela politiku nemešanja države u ekonomska pitanja. Potom smo se suočili sa „noćnom morom“, koja je trajala 30 godina a podrazumevala je intervenciju centralnih banaka ne samo u određivanju kamatnih stopa, već i na slobodnim tržištima kapitala…

Delimičnim uvidom u Trampovu agendu došao sam do zaključka da će njegovo predsedavanje biti, u najboljem slučaju, haotično i eksperimentalno, a u najgorem će predstavljati kopiju Niksonove politike u 21. veku. Na žalost, predsednik Tramp će biti isti kao i Tramp kandidat, bez obzira na bilo kakav kreativni spin njegovih savetnika. Ali, da ne bude zabune, promena na čelu SAD je pozitivna, jer Tramp je bio neophodan protivotrov, takoreći dinastijskoj, vladavini Klintona i Buša i njihovom apsolutnom elitizmu. Zapamtite: Tramp nije pobedio na izborima, Klintonova je izgubila. Ono što se sada dešava, posledica je društvene i ekonomske potrebe za promenom i mislim da će period od 2017. do 2020. godine doneti željene promene. Trampova inauguracija će biti katalizator nove realnosti koju karakteriše dramatični poziv za buđenje zbog povećanog rizika od recesije zasnovanog na izrazito negativnoj globalnoj likvidnosti, suviše jakom američkom dolaru i političkoj nesigurnosti. Dobrodošli u godinu nestabilnosti!

Autor je glavni ekonomista Sakso banke