Tramp je i dalje za povlačenje SAD iz NATO

„Bojazni“ su pojačane zbog „činjenice da američki lider želi da drži u tajnosti detalje svojih susreta sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom čak i od svojih vlastitih saradnika i podalje od istrage FBi o odnosima administracije u Vašingtonu sa Rusijom“, prenosi NJujork tajms.

NATO je planirao da za svoju 70. godišnjicu u aprilu u Vašingtonu okupi svetske lidere, kao što je bio slučaj i 1999. kada je tadašnji američki predsednik Bil Klinton bio domaćin proslave pola veka NATO, baš u vreme bombardovanja bivše SRJ. Međutim, ovogodišnji skup je sveden na nivo ministara inostranih poslova jer su se neke diplomate plašile da bi Tramp mogao da iskoristi susret na vrhu da obnovi svoje napade na savez. Imali su na umu i Trampove pretnje pred prošlogodišnji samit NATO u Briselu koji umalo da se predvodi u katastrofu. Odlučeno je zato da se, u sklopu proslave jubileja, lideri sastanu krajem godine, ali ne u Vašingtonu.

Želja da se povuče iz Saveza koji je osnovan 1949. „bila bi jedna od najrazornijih stvari koju neki predsednik može da nanese američkim interesima“, smatra Mišel Flurnoj, podsekretarka za odbranu u vreme administracije Baraka Obame. Tramp je još prošle godine nagoveštavao potez koji se svodi na uništenje NATO, što bi povlačenje SAD zapravo predstavljalo. U izjavi za NJujork tajms, nekoliko zvaničnika potvrdilo je da Tramp privatno ne krije svoju nameru da u skorije vreme povuče SAD iz NATO. Sadašnji i bivši zvaničnici koji podržavaju Savez plaše se da bi Tramp mogao da ispuni obećano naročito ako se ima u vidu činjenica da vojni troškovi Saveza zaostaju za ciljevima koje je predsednik postavio.

U danima pred samit NATO prošle godine Tramp je, podseća list, svojim ljudima u sektoru nacionalne bezbednosti ukazivao da ne vidi svrhu NATO, koji, kako je isticao, finansijski iscrpljuje SAD. U to vreme, Trampov tim za nacionalnu bezbednost – donedavni ministar odbrane DŽim Matis i savetnik za nacionalnu bezbednost DŽon Bolton nastojali su da očuvaju američku strategiju bez pominjanja povlačenja iz NATO koje bi drastično smanjilo uticaj Vašingtona u Evropi dok bi, sa druge strane, ohrabrilo Moskvu.

„Povlačenje iz NATO-a uništilo bi više od 70 godina mukotrpnog rada više administracija, republikanskih i demokratskih, da stvore možda najuticajniji i najpovoljniji savez u istoriji“, kaže Flournoj i dodaje da „bi to bio najluđi uspeh o kojem bi Vladimir Putin mogao da sanja“.

Penzionisani admiral DŽejms Stavridis, bivši komandant združene komande NATO, smatra da bi američko povlačenje bila „geopolitička greška epskih proporcija“. „Čak i sam razgovor o ideji o napuštanju NATO, a kamoli da to stvarno i učine bio bi poklon veka za Putina“, smatra admiral Stavridis.

Zvaničnici SAD za nacionalnu bezbednost, koji su govorili za NJujork tajms pod uslovom da ostanu anonimni, uvereni su da je Rusija uglavnom usredsređena na narušavanje solidarnosti između SAD i Evrope, naročito nakon aneksije Krima 2014. Cilj Moskve je, kako navode, da „obore“ NATO koji Rusija posmatra kao pretnju. Rusko navodno uplitanje u američke izbore 2016. i napori da spreči bivše sovjetske satelitske države od pristupanja Savezu imali su za cilj da oslabe „neprijatelja u dvorištu“, tvrde američki zvaničnici. Slabljenjem NATO, kako dalje ističu, Putin bi imao više slobode da se ponaša onako kako želi postavljajući Rusiju kao kontratežu Evropi i SAD. Kako navode, kada je Tramp prvi put ukazao na mogućnost istupanja iz NATO, visoki zvaničnici administracije nisu bili sigurni da li je ozbiljan. Kasnije Trampovo vraćanje na istu temu samo je podstaklo njihove bojazni.

Nije tajna da Tramp „ne miriše“ saveze i angažovanje Amerike u međunarodnim organizacijama. Već je povukao SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma i Azijsko-pacifičkog trgovinskog sporazuma. Doveo je u pitanje i američki vojni savez sa Južnom Korejom i Japanom, a nedavno je objavio i povlačenje američkih vojnika iz Sirije bez prethodne konsultacije sa saveznicima.

Ipak, svaki potez Trampa protiv NATO verovatno bi izazvao reakciju Kongresa. Američka politika prema Rusiji je jedna je od oblasti gde su se kongresni republikanci konstantno protivili Trampu, uključujući i nove sankcije protiv Moskve ali i kritike na račun njegove „tople“ konferencije za novinare nakon sastanka sa Putinom 16. jula prošle godine u Helsinkiju.

Neka članica NATO može da se povuče iz članstva nakon godinu dana od dana kada je to zatraženo na osnovu Člana 13 Vašingtonskog sporazuma. Time bi Kongres imao vremena da pokuša da blokira Trampove namere da napusti NATO. „Alarmantno je da predsednik nastavlja da iznosi lažne tvrdnje da NATO ne doprinosi ukupnoj bezbednosti SAD ili međunarodne zajednice“, ističe senatorka DŽen Šahen, demokrata iz NJu Hempšira, koja je među zakonodavcima koji su podržali zakon čiji je cilj da se Tramp odvrati od namere da istupi iz NATO. „Senat zna bolje i spreman je da brani NATO“.

Popularnost NATO u javnosti i dalje je jaka. Iako je pitanje članstva u Alijansi sve više partijsko pitanje demokrate gaje više entuzijazma dok republikanska podrška slabi, pokazuje istraživanje Instituta Ronald Regan.

Kej Bejli Hačinson, ambasadorka SAD pri NATO i bivša republikanska senatorka uveliko pokušava da izgradi Grupu za podršku NATO u Kongresu koju bi činili predstavnici obe partije.