Tramp je iznad svega američki nacionalista

I zato što je Tramp uspeo da pobedi osvajajući baš sve države u kojima je postojala neizvesnost. A to je bilo veoma, veoma neočekivano – kaže za Danas profesor Džim Seroka sa univerziteta Oburn u Alabami, gde, pored ostalog, predaje nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku. Seroka je angažovan kao predavač i na beogradskom Fakultetu političkih nauka.

* Kako vidite prve izjave novog predsednika, njegov pobednički govor i ono što je rekao posle sastanka s predsednikom Obamom? Reklo bi se da su zvučale prilično drugačije u odnosu na ono što smo slušali tokom kampanje.

– Voleo bih da budem veoma smiren i kažem da je to dobar nagoveštaj kako će on da radi. Ali s druge strane, njegovi privatni komentari i tranzicioni tim se kreću veoma populističkim pravcem. Na primer, gospodin Tramp je posle svog sastanka sa gospodinom Obamom rekao veoma malo. A sada Obama putuje Evropom i govori „Tramp će ipak biti istinski prijatelj NATO-a“. Ali sam Tramp o tome ništa nije rekao.

* Dakle, Obama ga na neki način promoviše?

– On promoviše smirivanje. Ali ne mislim da je Tramp razumeo da je njegova funkcija predsednika Sjedinjenih Država takođe i funkcija koja mora ponuditi smirenost, razum i diskusiju kao deo te uloge. Ima navoda da će gospodin Đulijani (Rudolf, bivši gradonačelnik NJujorka, prim. aut.) biti državni sekretar, a preporučuje ga to što je posetio 35 zemalja kao ugovarač u stvarima oko borbe protiv terorizma. Međutim, ako to ostavimo po strani, on nema međunarodno iskustvo, ne poznaje međunarodne lidere i nije učestvovao u bilo kakvoj vrsti pregovora ili diplomatskih odnosa.

* I Đulijani i Rajns Pribus, kojeg je Tramp imenovao za šefa svog kabineta, najavljuju angažovanje SAD u sirijskom konfliktu. Šta da očekujemo – neku vrstu saveza Amerike i Rusije?

– Mislim da postoje dobre šanse da će vremenom, pošto Tramp stupi na dužnost, Islamska država kao teritorija biti uništena. Kao teroristička organizacija ona će nastaviti da postoji mnogo duže. Tramp je nagovestio neku vrstu političkog realizma. Međutim, to je realizam jednog koloseka. Iz perspektive Trampa i velikog dela američkog naroda terorizam predstavlja pretnju za Ameriku. Otud, treba učiniti šta se može da bi terorizam bio uništen, ali nema razmišljanja o daljim posledicama.

* Tramp je već preko telefona razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Da li je to bio samo kurtoazni poziv?

– Mislim da je mnogo više od toga. Verujem da će Tramp pokušati da dođe do sporazuma s Putinom da se okonča građanski rat u Siriji. Iskreno, sada smo u situaciji u kojoj nema znakova da će bilo koja strana pobediti. A to znači da se mogu očekivati sve veće i veće patnje sirijskog naroda. Proračuni Trampa, ja bar tako mislim, idu u prilog očekivanju saveza sa Rusijom radi iskorenjivanja svih terorističkih organizacija i uspostavljanja centralne vlasti predsednika Asada kao jedini način izlaska iz građanskog rata.

* Da li je Trampovo pominjanje sukoba SAD i Rusije u slučaju američkog napada na Asada samo teoretsko?

– Jeste. Onima koji misle da će Tramp naglo uvesti SAD u rat kažem da se to neće dogoditi. Osnovni Trampov stav je da ne želi da se Amerikanci bore u dugom ratu sa nejasnim završetkom.

* Obama umiruje evropske partnere u vezi s politikom buduće administracije, kao i generalni sekretar NATO države članice. Čemu da se EU i NATO zemlje nadaju?

– Kada je o NATO reč, tema je odrediti koliko je ozbiljna pretnja od Rusije. NATO je u poslednje dve godine uvećao profil te pretnje. Lično mislim da je to loša politika jer mislim da ruska vojna pretnja zaista nije značajna. Primer za to je – zašto bi se 500 miliona Evropljana i 300 miliona Amerikanaca branilo od 150 miliona Rusa? Rusija nije ozbiljna vojna pretnja. Očekivati od svih zemalja NATO da na to odgovore, na navodnu ozbiljnu egzistencijalnu pretnju, pogrešno je. Veoma pozitivan korak bi, po mom mišljenju, bilo popuštanje napetosti sa Rusijom. Nije neophodno za evropske članice NATO da dupliraju svoje odbrambene budžete. Šta će s tim da rade? U slučaju EU, situacija je potpuno drugačija – pitanje je hoće li se SAD okrenuti sebi, podizati zidove, što bi sprečavalo protok informacija, roba i usluga, ili će raditi dalje ka globalizaciji. Tramp je rekao da zaista nije naklonjen globalizaciji.

* Kakav bi bio politički uticaj Trampove administracije? EU je godinama suočena sa krizama, a Bregzit je situaciju dodatno pogoršao.

– Kao što znate, on je podržao Bregzit, mada ne znam šta su razlozi. Tramp je, iznad svega drugog, američki nacionalista. Kao takav on svet vidi kao takmičenje u kojem postoje pobednici i poraženi i gde je svrha pregovora ne da se dođe do sporazuma, već do pobede. To su njegovi stavovi. On neće tražiti načine da pomogne Evropi osim ako bi pomaganje Evropi po njegovom mišljenju pomoglo Americi. To je situacija „prvo Amerika“ i nešto novo za SAD od 1945.

* Mislite li da će nešto učiniti na smanjivanju podela unutar američkog društva?

– Nadam se. Međutim, mislim da u ovom trenutku on ne razume da u američkom društvu postoje podele. Mislim da on iskreno misli da se velika većina Amerikanaca slaže s njim. I da samo NJujork tajms, Vašington post i „elite sa dve obale“, kako ih on zove, dakle sa istočne i zapadne obale SAD, misle drugačije. Mislim da je pogrešno smatrati da on ima dobro definisano filozofsko stajalište. On sagledava situaciju, ponaša se veoma pragmatično, i radi ono što misli da će se kratkoročno najviše isplatiti. Da li on želi da stvori situaciju podela? Ne, jer ne želi da njegovo nasleđe bude podeljena Amerika. Ali ne mislim da on iskreno veruje da je Amerika u ovom trenutku podeljena. Imam unuka od pet godina koji ide u predškolsko. Dan posle izbora decu su u predškolskom učili da odrasli ne smeju da budu siledžije, da govore ružne reči i vređaju ili povređuju ljude. Za mene je to bilo vrlo iznenađujuće. Da to moramo da radimo u Americi. Nadam se da će Tramp biti čvrst prema postupcima i rečima mržnje izvesnih ekstremnih grupa u SAD.

* Da li je Tramp spreman za saradnju sa republikancima, i jesu li oni spremni za njega?

– Republikanci su najpre rekli – „gospode Bože, pa ovo je užasno“. A onda su shvatili da je on „njihov“ čovek i došli do zaključka „možemo da ga vodimo tamo kuda želimo da ide“. Ja ne mislim da će Tramp to dopustiti. On, na primer, ima plan da potroši stotine milijardi dolara na infrastrukturu, na aerodrome, puteve, mostove, što je veoma dobra ideja. To je veoma potrebno. Ali to nije ono za šta se zalaže Republikanska stranka.

* To podseća na Frenklina Ruzvelta.

– Da, podseća na Ruzvelta, ali isto tako može podsetiti na politike Hitlera i Musolinija po njihovom dolasku na vlast. Dakle, trošenje novca na infrastrukturu je veoma mudro jer predstavlja ulaganje u budućnost, ali neki iz Republikanske partije to ne žele. Mogli bismo imati veoma zanimljivu situaciju u kojoj će Tramp izaći sa programom koji će podržati manjina republikanaca i većina demokrata. Ili obrnuto. Mogli bismo imati vrlo čudno okruženje. Sam Tramp ne govori šta će biti jer, mislim, ni sam to ne zna.

* Predsednik Meksika ga je pohvalio i rekao da je optimista u vezi s odnosima dve zemlje. Da li je i to neka vrsta (samo)umirivanja?

– Jeste. Zamislite sebe u Meksiku gde vam je najveći trgovinski partner Amerika na koju ide 60 odsto razmene. Zato morate reći svojim sugrađanima da ćete učiniti sve što možete, a da ne povredite meksički ponos, kako biste došli do sporazuma.

* Da li bi svojevrsno „povlačenje“ Amerike sa Zapadnog Balkana bilo dobra vest?

– SAD se iz regiona zapravo povlače makar u poslednjih deset godina. Iskreno, ovom regionu ne preti destabilizacija. Ne vidim da bi Tramp i njegovi savetnici pridavali naročitu pažnju Zapadnom Balkanu. Postoji engleski izraz da se „podmazuju točkovi koji škripe“. Zapadni Balkan nije točak koji škripi. Iako nije savršen, on funkcioniše, čak i u slučaju Bosne. Kad pogledate Siriju, Irak, Jemen – tamo je pretnja mnogo veća, kao i američki interes. Amerika ulogu visokih savetnika za Zapadni Balkan prepušta EU, kojoj region zaista i pripada.

* Da li bi Trampov nacionalizam mogao da ojača ovdašnje nacionalizme?

– Imate grupe ovde koje tvrde kako je Tramp skriveni ili ne baš toliko skriveni obožavalac izvesnih nacionalističkih grupa na Zapadnom Balkanu. Imate i političare koji ovde to koriste, kao nedavno gospodin Šešelj u Skupštini. Ali nije Trampova odgovornost da se s tim uhvati ukoštac, to je na vama.

Koga će Srbi više voleti

* Hoće li Tramp postati popularniji među Srbima od Putina?

– Nisam razmišljao o tome, ali ne vidim razlog zašto ne bi postao… Mogao bi na mnogo načina – ima lepu ženu, život holivudske i TV zvezde, zdrav je, milijarder je, porazio je Hilari Klinton… Mogu da zamislim Putina i Trampa kao dve različite strane iste medalje – snažne pojedince koji guraju interese svojih zemalja.