„Tramp još nije gotov“: Sagovornici Njujork tajmsa o šteti koju bio naneo drugi mandat republikanskog kandidata

Kako to možemo znati? Najbolji dokaz je sam Tramp. On je u više navrata pokazao svoju spremnost da rasparča zemlju, piše Njujork tajms.

„Donald Tramp i njegove MAGA pristalice“, piše Šon Vilenc, istoričar sa Prinstona, u članku u Liberties jasno su stavili do znanja da neće prihvatiti poraz u novembru više nego kada je Tramp izgubio pre četiri godine.

Oni veruju da je Tramp jedini istinski legitimni predsednik i da bi bilo koji rezultat osim Trampove restauracije bio osujećenje svrhe istorije i đavolski čin izdaje.

Autoritarni imperativ je prevazišao Trampov narcizam i kultnu MAGA marginu i obojio od vrha do dna i potpuno transformisao Republikansku partiju, kojom Tramp potpuno komanduje.

Kao i Vilenc, Lorenc Trajb, profesor prava na Harvardu, ukazuje da sve spoljne i unutrašnje opasnosti koje predstavlja Trampov okrutno osvetoljubiv, samouveličavajući, moralno nesputan karakter koji prkosi stvarnosti – što je dokazano u njegovom prvom predsedničkom mandatu i u njegovom odbijanju da prihvati svoj izborni gubitak 2020. bez presedana – biće uvećane mnogo puta svaki naredni termin iz tri razloga.

Prvo, on je sistematski nagrizao norme i institucionalne zaštitne ograde koje su u početku postavljale granice šteti koju su on i njegovi sada pažljivije odabrani lojalistički pomagači spremni da naprave u sprovođenju opasnog projekta kome su zajednički posvećeni.

Drugo, njihov neuspeh da se izoluju od izbornih i zakonskih ograničenja tokom sušne sezone 2017-21. doveli su do toga da formulišu daleko sofisticiranije i manje ranjive planove za svoj drugi pokušaj konsolidacije trajne kontrole nad aparatom države.

I treće, njihovo zauzimanje Vrhovnog suda i zaista većeg dela saveznog pravosuđa dovelo je do razarajućih presedana poput odluke o imunitetu od 1. jula koja će licencirati praktično neograničenu autokratsku moć – ako, ali samo ako, ne budu zaustavljeni tokom epske borbe 5. novembra, i druge 6. januara.

Džuli Vronski, politikolog sa Univerziteta Misisipi, smatra da je pitanje koliko će odluka Vrhovnog suda o imunitetu predsednika potkopati institucionalne zaštitne ograde protiv Trampovog antidemokratskog ponašanja.

Ako ne bude posledica po njegovu ulogu u pobuni na Kapitolu 6. januara, zastrašivanju izbornih službenika i povremenom rukovanju poverljivim materijalima, onda će Tramp biti ohrabren da ponovo učestvuje u takvim aktivnostima.

Tramp je jasno stavio do znanja da norme upravljanja – na primer, uljudnost, prihvatanje izbornog poraza i tretiranje članova političke opozicije kao legitimnih nosilaca vlasti – e važe za njega, navela je Vronski.

Brus Kejn, politikolog sa Stanforda, izrazio je sličnu zabrinutost. „Tramp je nestalniji, impulsivniji i sebičniji od vašeg prosečnog kandidata i mnogo je hrabriji od većine u testiranju granica onoga čemu može da se izvuče.

U političkom insajderskom žargonu, on je tip koji voli da stavi svoje prste do granice između legalnih i ilegalnih aktivnosti“.

Odluka u predmetu Tramp protiv SAD kojom se bivšem predsedniku daje pravo na „apsolutni imunitet od krivičnog gonjenja za radnje u okviru njegovog konkluzivnog i prekluzivnog ustavnog ovlašćenja“ i „pretpostavljeni imunitet od krivičnog gonjenja za sva njegova službena dela“ za Kejna su posebno problematične.

Sud je ostavio otvorenim pitanje kako razlikovati službene i nezvanične radnje. Trampova ličnost je takva da će bez sumnje testirati granice ove razlike.

Timoti Snajder, istoričar sa Jejla i stručnjak za režime Staljina i Hitlera kaže da bi „bilo bi bliže istini razmišljati o drugoj Trampovoj administraciji počevši od slika od 6. januara 2021. Tu nas je Tramp ostavio i tu bi počeo“.

Čitav život otvoreno se divio diktatorima. On bi ohrabrivao Sija i Putina. Rusi potpuno jasno govore da je Trampovo predsedništvo njihova nada za pobedu u Ukrajini.

Omogućavanje Rusiji da pobedi u tom ratu, za šta mislim da je Trampova verovatna orijentacija, destabilizuje Evropu, podstiče Kinu ka agresiji na Pacifiku i podriva vladavinu zakona svuda, ukazuje Snajder.

Robert I. Shapiro, politikolog iz Kolumbije podseća da Tramp kaže da želi da zameni birokratiju – deo „duboke države“ – političkim imenovanim osobama. On želi da krene za svojim političkim neprijateljima, da zatvori izbeglice u kampove, a implicitno u svemu tome postaviće članove kabineta i visoke funkcionere koji podržavaju ono što on želi da radi umesto „odraslih“ koji su ga sputavali za vreme njegovog predsedavanja.

U tom kontekstu, Šapiro nastavlja: „Navedenu pretnju demokratiji, na prvi pogled, treba posmatrati kao stvarnu, s obzirom na to da je Vrhovni sud otvorio mogućnost imuniteta na bilo koje predsedničke radnje, ma koliko one bile kriminalne.

Ono što je Tramp rekao da će učiniti, i ono čemu je Vrhovni sud otvorio vrata – šta on može da uradi u smislu onoga što bi bilo krivično, a ne samo krivično delo opoziva – predstavlja ogromnu pretnju po naciju i američku demokratiju“.