Tramp, Makron i Merkel na obeležavanju sedam decenija NATO

Proslava jubileja je praćena kontroverzama, kao što su tvrdnja Makrona da je NATO u komi, njegova razmena nimalo prijateljskih poruka sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom i najava Grčke da će od članica alijanse zatražiti podršku u sporu sa Ankarom o pomorskoj granici između dve zemlje.

U Londonu se, međutim, tvrdi da su članice NATO najviše zabrinute zbog onoga što bi mogao učiniti Tramp, koji je na prethodnom samitu optužio članice alijanse da ne ulažu dovoljno novca u odbranu, a Nemačku da je „pod potpunom kontrolom“ i „zarobljenik“ Rusije.

Sada se strahuje od novih optužbi kojima bi Tramp, možda, mogao pokušati da na skupu svetskih lidera ojača svoj položaj na domaćem terenu, pošto se protiv njega vodi istraga u američkom Kongresu. Navodno je zato odlučeno da skup u Londonu ne bude „samit“, već „sastanak lidera“, kako bi se alijansi omogućilo da izbegne objavljivanje zvaničnog zaključka koji bi Tramp, možda, odbio da potpiše.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je prošle nedelje izjavio da evropske članice alijanse i Kanada ulažu u odbranu više nego što se mislilo. Stoltenberg je izneo podatak da će povećanje nacionalnih odbrambenih budžeta tih zemalja u periodu od 2016. do 2020. godine iznositi oko 130 milijardi dolara.

Prethodno se predviđalo da će taj rast iznositi „više od 100 milijardi dolara“. Iz godine u godinu se dodaju milijarde našim troškovima za odbranu, rekao je Stoltenberg.

Članice alijanse su se 2014. složile da prekinu smanjenje troškova odbrane, uvedeno posle Hladnog rata, i da povećaju budžete nakon odluke ruskog predsednika Vladimira Putina da izvrši aneksiju Krima.

Cilj je da svaka članica NATO do 2024. troši na odbranu najmanje dva odsto bruto domaćeg proizvoda. Stoltenberg je naveo da se Bugarska priključila spisku od devet članica alijanse koje su ostvarile taj cilj. Pre nekoliko dana je Angela Merkel ocenila da je očuvanje NATO danas važno u istoj meri u kojoj je bilo tokom Hladnog rata, kao i da je nužno zadržati Tursku u sastavu alijanse.

Evropa se danas ne može sama odbraniti. Zavisimo od NATO, rekla je Angela Merkel u nemačkom parlamentu.

Bela kuća je najavila da će Tramp u Londonu imati odvojene sastanke sa Makronom, Angelom Merkel, italijanskim premijerom Đuzepeom Konteom, predsednicom danske vlade Mete Frederiksen, radni ručak sa predstavnicima Rumunije, Bugarske, Estonije, Grčke, Letonije, Poljske i Velike Britanije, ali ne i izdvojen razgovor sa britanskim premijerom Borisom Džonsonom.

Tramp je više puta podržao izlazak Britanije iz Evropske unije, ali je Džonson, pošto istraživanja javnog mnjenja predviđaju njegovu pobedu na vanrednim parlamentranim izborima 12. decembra, izrazio želju da predsednik SAD ne komentariše britansku političku scenu. Džonson je poručio da ne želi da se „voljeni saveznik“ meša u britansku politiku.