Foto: EPA-EFE/ALLISON ROBBERT Treba razlikovati Trampa u kampanji i Trampa na vlasti. Ono što govori da bi se dodvorio glasačima ne znači da će se to zaista i sprovesti, kaže za Danas Mijat Kostić, istraživač organizacije Novi treći put, komentarišući najavu novoizabranog američkog predsednika da će da proglasiti opšte vanredno stanje u SAD da bi uz upotrebu oružanih snaga sproveo svoj program masovnog proterivanja migranata.
Kostić dodaje da je na isti način je najavljivao povlačenje iz NATO, ali da se to nije desilo.
Tom Fiton, direktor konezervativne organizacije Džudipak Voč, napisao je na Trampovoj platformi Trut šoušal:
„Dobra vest: prema nekim informacijama dolazeća administracija Donalda Trampa spremna je da u okviru programa masovnog proterivanja proglasi nacionalno vanredno stanje i da upotrebi vojne resurse protiv Bajdenove masovne invazije imigranata koju je navodno dozvolio odlazeći predsednik“.
Na tu objavu Tramp je odgovorio na istoj mreži: „To je tačno“.
U SAD je po proceni više od 11 miliona nelegalnih imigranata, i udruženja za ljudska prava zabrinuta su zbog republikanskog projekta prema njima i poštovanja pravne države uopšte.
Kostić kaže da SAD kontinuirano sprovode politiku deportacije nedokumentovanih migranata ali u ograničenim razmerama i selektivno.
Pod Bajdenovom administracijom, objašnjava Kostić, prioritet je deportacija pojedinaca koji predstavljaju pretnju javnoj bezbednosti ili su počinili ozbiljne zločine.
„Međutim, masovna deportacija svih nedokumentovanih migranata bi bila i etički i pravni presedan, ali takođe i logički teško izvodljiva.
Angažovanje vojske u ovom slučaju uključuje proglašenje vanrednog stanja i korišćenje vojne infrastrukture za podršku operacijama Imigracione i carinske službe (ICE). Vojska bi mogla pružiti logističku podršku, kao što su transport, izgradnja objekata za zadržavanje i podrška graničnoj kontroli, ali direktno učešće u hapšenjima i deportacijama postavlja pravne i političke izazove“, ističe Kostić.
Prema njegovim rečima, što se tiče pravnog okvira, Savezni zakon (Posse Comitatus Act) zabranjuje vojsci da učestvuje u unutrašnjem sprovođenju zakona, osim ako Kongres izričito ne odobri.
„S druge strane, Zakon o pobuni iz 1807. omogućava predsedniku da aktivira vojsku u slučaju ozbiljnih unutrašnjih nemira, ali primena ovog zakona na migraciju ostaje pravno i praktično neispitana. Većina pravnika tumači da je neophodno formalno ratno stanje da bi se vojska angažovala za ovakve namene“, kaže naš sagovornik.
U tom smislu, dodaje Kostić, Tramp će sigurno naići na sudske izazove zbog nedostatka opravdanja za proglašenje pobune ili krize.
Kako objašnjava, korišćenje vojske za ovu svrhu moglo bi izazvati podelu javnog mnjenja i ugroziti poverenje u vojsku, dok bi bilo i protivno vrednostima koje mnogi Amerikanci smatraju temeljem nacije, a to su individualna sloboda i jednakost.
„Pored toga, Kongresna kontrola nad vojnim budžetom i zakonima mogla bi otežati dugoročno sprovođenje ovog plana“, kaže naš sagovornik.
Prema njegovom mišljenju, čitav plan treba razumeti kao taktiku da se osigura podrška radikalnijih birača koji su nezadovoljni trenutnim imigracionim politikama.
„Danas ovakav plan deluje realisitčkno dok je 2016. i 2020. bio nezamisliv. Glavni razlog je to što su tokom poslednjih godina, ekstremniji stavovi o imigraciji su postali sve prisutniji u američkoj politici. Mnogi birači su postali manje osetljivi na radikalne mere koje bi se ranije smatrale neprihvatljivim jer su anti-migrantski narativi postali normalizovani kroz medije“, uočava Kostić.
Takođe, kaže on, ne treba zanemariti ni strani element, pogotovo ruski uticaj o kom se priča još od Trampove prve kampanje 2016. godine.
„Radikalizacija birača dovodi do velike polarizacije, što može biti u ruskom interesu jer ako su SAD unutrašnje podeljene i politički nestabilne umanjuje se i njihova moć na međunarodnoj sceni“, ističe.
Kostić ukazuje da ruski državni mediji konstantno šire narative koji su u suprotnosti sa zapadnim vrednostima i politikama na globalnom nivou, a koji rezonuju i među američkim građanima.
„Na taj način mobiliše sve veću podršku nacionalizmu, anti-globalizmu i skepticizmu prema demokratiji“, uočava Kostić.
Kako kaže, najbolji primer je američki konzervativni portal, Tenet Media, u koji su pripadnici ruskih državnih medija uložili oko 10 miliona dolara da bi širili polarizujući sadržaj, sa fokusom na komentare o imigraciji i inflaciji.
Nakon istrage američkog Ministarstva pravde u septembru 2024, kaže Kostić, Tenet Media je ugašen a dva predstavnika ruskih medija su pravno osuđeni.
„Među uticajnim ličnostima koje su radile za Tenet bili su poznati desničarski komentatori kao što su Tim Pul, Beni Džonson i Dejv Rubin. Ovi influenseri su tvrdili da su bili nesvesni ruskog finansiranja i da su postali žrtve ove operacije“, podseća Kostić.
Prema Kostićevim rečima, kombinacija Trampovog diskursa i strane propagande je značajno uticala na radikalizaciju birača u Americi, što je otvorilo “pandorinu kutiju” da ovakvi predlozi budu javno prihvatljivi i čak podržani od strane birača.
„Međutim, treba sačekati januar da vidimo da li će se Trampova retorika promeniti kada zaista preuzme funkciju“, zaključuje Kostić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
