Tramp može da se kandiduje i sa robije

U januaru je porota u Njujorku presudila da mora da plati jednoj spisateljici milione dolara zbog seksualnog maltretmana i klevetanja, protiv čega je Trampuložio žalbu. To je bio parnični postupak.

Sada je Tramp prvi bivši predsednik ikada koji se suočava sa suđenjem u krivičnom postupku.

Od ovog ponedeljka (15. april) u Njujorku se razmatra da li je Tramp usred kampanje 2016. godine – posle koje je ušao u Belu kuću – platio kako bi se pokopale priče o njegovom vanbračnom seksualnom odnosu sa jednom porno-zvezdom.

To je prvi od četiri krivična postupka – dva na nivou savezne države, dva federalna – koja čekaju Trampa. Drugo suđenje u Džordžiji tiče se toga da je pokušao da negira poraz na izborima u toj državi 2020. godine.

Prvi federalni slučaj tiče se toga da je navodno svesno širio laži o tome kako su izbori pokradeni, a drugi da je ilegalno zadržao poverljiva dokumenta kad je napustio Belu kuću.

Da li Tramp može da bude kandidat ako bude osuđen?

Da. Američki Ustav vidi samo tri uslova za kandidate – moraju biti rođeni kao američki državljani, najmanje 35 godina stari i da borave u SAD najmanje 14 godina.

Ima argumenata za to da ljudi pod krivičnim gonjenjem ne bi trebalo da budu kandidati, rekla je ranije za DW Laura Merifild Vilson, profesorka političkih nauka na Univerzitetu u Indijanapolisu.

„Ali svi ti argumenti su zasnovani na moralu i preferencijama, a ne na zakonskim ili proceduralnim preprekama“, rekla je ona.

Da li Trampa može diskvalifikovati 14. amandman?

No, američki Ustav ima amandman dodat posle građanskog rata, koji kaže da nijednu funkciju ne mogu obavljati oni koji su se zakleli da će poštovati Ustav, a potom bili „uključeni u pobunu“.

Oni koji bi voleli da Tramp bude izbačen iz trke smatraju da se ovaj 14. amandman može primeniti zbog upada na Kapitol od 6. januara 2021. godine. Kažu, laži koje je Tramp pričao o navodnoj izbornoj prevari pokrenuli su rulju da izvrši krvavi upad.

Neke države, poput Kolorada, iz tog razloga su htele da zabrane Trampu da uopšte učestvuje u predizborima među republikancima.

No u martu ove godine je Vrhovni sud presekao taj pokušaj Kolorada, navodeći da pojedine države nemaju nadležnost da spreče nekoga da se kandiduje za federalnu funkciju.

Vrhovni sud je potvrdio da nadležnost u tome jedino ima Kongres. Kako je Kongres podeljen – a republikanci drže većinu u Predstavničkom domu, dok demokrate imaju tesnu većinu u Senatu – mala je šansa da odande Trampu zabrane kandidaturu.

Da li će Tramp smeti da glasa ako bude osuđen?

Verovatno neće. Jer, Tramp je kao birač registrovan na Floridi gde osuđeni građani gube pravo glasa. „Većina prestupnika na Floridi dobija nazad pravo glasa kad odsluži celu kaznu, uključujući uslovnu, ili plati sve kazne i zatezne kamate“, piše Njujork tajms.

No, Trampova kazna ili rok uslovne provere verovatno ne bi istekli do novembra, kada se glasa. Tako bi se došlo do paradoksa – čovek može da postane predsednik, ali ne može glasati za sebe.

A šta ako Tramp ode u zatvor?

Niko ne zna. „Ovako nešto se ni izbliza nikad nije desilo“, rekao je Ervin Čemerinski, stručnjak za ustavno pravo sa Univerziteta Kalifornije. „Samo možemo da nagađamo.“

Zakonski, Tramp bi mogao da bude kandidat i sa robije. Ali bi bio priličan logistički izazov da se zemlja vodi iz zatvorske ćelije.

Neki pretpostavljaju da bi u tom slučaju Tramp mogao da podnese tužbu, tvrdeći da ga eventualna zatvorska kazna sprečava da ispuni dužnost predsednika Sjedinjenih Država.

Da li Tramp može da pomiluje sebe?

U teoriji, Tramp bi kao predsednik mogao da oprosti sebi zatvorsku kaznu ili čak da izrekne puno pomilovanje. Ali, to bi bilo ekstremno rastezanje predsedničkih ovlašćenja i kao slučaj vrhunskog nepotizma bi verovatno završilo pred Vrhovnim sudom. Onde pak konzervativne sudije imaju komotnu većinu od šest prema tri.

Drugi put bi bio da predsednik Džo Bajden, ako izgubi izbore, pomiluje Trampa kako ne bi nastao vakuum i potpuni haos.

A opet, to bi se moglo odnositi samo na federalna suđenja. Jer, čak ni predsednik nema nadležnost da pomiluje nekoga ko je osuđen po optužnici pojedine države, recimo Njujorka ili Džordžije, prenosi DW.