Tramp najavio razgovor sa Putinom, Kremlj potvrdio: „Već razgovaramo o podeli resursa“

„Razgovaraću sa predsednikom Putinom u utorak. Mnogo posla je obavljeno tokom vikenda. Želimo da vidimo da li možemo da okončamo ovaj rat. Možda možemo, možda ne, ali mislim da su šanse dobre“, rekao je Tramp tokom leta sa Floride za Vašington. Tramp će pokušati da dobije Putinovu podršku za predloženo 30-dnevno primirje koje je Ukrajina prihvatila prošle nedelje, preneo je Index.hr.

„Već govorimo o podeli resursa“

Na pitanje kakvi bi ustupci mogli da budu predmet razgovora sa Putinom, Tramp je rekao: „Razgovaraćemo o teritoriji. Razgovaraćemo o elektranama… već smo dosta stvari detaljno razgovarali sa obe strane, Ukrajinom i Rusijom. Već razgovaramo o tome, o podeli određenih resursa (između Ukrajine i Rusije, op.a.)“.

Da će Tramp i Putin obaviti telefonski razgovor potvrdio je i Kremlj.

„Taj razgovor je u pripremi“, rekao je portparol ruskog predsedništva Dmitrij Peskov tokom dnevnog brifinga za novinare.

Američki državni sekretar Marko Rubio i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov razgovarali su prekjuče o „sledećim koracima“ u predlogu prekida vatre u Ukrajini, prenosi Politiko.

O čemu su se dogovorili Amerikanci i Ukrajinci i kako je Putin reagovao?

Podsetimo, na nedavnom sastanku u Džedi delegacije SAD i Ukrajine dogovorile su nekoliko ključnih tačaka, uključujući privremeni prekid vatre u trajanju od 30 dana, sa mogućnošću produženja ako se na to slože i Rusija i Ukrajina. SAD su takođe potvrdile nastavak vojne i obaveštajne pomoći Ukrajini, okončavajući raniju pauzu u slanju vojne pomoći i razmeni bezbednosnih informacija.

Reagujući na ove sporazume, Vladimir Putin je izrazio opreznu podršku predlogu o prekidu vatre, ali je naglasio da je neophodan dodatni dijalog da bi se obezbedio dugoročni mir i „rešili uzroci sukoba”. Podsetimo, invaziju na Ukrajinu naručio je lično Putin pre više od tri godine.

On je rekao i da bi Ukrajina mogla da iskoristi prekid vatre za mobilizaciju i jačanje vojnih kapaciteta i upitao kako će se pratiti primena primirja na frontu dugom 1.300 kilometara.

Rusija je objavila glavne uslove za pregovore o primirju

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško rekao je sinoć u izjavi ruskoj medijskoj kući Izvestja da će Rusija u mirovnim pregovorima tražiti garancije od zemalja NATO da neće prihvatiti Ukrajinu u svoj savez, odnosno da Ukrajina mora da ostane neutralna.

„Tražićemo da čelične bezbednosne garancije postanu deo ovog sporazuma. Jedna od tih garancija je neutralni status Ukrajine, odnosno odbijanje zemalja NATO-a da prihvate Ukrajinu u alijansu“, rekao je Gruško.

Oni su i protiv dolaska mirovnjaka iz zemalja NATO-a

Zamenik šefa ruske diplomatije ponovio je stav Kremlja koji se protivi čak i dolasku vojnika iz zemalja članica NATO u Ukrajinu u sastavu međunarodnih mirovnih snaga nakon što su Francuska i Velika Britanija izrazile dobru volju da pošalju svoje vojnike u mirovnu misiju koja bi nadgledala prekid vatre.

„Nebitno je pod kojom oznakom bi NATO snage stigle u Ukrajinu: da li su to Evropska unija, NATO ili nacionalni kapacitet. Ako se tamo pojave, to će značiti da su raspoređene u zoni sukoba sa svim posledicama po te kontingente kao strane u sukobu“, rekao je Gruško i dodao:

„O raspoređivanju nenaoružanih posmatrača, civilne misije koja bi pratila sprovođenje određenih aspekata sporazuma ili garantnih mehanizama možemo govoriti tek kada se sporazum postigne. Do tada je sve samo vazduh“, rekao je on.

Ukrajinska vojska se reorganizuje

Ukrajinska vojska, koja je porasla od mobilizacije da odbije rusku invaziju u februaru 2022, u procesu je reorganizacije svog armijskog korpusa kako bi poboljšala koordinaciju, piše Gardijan.

Ministar odbrane Rustem Umerov je na svojoj Fejsbuk stranici napisao: „Mi sistematski transformišemo Oružane snage Ukrajine kako bismo poboljšali njihovu borbenu efikasnost. Ovo uključuje restrukturiranje komandnog sistema i primenu jasnih standarda“.

Podsetimo, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski smenio je načelnika generalštaba oružanih snaga.

Prema saopštenju, Anatolija Bargileviča je zamenio Andrij Gnatov, koji je „imao zadatak da poveća efikasnost upravljanja“.

Napadi bespilotnim letelicama

BBC javlja da su Rusija i Ukrajina izvele jedna na drugu napade bespilotnim letelicama.

Šef kabineta ukrajinskog predsednika kaže da će njegova zemlja nastaviti da odgovara na ruske napade „sve dok Putin ne zaustavi rat“.

„Rusija nastavlja da napada; Ukrajina odgovara na napade“, kaže Andrij Jermak u postu na Ks.

Njegovi komentari dolaze nakon što su Rusija i Ukrajina preko noći pokrenule napade dronom jedna na drugu, prema zvaničnicima obe zemlje.

Oružane snage Ukrajine saopštile su da je juče bilo 112 sukoba između ukrajinskih i ruskih snaga.

Rusija je izvela vazdušne udare na nekoliko naselja širom Ukrajine, dok su ukrajinske snage nanele udare na područja sa ruskim osobljem i vojnom opremom, dodaje ukrajinska vojska na društvenim mrežama.

Ruska ekonomija

Tokom poslednje tri godine, predsednik Vladimir Putin se često hvalio da je ruska ekonomija prkosila strašnim prognozama nakon njegove invazije na Ukrajinu 2022, pišeRojters.

BDP se smanjio za 1,2 odsto te godine, ali se vratio za zdravih 3,6 odsto u 2023. i 2024. godini, prema Međunarodnom monetarnom fondu.

Međutim, prividna otpornost je iluzorna. Putin je izgradio pregrejanu ratnu ekonomiju. Povratak u normalu može značiti „teško sletanje“.