Tramp naredio pritisak na Ukrajinu

Instrukcije je dao Trampov lični advokat Rudolf Đulijani, rekao je Sondlend. Cilj istrage o opozivu predsednika SAD je da se izvrši procena da li je Tramp istragom protiv Bajdena uslovljavao pružanje vojne pomoći Ukrajini. U Sjedinjenim Državama je nelegalno tražiti pomoć neke strane zemlje u cilju zadobijanja izbornih poena. Tramp negira sve optužbe.

DŽozef Bajden je jedan od glavnih kandidata za demokratsku nominaciju na predsedničkim izborima u SAD sledeće godine. Sondlend, ambasador SAD u EU, rekao je na poslednjem saslušanju u Predstavničkom domu Kongresa SAD da je Đulijani tražio da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski da izjavu o pokretanju istrage u vezi s „pitanjima korupcije“.

Kako je naglasio, Đulijani je posebno pominjao kompaniju Burisma, u čijem je upravnom odboru bio Hanter Bajden, sin potencijalnog predsedničkog kandidata demokrata, kao i pitanja u vezi s predsedničkim izborima u SAD 2016.

Ako se većinom glasova u Predstavničkom domu Kongresa SAD proglasi krivim, o opozivu američkog predsednika, koji je pripadnik republikanskog tabora, izjašnjavaće se Senat. Tramp bi mogao da bude smenjen s funkcije ukoliko opoziv podrži dve trećine članova Senata, koji je, međutim, pod kontrolom republikanaca.

Sondlend je na početku saslušanja rekao da je sarađivao s Đulijanijem „po ekspresnoj direktivi predsednika“. Kako je ukazao, iako je ambasador SAD u EU, u opisu njegovog posla je i rad na pitanjima Ukrajine zajedno s drugim kolegama, mada ona nije država članica EU.

„Nismo hteli da radimo s Đulijanijem. Jednostavno rečeno, radili smo s resursima koji su nam bili na raspolaganju. Svi smo shvatili da ako odbijemo da radimo s Đulijanijem, izgubićemo značajnu priliku da učvrstimo odnose SAD i Ukrajine. Zato smo pratili predsednikova naređenja“, dodao je diplomata.

On je, zatim, potvrdio da je predsednik zatražio da se pokrene istraga u zamenu za posetu Zelenskog Beloj kući, odnosno da je bilo reči o quid pro quo – o usluzi za uslugu. „Znam da su članovi ovog komiteta često ova komplikovana pitanja definisali u formi prostog pitanja – da li je postojao princip quid pro quo? Kako sam ranije svedočio, odgovor je pozitivan u vezi sa traženim pozivom i sastankom u Beloj kući“, rekao je Sondlend.

On je, međutim, naglasio da nikada nije čuo direktno od predsednika da će vojna pomoć biti dodeljena u zamenu za istragu. Američki diplomata je rekao da se „izričito protivio“ suspendovanju vojne pomoći Ukrajini, te da mu nikada nije rečeno zašto je to učinjeno. Počeo je, međutim, da veruje da to ima veze s najavom Ukrajine o istrazi u vezi s korupcijom.

Sondlend je ukazao da je kasnije rekao pomoćniku ukrajinskog predsednika da je „verovao da pomoć SAD najverovatnije neće biti obnovljena dok Ukrajina ne preduzme nešto u vezi sa izjavom o kojoj smo nedeljama razgovarali.“ Štaviše, ambasador je tvrdio da to nije bio tajni plan, kako su ukazivali pojedini kritičari, već da je bio transparentan i da su njegovi nadređeni „u potpunosti bili predusretljivi“.

Sondlend je rekao da su o tome bili obavešteni rukovodioci Stejt departmenta, Saveta nacionalne bezbednosti i Bele kuće, uključujući državnog sekretara Majka Pompea. Ne seća se da su njegovi nadređeni imali bilo kakve primedbe na ovu politiku.

Ambasador je rekao da je čak razgovarao o činjenici da je vojna pomoć suspendovana s potpredsednikom SAD Majkom Pensom tokom njegove posete Varšavi u septembru. Šef osoblja potpredsednika Pensa negira da je on ikada razgovarao sa Sondlendom „o istrazi Bajdenovih, Burisme ili uslovljenoj finansijskoj pomoći za Ukrajinu potencijalnim istragama“.

Slično tome, portparol Stejt departmenta je rekao da Sondlend nikada „nije rekao Pompeu da smatra da predsednik povezuje pomoć sa istragama protiv političkih protivnika. Svako ukazivanje na suprotno je potpuno pogrešno.“ Bogati hotelijer Sondlend istakao se donacijama u Trampovoj izbornoj kampanji 2016, a predsednik ga je na sadašnju funkciju postavio u julu 2018.