Politico analizira: Šta Tramp planira sa NATO-om i zašto se spominje Putin?

Istina, malo je verovatno da će Tramp potpuno napustiti NATO, piše Politico u velikoj analizi pozivajući se na izjave bivših Trampovih zvaničnika za nacionalnu bezbednost i stručnjaka za odbranu koji će verovatno služiti u drugom Trampovom mandatu.

Ali čak i ako on formalno ne napusti organizaciju, to ne znači da bi NATO preživeo drugi Trampov mandat netaknut.

U zamenu za kontinuirano učešće SAD, Tramp ne samo da bi očekivao da evropske zemlje drastično povećaju svoju potrošnju na NATO – što je njegova glavna zamerka kada je bio predsednik – već će, takođe, preduzeti ono što je jedan stručnjak za odbranu upoznat sa razmišljanjem unutar Trampovog savetničkog kruga za nacionalnu bezbednost, Dan Koldvel opisuje kao „radikalnu preorijentaciju“ NATO-a.

„Zaista više nemamo izbora“, rekao je Koldvel za Politico, navodeći rastući američki dug, smanjenje vojnog angažovanja i odbrambenu industrijsku bazu koja ne može da prati izazove i Rusije i Kine.

Ni Tramp ni njegova kampanja još nisu imenovali novi tim za nacionalnu bezbednost niti su otvoreno prihvatili novu agendu za NATO.

Iz njegove kampanja nisu odgovorila na nekoliko zahteva za komentar za ovaj članak.

Ali bivši zvaničnici i stručnjaci koji su govorili uključeni su u tekuću debatu u Trampovom svetu o tome koliko je teško pogurati Evropljane ka bezbednosnoj arhitekturi koja je po Trampovom ukusu.

Prema ovim zvaničnicima, SAD bi zadržale svoj nuklearni kišobran nad Evropom tokom drugog Trampovog mandata zadržavajući svoje vazdušne snage i baze u Nemačkoj, Engleskoj i Turskoj, kao i svoje pomorske snage.

Najveći deo pešadije, logistike i artiljerije bi na kraju prešao iz američkih u evropske ruke. Delovi ovog plana izneti su u članku koji je u februaru 2023. objavio Trampov centar za obnovu Amerike (CRA), ali u mesecima nakon toga, pojavio se detaljniji konsenzus među Trampovim pristalicama o nacrtu novog koncepta za NATO.

Promena koju oni predviđaju uključivala bi „značajno i značajno smanjenje američke bezbednosne uloge – povlačenje umesto da bude primarni davalac borbene moći u Evropi, neko ko pruža podršku samo u vremenima krize“, rekao je Koldvel, koji je do nedavno bio viši savetnik Raselu Voutu, bivšem visokom zvaničniku Trampove administracije koji je u maju imenovan za direktora za politiku Republikanske nacionalne konvencije i od koga se očekuje da će igrati višu ulogu u drugoj Trampovoj administraciji.

Vout je, takođe, predsednik CRA. Drugi deo novonastalog Trampovog plana igre je dvoslojni NATO sistem.

Ta ideja, koju je prvi predložio drugi visoki zvaničnik bivše Trampove administracije, penzionisani general-potpukovnik Kit Kelog, znači da zemlje članice koje još nisu ispunile cilj da potroše dva procenta BDP-a na odbranu „neće uživati u odbrambenoj veličini i bezbednosna garancija Sjedinjenih Država“, rekao je jedan Trampov stručnjak za nacionalnu bezbednost koji je govorio pod uslovom anonimnosti.

Ovo se može videti kao kršenje člana 5. ugovora, koji obavezuje svaku članicu da preduzme „takvu akciju koju smatra neophodnim“ da pomogne onome ko je napadnut.

Ali članovi Trampovog spoljnopolitičkog trusta mozgova primetili su da je jezik u članu 5 fleksibilan i da ne zahteva da bilo koji član odgovori vojnom silom.

Tramp je dosledno izražavao nezadovoljstvo time što nas saveznici iz NATO-a „zakidaju“ neispunjavanjem cilja potrošnje od dva odsto.

Nedavno je izgledalo da je Tramp pozvao Rusiju na napad protiv NATO-a, rekavši da će „ohrabriti“ Ruse da „rade šta god žele“ sa zemljama članicama koje još nisu ispunile cilj potrošnje na odbranu – deceniju nakon NATO saveznici su se obavezali da će to učiniti na svom samitu u Velsu 2014. godine.

Brzo rešenje dvoipogodišnjeg sukoba u Ukrajini takođe bi verovatno igralo ključnu ulogu u Trampovim planovima za NATO.

Kao deo plana za Ukrajinu koji ranije nije objavljen, pretpostavljeni kandidat republikanaca razmišlja o dogovoru prema kojem se NATO obavezuje da neće dalje širiti na istok – posebno na Ukrajinu i Gruziju — i pregovara sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o tome kolika ukrajinske teritorije Moskva može zadržati, na šta ukazuju dvojica stručnjaka za nacionalnu bezbednost bliski Trampu.

Sve u svemu, Trampov novi pristup u ovim oblastima predstavljao bi revoluciju u poslovima NATO-a – onu za koju mnogi kritičari kažu da je Evropa potpuno nesposobna da izvrši u doglednoj budućnosti.

SAD ubedljivo najviše doprinosi operacijama NATO-a, trošeći oko 860 milijardi dolara na odbranu, što je predstavljalo 68 odsto ukupnih rashoda zemalja NATO-a 2023.

To je više od 10 puta više od Nemačke, koja je druga najveća potrošnja zemlja. Znatan deo tih američkih izdataka, koji iznose oko 3,5 odsto američkog BDP-a, ide na odbranu Evrope, iako Pentagon odbija javno da otkrije koliko, kaže Džeremi Šapiro, direktor istraživanja Evropskog saveta za spoljne odnose.

Na sastanku sa predsednikom Džo Bajdenom u Vašingtonu ranije ovog meseca, odlazeći generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg najavio je da će 23 od 31 ne-američke članice NATO-a sada biti cilj alijanse od dva odsto BDP potrošnje.

„To je više nego dvostruko više nego pre četiri godine“, rekao je Stoltenberg. Očekuje se da će ovo uključiti Nemačku po prvi put od ranih 1990-ih, a ministar odbrane te zemlje Boris Pistorijus, čini se, želi da bude bolji, pozivajući Nemačku da izdvoji do 3,5 odsto BDP-a na odbranu.

Čak i ako Nemačka dostigne tu ocenu, neki bivši zvaničnici odbrane koji se slažu sa Trampom kažu da to još uvek nije dovoljno.

„Zalažem se za održavanje severnoatlantske alijanse, ali mislim da je jedini način da se to uradi i to stalno govorim Evropljanima da oni preuzmu mnogo veći teret“, rekao je Elbridž Kolbi, koji je vodio razvoj Trampove strategije nacionalne odbrane kao njegov zamenik pomoćnika sekretara za odbranu za strategiju i razvoj snaga i za koga se kaže da je u redu za viši položaj nacionalne bezbednosti u drugoj Trampovoj administraciji.

„Ne možemo više da radimo 10 puta više nego što rade Nemci, i moramo biti spremni da budemo strogi sa njima. Mora da ima posledica“, rekao je Kolbi u intervjuu.

„Želimo da NATO bude aktivan, ali želimo da ga vode Evropljani. To je bila prvobitna ideja. To je bila ideja Dvajta Ajzenhauera“.

Tek sada, suočeni sa pretećom Kinom, potreba za takvim promenama je mnogo hitnija, rekao je Kolbi.

„Sjedinjene Države nemaju dovoljno vojnih snaga da idu okolo. Ne možemo slomiti naše koplje u Evropi protiv Rusa kada znamo da Kinezi i Rusi sarađuju, a da su Kinezi opasnija i značajnija pretnja“.

Neki od Trampovih stručnjaka uglavnom su fokusirani na pitanje potrošnje, dok drugi žele da evropske zemlje troše više i preuzmu daleko veći vojni teret.

Kiron Skiner, bivši Trampov šef za planiranje politike pod državnim sekretarom Majkom Pompeom i ključni igrač u Projektu 2025, iscrpnom programu za Trampov drugi mandat, naglašava potrebu za većom evropskom potrošnjom kao polaznom tačkom.

„Moramo da prilagodimo veličinu uloga Amerike u svetu u 21. veku, i mislim da je to ono o čemu se ovde radi“, rekla je ona.

„SAD nisu svetski bankomat. NATO ima značajan doprinos na atlantskom i indo-pacifičkom teatru, ali moramo više strateškog razmišljanja na obe strane“.

Prvi test Trampovih NATO namera, ukoliko dobije još jedan mandat, bio bi kako se nosi sa tekućim ratom Rusije protiv Ukrajine.

SAD su pojačale svoju centralnu ulogu u NATO-u od početka rata u Ukrajini, šaljući 20.000 dodatnih vojnika u Evropu (što čini ukupno 100.000) pored novih vazdušnih, kopnenih, pomorskih, sajber i svemirskih kapaciteta.

Prema rečima dvojice stručnjaka za nacionalnu bezbednost bliskih Trampu koji su upoznati sa razmišljanjem unutar Trampovog užeg kruga, pretpostavljeni republikanski kandidat sada razmatra sklapanje sporazuma sa Putinom o tome koje bi zemlje mogle da se pridruže NATO-u, posebno Ukrajina i Gruzija.

Takav plan bi upropastio nejasno obećanje NATO-a o budućem članstvu Ukrajine – politiku koju je Bajden nastavio, iako ne obavezujući se na vremenski okvir.

U aprilu je The Vašington Post objavio da Trampov probni plan takođe uključuje pritisak na Ukrajinu da ustupi Krim i pogranični region Donbasa Rusiji.

„Očekivao bih veoma brz dogovor za okončanje sukoba“, rekao je Kevin Roberts, predsednik The Heritage Foundation. Roberts je u intervjuu rekao da ne može da prenese nikakva unutrašnja saznanja Trampovih planova.

Ali prema jednom od stručnjaka za nacionalnu bezbednost koji je upoznat sa Trampovim razmišljanjem, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, Tramp bi „bio otvoren za nešto što bi sprečilo širenje NATO-a i ne bi se vraćalo na granice Ukrajine iz 1991. To bi bilo na stolu. Ali to ne znači odricanje od bilo koje druge mogućnosti, uključujući isporuku velikih količina oružja Ukrajini.

Sam Tramp nije javno iznosio svoje planove za Ukrajinu, ali je tokom kampanje više puta obećao da će okončati rat kao jedan od svojih prvih zadataka — „pre nego što uopšte stignem u Ovalni kabinet, ubrzo nakon što osvojimo predsedništvo“, kazao je 22. juna u Filadelfiji.

Upitan u podkastu od 21. juna da li je voljan da izbaci širenje NATO-a na Ukrajinu, Tramp je odgovorio – u primedbama koje su uglavnom ostale neprijavljene – da je obećanje članstva u NATO-u Ukrajini bila „greška“ i „zaista razlog zašto je ovaj rat počeo“.

Mnogi u Trampovom taboru otvoreno preferiraju Ukrajinu koja nije članica NATO-a.

„NATO se već proširio daleko iznad onoga što nam je potrebno za antihegemonističku koaliciju“ protiv Rusije, rekao je Kolbi.

Putin je 14. juna rekao da će Rusija biti spremna da pregovara o prekidu rata ako se Ukrajina odrekne bilo kakve ambicije da se pridruži NATO-u i povuče trupe iz četiri regiona za koje Moskva tvrdi da su njeni.

Upitan u debati sa Bajdenom od 27. juna da li su takvi uslovi prihvatljivi, Tramp je odgovorio: „Ne, nisu prihvatljivi. Ali gledajte, ovo je rat koji nikada nije trebalo da počne“.

Kritičari kažu da bi pritisak na Ukrajinu da preda teritoriju samo opravdao Putinovo užasno i ubistveno otimanje zemlje.

Ali Tramp je jasno stavio do znanja da voli Ukrajinu isto koliko i NATO, govoreći predsedniku Predstavničkog doma Majku Džonsonu tokom posete Kapitol Hilu u junu da Ukrajina „nikada neće biti tu za nas“ i „trebalo bi da platimo NAŠE VOJSKE više umesto da pošalju 60 milijardi dolara Ukrajini“, navodi se na Tviteru republikanskog republičkog predstavnika Meta Geca.

Drugi predstavnik republikanaca, Don Bejkon, rekao je novinarima, prepričavajući isti razgovor, da Tramp odbacuje cilj Kijeva da protera Ruse, što je bila Bajdenova nepokolebljiva politika.

„On je u fazonu ako Ukrajina pobedi, kakva će biti korist?“ kaže Bekon.

Najveći problem sa Trampovim pristupom NATO-u u nastajanju može biti to što evropske nacije očigledno nisu spremne da ispune dramatično proširenu vojnu ulogu u skorije vreme – uprkos njihovim provizornim planovima da NATO „zadrže Trampa“ obećavanjem veće potrošnje, kažu stručnjaci.

Ali možda će imati malo izbora jer bi Tramp ovog puta imao više uticaja da traži ono što želi od Evrope jer SAD još uvek isporučuju lavovski deo vojne pomoći Ukrajini, a Evropa je ekonomski slabija i više zavisi od američkih zaliha energije nego ikad ranije.

Evropski lideri poriču, kažu mnogi američki kritičari. „Oni zapravo nemaju pojma kako da zamene Sjedinjene Države“, kaže Šapiro iz Evropskog saveta za spoljne odnose.

Napori francuskog predsednika Emanuela Makrona da se založi za veću nezavisnost od kišobrana odbrane SAD su propali.

Stoltenberg je, u poslednjim mesecima svog desetogodišnjeg mandata na mestu generalnog sekretara NATO-a, počeo da tvrdi da bi Amerikanci trebalo da budu zadovoljni što evropska odbrana pomaže u održavanju odbrambene industrije SAD.

„Odlučili su da imaju trajnu veru da će SAD biti tamo“, rekao je Šapiro. „Čini mi se da to zapravo nije plan, to je nada koju imate u odsustvu plana“.

Kritičari u Trampovom taboru kažu da Evropljani treba da razviju prekograničnu odbrambenu industriju, a ne nacionalnu, da bi povećali efikasnost i kapacitet i ispunili još uvek neispunjeno obećanje da će uveliko proširiti snage NATO-a za brzo reagovanje sa 40.000 na oko 300.000 vojnika.

Ali, sa izuzetkom nekih zemalja poput Poljske, mnoge evropske vlade ostaju „granične zablude“ o tome šta je potrebno, kaže Koldvel.

Kao deo platforme svoje kampanje „Agenda 47“, Tramp je u video snimku objavljenom u martu rekao da „moramo da završimo proces koji smo započeli pod mojom administracijom da suštinski preispitamo svrhu NATO-a i misiju NATO-a“.

Tramp je takođe nedavno rekao Najdželu Faražu, svom ekstremno desničarskom britanskom pristalicu, da će SAD „100 odsto“ ostati u NATO-u pod njegovim vođstvom sve dok evropske zemlje „igraju fer“.

Roberts kaže da je mnoštvo zabrinutih Evropljana prošla kroz Heritage fondaciju poslednjih meseci, zabrinuti zbog toga šta bi se moglo dogoditi pod Trampovim predsedništvom.

„Bilo je sastanaka sa dva ili tri ambasadora saveznika koje sam imao – a to su velike zemlje – koji to jednostavno ne shvataju“, rekao je on.

„Oni ne shvataju da ne možete da dođete u Sjedinjene Države iz Evrope i kažete da nam morate dati više novca jer će Putin napasti našu zemlju. Američki poreski obveznik kaže: „Šta ste uradili? Šta je Nemačka uradila? Zašto nastavljaju da kupuju ruski prirodni gas?’ Popravite svoje dvorište pre nego što dođete kod nas po poklon.“

Nemačka je prestala direktno da uvozi ruski gas nakon što je Putin napao Ukrajinu 2022. godine, ali drugi i treći po veličini nemački snabdevači prirodnog gasa, Holandija i Belgija, navodno i dalje uvoze značajne količine tečnog prirodnog gasa (LNG) iz ruskog projekta Jamal LNG.

Kako je Trampov nezadovoljni bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton napisao u svojim memoarima „Soba u kojoj se to dogodilo“, Trampa je ovo pitanje neprestano nerviralo dok je bio predsednik.

Nova Trampova administracija verovatno će poremetiti Atlantski savez. Mnogi američki zvaničnici — uključujući generala Kristofera Kavolija, vrhovnog komandanta saveznika za Evropu — insistiraju da dva procenta treba da bude pod, a ne plafon za Evropljane.

I primećuju da se Barak Obama, između ostalih američkih predsednika, hronično žalio na evropske „slobodnjake“, zbog čega je Obama insistirao na cilju od dva odsto u Velsu 2014. godine.

Prema jednom visokom evropskom diplomati koji je govorio pod uslovom anonimnosti, vlade EU su svesne svega ovoga.

„Teško je proceniti da li ćemo biti u stanju da uradimo dovoljno da zaista umirimo Trampa, jer nam je teško predvideti šta će, a šta neće učiniti“, rekao je diplomata.

Evropa takođe priznaje da bi Kina „mogla da utiče na vojnu ulogu koju bi SAD mogle da odigraju u pomaganju u zaštiti Evrope. Možda neće biti dovoljno kapaciteta za dva pozorišta.”

Na kraju, samo Tramp može da kaže dokle će ići u prevrtanju NATO-a. Bolton je za Politico u februaru rekao da Trampov „cilj ovde nije jačanje NATO-a, već postavljanje temelja za izlazak“.

Ali čini se da većina bivših Trampovih zvaničnika veruje da alijansu treba sačuvati.

Poslednji Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost, Robert O’Brajen, u nedavno objavljenom eseju u Foreign Affairs, piše da je „njegov pritisak na vlade NATO-a da troše više na odbranu ojačao alijansu“.

„Stotine milijardi dodatnog novca otišlo je u doprinose NATO-a delom kao rezultat Trampa“, rekao je Skiner.

„Optimista sam u pogledu pozitivne budućnosti NATO-a ako postavi prave temelje“.