Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp godinama kritikuje NATO i govori kako će Ameriku da „izvueče“ iz Alijanse. Šta će biti sa SAD i NATO-om posle 20. januara kada Tramp bude inaugurisan, razmatrali su Danasovi sagovornici Danasa. Oni ukazuju da su se evropske članice NATO-a nakon ruske invazije na Ukrajinu „trgle“ i počele više da radie na sopstvenoj bezbednosti, ali i da će Tramp u drugom mandatu biti „pažljiviji“ sa izjavama zbog novih geopolitičkih izazova.
Evropski zvaničnici pripremaju se za Trampove čvrste zahteve o izdvajanju dela bruto domaćeg proizvoda (BDP) za NATO.
Tramp je nedavno u razgovoru za NBC News istakao svoje tvrdnje da vojni savez iskorišćava SAD, ponavljajući stavove koje zastupa već godinama, otkako je NATO ostao ključni faktor odvraćanja ruskih ambicija nakon završetka Drugog svetskog rata, prenosi Index.hr.
Troškovi odbrane SAD će u 2024. dostići rekordnih 968 milijardi dolara. Poređenja radi, budžeti 30 evropskih saveznika i Kanade zajedno iznose do 506 milijardi dolara, što čini 34 odsto od ukupnog izdavanja za NATO.
Gardijan navodi da je taj procenat 2014. iznosio 24 odsto – manje naravno nego sada, ali ne drastično.
U februaru ove godine britanski list je preneo da je Tramp izjavio da bi „ohrabrio“ Rusiju da napadne bilo kog američkog NATO saveznika za kog utvrdi da nije ispunio svoje finansijske obaveze prema alijansi.
Aleksandar Radić, vojni analitičar, ne vidi razlog zašto bi se išta promenilo u NATO-u nakon inauguracije Trampa.
„Amerikanci su i u vreme prvog Trampovog mandata i sad otvarali pitanje odgovornosti svojih evropskih saveznika za sopstvenu odbranu. Većinu tih zemalja nema potrebe više podsećati da treba da ulože pare. Veći problem Evrope jeste razlika između količine nacionalnih resursa koje troše pojedine zemlje u skladu sa svojim procenama, ali postoji konsenzus da svi treba da postignu 2dva odsto bruto nacionalnog proizvoda koji izdvajaju za vojsku, što je bio Trampov zahtev iz prvog mandata“, ukazuje Radić za Danas.
On dodaje da deo zemalja NATO i dalje nije dosegao taj procenat, ali da se na tome radi, odnosno da je to unutrašnji tok zbivanja u kom članice pokušavaju da pronađu rešenje šta učiniti.
Radić ističe da vodeća uloga SAD u Alijansi nije sporna, ali i da su Amerikanci u davnoj prošlosti drastično smanjili vojno angažovanje u Evropi, odnosno prisustvo svojih snaga.
„Svake dve godine SAD sprovode veliku vežbu provere borbene gotovosti jedinica koje iz SAD prebacuju u Evropu. Jedna takva se održava na proleće 2025. Sad dolazi taj ciklus, tu stvari idu po normalnom toku“, ukazuje naš sagovornik.
Ono što on navodi kao novinu jeste da će američka pažnja biti više usmerena ka Pacifiku.
U kontekstu rata na istoku Evrope, većina NATO članica sa Starog kontinenta se trgla, ulažu mnogo više u vojsku, obnavljaju jedinice koje su ranije ukidale i rešavaju problem popune tih jedinica, a mnoge razmatraju i o obnovi vojnog roka.
„Nije im potreban podstrek sa druge strane ovkira za to kao u vreme prvog mandata Trampa, sami će to da urade“, zaključuje Radić.
Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove, smatra da će nakon inauguracije Donalda Trampa NATO biti suočen sa izazovima redefinisanja svog postojanja.
„Trampova politika „Prvo Amerika“ mogla bi smanjiti američku podršku savezu i tražiti veći finansijski doprinos članica. Ovo bi moglo oslabiti jedinstvo, ali i podstaći evropske zemlje na veću samostalnost u odbrani. Ključno će biti kako saveznici odgovore na ove promene“ navodi Beširi.
On ističe da je NATO već jednom preživeo Trampove prazne pretnje bez većih posledica, te veruje da Tramp razume da ishitreni javni nastupi smanjuju bezbednost SAD tako što zemlje saveznice počinju da sumnjaju u američku rešenost da ih zaštiti u slučaju napada.
„Poverenje je ključno, a sa Trampom i nepredvidivom američkom administracijom saveznice se delimično i okreću sebi sumnjajući u demokratskog lidera i njegovu rešenost u borbi protiv ugrožavanja svetskog mira od strane autokratskih režima“ smatra Beširi.
Dodaje da tako NATO može postati jači, ali istovremeno i slabiji.
„Jači u smislu više izdavanja zemalja članica i dostizanja famoznih dva odsto, ali i slabijim jer će se duplirati odbrambeni napori zemalja članica koje će imati za cilj osiguravanje borbene spremnosti usled američke nepredvidivosti“, objašnjava naš sagovornik.
On ukazuje da ta eskalacija sukoba Vašingtona sa saveznicima naposletku može dovesti i do konačnog formiranja vojske Evropske unije koju zagovaraju određene članice zajednice, predvođene Francuskom.
„Za sada deluje da će drugi termin Trampove administracije biti pažljiviji u izbegavanju antagonizovanja saveznica imajući u vidu rusku agresiju u Ukrajini i Kinu koja je sve agresivnija na međunarodnom planu, za šta im je potrebna pomoć evropskih prijatelja“, veruje Beširi.
On zaključuje da zbog impulsivnosti i slabog razumevanja međunarodnih odnosa Tramp može u svakom trenutku da izazove potrese u demokratskom bloku najvećeg vojnog saveza na savetu, koji mogu biti ireverzibilni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.