Tramp neće biti popustljiv prema Kim Džongu 1Foto: Fonet/AP

Kada je veliko bronzano zvono u centru Seula, označilo početak 2017. godine, učesnici masovnog skupa u glavnom i drugim gradovima Južne Koreje su imali jednu želju.

Želja je bila da imaju “zemlju slobodnu od Park Gun hje“, predsednice koju je parlament zbog korupcionaškog skandala opozvao početkom decembra i o čijoj sudbini odlučuje Ustavni sud. Potom je vođa Severne Koreje Kim Džong un u novogodišnjoj poruci kazao da je ta zemlja, uveliko izopštena iz međunarodne zajednice, “u završnoj fazi” priprema za probu balističke interkontinentalne rakete (ICBM).

Analitičari u Seulu opisuju diplomatski i bezbednosni zemljopis Severoistočne Azije u novoj godini sa tri reči: neizvestan, tmuran i nestabilan. U Vašingtonu vlada nervoza uoči smene predsedničkih administracija, a u Pekingu velika uzdržanost šta sledi.

Smatra se da je glavni politički faktor nastupajući predsednik SAD Donald Tramp. Pod predsednikom Barakom Obamom, odnosi Sjedinjenih Američkih Država i Narodne Republike Kine, dveju najmoćnijih država sveta, bili su mešavina saradnje i nadmetanja. Verovatno je da će se nadgornjavanje i sukobi proširiti i produbiti, od američkog trgovinskog deficita, preko vrednosti juana, do Južnog kineskog mora. To će osetiti Severoistočna Azija, područje najveće koncentracije nuklearnog arsenala i privredne moći u svetu.

U Seulu razmišljaju da bi glavna promenljiva u regionu mogli da postanu odnosi Trampove administracije sa Rusijom. Nasuprot odnosima SAD i NR Kine, ukoliko veze Vašingtona i Moskve budu značajno poboljšani, rezultat bi mogao da bude potpuno novi trougao. Rast značaja Rusije na Korejskom poluostrvu bi donekle mogao da bude od koristi Seulu, smatraju tamošnji analitičari.

Dalje se očekuje da će, na talasu Trampove pobede i Breksita, sadašnji međunarodni trendovi antiglobalizacije i jačanja nacionalizama verovatno potrajati. To će naterati državnike širom sveta da veću pažnju obrate domaćoj privredi, trgovini i izdacima za naoružavanje, umesto multilateralnoj saradnji i savezima.

U slučaju Trampove administracije bi to moglo značiti de fakto napuštanje Obamine orijentacije na Aziju, najmnogoljudniji i ekonomski najdinamičniji deo sveta. Vlastima u Pekingu bi to predstavljalo širi manevarski prostor jer smatra nastojanja SAD da učvršćuju savezništva i jačaju vojno prisustvo u regionu, kao taktiku obuzdavanja daljeg uspona NR Kine. Analitičari u Seulu, međutim, ne sumnjaju, da će Tramp, pored ostalog, uveliko jačati vojni pritisak na NR Kinu.

Zbog ovakvog razvoja međunarodnih (ne)prilika, pitanje severnokorejski nuklearnog I raketnog programa moglo bi da bude stavljeno po strani. Zbog toga raste zabrinutost u Seulu, jer se ocenjuje da bi posle pet podzemnih nuklearnih proba i šest lansiranja raketa dugog dometa, režim u Pjongjandu mogao da proizvede ICBM sa atomskom bojevom glavom koji bi dosegao i obale SAD.

Kim Džong un je u novogodišnjoj poruci kazao da je Severna Koreja “ostvarila veliki proboj” posle serije proba u 2016, pa će nepopustljivo ojačati svoje sposobnosti “za predupređujuće nuklearne napade”, ukoliko Južna Koreja i SAD ne obustave zajedničke vojne vežbe. “Bilo koja razmirica između dominantnih svetskih sila predstavlja, kako priliku, tako I izazov za strateško pozicioniranje Severne Koreje, ali joj generalno koristi”, ocenio je jedan južnokorejski analitičar.

Predsednik Tramp je odmah na tviteru prokomentarisao Kimovu pretnju ocenio da Severna Koreja neće moći da razvije nuklearnu moć da dosegne SAD, ali je i kritikovao NR Kinu što, po njegovom mišljenju, nedovoljno pomaže rešavanju tog problema. Uopšte, u Seulu se smatra da će Tramp, okružen penzionisanim visokim oficirima kao njegovim savetnicima za spoljnu i bezbednosnu politiku, biti tvrd prema Pjongjangu. Briga za Seul je, pak, što je Tramp, u jednom trenutku tokom predizborne kampanje kazao kako je spreman da se sastane sa Kimom.

Za rešenje severnokorejskog nuklearnog pitanja, u Seulu se nadaju doprinosu srdačnijih odnosa SAD I Rusije. Dalja mogućnost je nova mirovna ofanziva Pjongjanga. Ukoliko Kimu uspe proba ICBM (moguće već između 8. i 20. januara, njegovog rođendana i Trampovog uvođenja u dužnost), Severna Koreja bi mogla da proglasi moratorijum na dalje probe te ponudi da se vrati na pregovore o denuklearizaciji, nagađa se dalje.

Opet, Trampova administracija bi, u početku, mogla da pokuša dijalog sa Severnom Korejom. No, ukoliko Pjongjang bude zahtevao priznanje statusa nuklearne sile, verovatno će uslediti jačanje međunarodnih sankcija i pritisaka, mišljenja su u Seulu. Pa čak i da nuklearni pregovori budu otvoreni, SAD će verovatno zahtevati intenzivno nadgledanje Severne Koreje, vidljivo i iz Trampove kritike Obaminog sporazuma sa Iranom.

U međuvremenu, bez obzira na odluku Ustavnog suda o opozivu predsednice Park, Južna Koreja će u 2017. dobiti novog šefa države. Izbori će, s obzirom na politička previranja u prošloj godini kada je tokom poslednjih 10 subota, 10 miliona ljudi tražilo ostavku Parkove, biti komplikovani i neizvesni. Onda će novi predsednik suočiti sa brdom spoljnopolitičkih i bezbednosnih izazova sa važnim partnerima u regionu i svetu.

Vodeća na kriznoj listi

Moguća kriza sa Severnom Korejom je vodeća na listi međunarodnih kriza po SAD u 2017, prema anketi Saveta za međunarodne odnose u NJujorku. Poslednjih godina je Severna Koreja bila u tzv. Prvoj kategoriji kriza, no za 2017. Je svrstana na prvo mesto. “Ozbiljna kriza u Severnoj Koreji je “u društvu” sa mogućim oružanim sukobom Rusije I NATO; teškim internet napadima na važnu infrastrukturu u SAD; kao i masivnim terorističkim napadima u SAD. Anketiranih više od 3.500 američkih stručnjaka i institucija se složilo da bi veliku krizu u Severnoj Koreji mogla da izazove proba nuklearnog ili ICBM oružja, vojna provokacija ili unutrašnja politička nestabilnost.”

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari