Tramp nema strategiju za Severnu Koreju

Kim Džong Un, severnokorejski lider, pokazao je da nema interesovanja za pregovore niti čak da sasluša ikoga ko ima nešto da kaže o njegovim nesmotrenim nuklearnim aktivnostima i raketama dugog dometa.

Ali činjenica je da je Tramp nasledio problem ne oslobađa ga odgovornosti za rešavanje tog problema. On, međutim, do sada nije uspeo čak ni da artikuliše, a još manje primeni strategiju u vezi sa rešenjem problema sa Pjongjangom. Za godinu dana koliko je na mestu predsednika, Trampovo jedino postignuće jeste to što se pobrinuo za dodatne sankcije u UN. Što je još gore, njegove srdite žalbe na račun svojih prethodnika ukazuju da on nema pojma šta dalje da radi.

Trampov najnoviji pokušaj da reši problem bio je početkom novembra kada je bučno objavio da njegova administracija vraća Severnu Koreju na listu država sponzora terorizma. NJegova odluka, iako opravdana u svetlu Kimovog ponašanja, uglavnom je simbolična kao što je bila i odluka bivšeg predsednika DŽordža Buša iz oktobra 2008. kada je uklonio Sever sa te liste.

Trampova Bela kuća tvrdi da je vraćanje Pjongjanga na spisak država sponzora terorizma „kritičan korak“. Zapravo nije.

Države sponzori terorizma su nekvalifikovane za američku vojnu podršku – što teško da je moguće za Severnu Koreju. Sjedinjene Države zakonski zabranjuju međunarodnim finansijskim institucijama čiji su član bilo koju podršku u vidu eventualnih pozajmica ili drugih oblika pomoći državama sponzorima terorizma. Severna Koreja, međutim, nije članica nijedne međunarodne finansijske institucije.

Kao što su mnogi istakli, teroristička lista nikako nije potpuni spisak zemalja čije bi bezbednosne službe mogle biti povezane sa terorističkim grupama. Trenutno, konačan spisak uključuje samo četiri zemlje, a to su Iran, Severna Koreja, Sudan i Sirija. Uprkos dobro poznatim vezama koje je imao pokojni venecuelanski diktator Ugo Čaves sa Revolucionarnim oružanim snagama Kolumbije (FARC), koje Stejt department označava terorističkom organizacijom – Venecuela je ipak bila izvan liste. Slično tome, mnogi veruju da pakistanske bezbednosne službe održavaju veze sa grupama koje bi jasno kvalifikovale zemlju za ulazak na spisak.

Štaviše, čak i simboličan gest, u kontekstu Bušove odluke da ukloni Severnu Koreju sa liste bio je potpuno drugačiji od Trampove odluke da je vrati na listu. Severna Koreja je 2008. zadovoljila određene uslove. Prvo, pristala je da učestvuje u šestočlanim pregovorima sa Kinom, Japanom, Rusijom, Južnom Korejom i SAD (kojima sam ja prisustvovao u svojstvu pomoćnika državnog sekretara za Istočnu Aziju i Pacifik). Eksplicitni cilj razgovora bila je denuklearizacija korejskog poluostrva i oni su rezultirali zatvaranjem nuklearnog postrojenja u Jongbjonu.

Štaviše, u vreme kada je Pjongjang skinut sa liste država sponzora terorizma, Sever je takođe pristupio razgovorima u cilju uspostavljanja verifikacionog sistema za svoje nuklearne aktivnosti. Režim je pozvao međunarodne inspektore u Jongbjon i obezbedio podatke vezane za operacije reaktora, što je i dan danas jedan od najtačnijih podataka o merenju količine plutonijuma koji je tamo proizveden.

U to vreme , Severna Koreja je pristala da „digne u vazduh“ rashladni toranj reaktora u Jongbjonu što je bila recipročna mera američkom simboličnom potezu. Bilo je to delimično, sigurno.

Posle toga, sporazum je počeo da se razotkriva zahvaljujući severnokorejskom stalnom odbijanju da prizna da je ikada postojao program, prošli ili sadašnji, da razvija fizione materijale kroz visoko obogaćeni uranijum. Režim nije uspeo da objasni međunarodne kupovine opreme saglasne takvom programu.

Nakon nekoliko godina praznine nuklearni reaktor u Jongbjonu je ponovo operativan. Naročito, svih šest podzemnih nuklearnih testova koje je Severna Koreja sprovela od 2006. su u skladu sa plutonijumom koji je prikupljen iz reaktora pre šestočlanih razgovora. Mogućnost da Severna Koreja upravlja objektom HEU negde u svom tunelskom pejzažu je nema sumnje razlog za velike glavobolje. Ali Jongbjon, nasuprot onima koji tvrde da je on bio na klimavim nogama, uvek je predstavljao jasnu i aktuelnu opasnost.

Činjenica da Tramp može da vrati Sever na terorističku listu sa malo birokratske gužve i praktično bez ikakvih međunarodnih posledica pokazuje zašto je lista korisna sankcija koju SAD ima na raspolaganju. Standard za deoznačavanje – nema terorističkih akcija ili saradnje sa terorističkim grupama u proteklih šest meseci – je dovoljno fleksibilan da je ukloni sa liste i lako može da se iskoristi kao diplomatski pregovarački čip. Isto tako deoznačavanje može lako biti preinačeno kada se stvore uslovi – kao što je kada je Kim orkestrirao atentat na njegovog polubrata na malezijskom aerodromu.

Rešenje severnokorejskog problema će zahtevati ozbiljnost svrhe i nivo discipline koji Tramp još nije pokazao. Efektivna politika bi podrazumevala saradnju sa Kinom, ne samo gnusno laskanje kineskim liderima. Bila bi takođe zasnovana na dugoročnom obavezivanju ne jednokratnu transakciju. Što je možda najvažnije, to će zahtevati dnevni angažman ne samo sa Kinom već sa svim drugim regionalnim igračima.

Suvišno je reći da bi takva politika američkog državnog sekretara koji je posvećen očuvanju tima iskusnih diplomatskih profesionalaca bila od koristi ali i priznanje Trampa i njegovih savetnika da jačanje napora svojih prethodnika mnogo efikasnije od optuživanja što samo otežava posao. Nažalost, poslednju lekciju ova administracija izbegava.

Autor je bivši pomoćnik državnog sekretara SAD za Istočnu Aziju i profesor na Univerzitetu Denver

Copyright: Project Syndicate, 2017.

www.project-syndicate.org