Tramp dao novi rok za postizanje mira u Ukrajini: Da li je moguće pridobiti Putina i zadovoljiti Kijev?

Tramp je, navodi se, odredio penzionisanom general-potpukovniku Kitu Kelogu, svom specijalnom izaslaniku za Ukrajinu, rok od 100 dana za okončanje rata u Ukrajini. Bivši komandant vojske izabran je za tu funkciju na osnovu mirovnog plana koji je smislio prošle godine.

Veruje se da, pošto je Rusija već nazvala Kelogovu mapu puta „neupešnom“, a specijalnog izaslanika „reliktom hladnog rata“, da će imati male ili nikakve šanse da uspe – osim ako sam Tramp ne preuzme vođstvo u bilo kakvim pregovorima.

Većina komentatora veruje da je Kelog dobio posao zato što je Tramp bio „zaslepljen“ njegovim vojnim dosijeom. Trampu su se takođe dopale njegove ideje za postizanje mira, do te mere da je bio spreman da uvidi svoj nedostatak diplomatske obuke ili iskustva.

Drugi su govorili da je Kelog malo više od čoveka koji olako pristaje.

Član Saveta za nacionalnu bezbednost SAD za WSJ kaže:“Tramp uživa u Kelogovom društvu i vidi ga kao lojalnog momka, ali nikada nije imao značajan politički uticaj. On sigurno neće smisliti ništa što odstupa od onoga što Tramp pokušava da postigne“

Plan koji je Kelog predstavio prošle godine, prvi put objavljen od strane Instituta za politiku Amerike (AFPI), zasnivao se na pristupu „štapa i šargarepe“ kako bi Rusiju i Ukrajinu podstakao da dođu za pregovarački sto. Ukratko, ključne tačke plana su:

-Obe strane trebalo bi da se saglase na prekid vatre i prisustvuju mirovnim pregovorima – Švajcarska i Slovačka su ponudile da ugoste pregovarače.

– Front bi trebalo da bude zamrznut na trenutnoj poziciji, pri čemu nijedna strana ne bi morala da ustupi teritoriju, ali bi trebalo da prihvati princip da okupirane ukrajinske oblasti mogu biti vraćene putem budućeg diplomatskog dogovora.

– SAD će nastaviti da naoružavaju Ukrajinu samo ako ona pristane da učestvuje u pregovorima – odlazeća administracija Bajdena pojačala je isporuku oružja u decembru kako bi Kijevu obezbedila „najjaču moguću pregovaračku poziciju“.

– Predlog za delimično ukidanje sankcija Rusiji bio bi predstavljen kako bi se Moskva podstakla da učestvuje u mirovnim pregovorima.

– Rusiji bi bilo upućeno upozorenje da, ako odbije pregovore, SAD povećati nivo podrške Ukrajini. Tramp je na konferenciji za novinare 21. januara nagovestio da bi razmislio o pooštravanju sankcija Moskvi ako ne bude „spremna za dogovor“.

-Pristup Ukrajine NATO-u mogao bi biti odložen na „duži period“, kako bi se podstakla Rusija da učestvuje u pregovorima, a Kijevu bi SAD ponudile „sveobuhvatan mirovni sporazum sa bezbednosnim garancijama“. Ukrajina smatra da članstvo u NATO-u mora ostati na stolu.

– Sredstva za obnovu Ukrajine mogla bi se obezbediti uvođenjem poreza na uvoz ruskih energetskih resursa.

Preduslovi Rusije

Mnoge od zabrinutosti analitičara u vezi sa održivošću Kelogovog mirovnog plana temelje se na stavovima koje je predsednik Vladimir Putin izložio u junu, a koje su i drugi visoki zvaničnici Kremlja dosledno zauzimali.

Ovi stavovi su ponovo potvrđeni čak i u ponedeljak tokom online sastanka Saveta bezbednosti Rusije. Mnogi od ovih stavova direktno se sukobljavaju sa američkim predlozima.

Dok je Putin izjavio da je „otvoren za dijalog“ sa novom administracijom Trampa, to bi moglo da se desi samo ako su ruski interesi poštovani, i ako se adresiraju „neprecizirani“ „koreni uzroka“ rata.

Ukratko, preduslovi Kremlja, koje većina komentatora vidi kao zahtev za kapitulaciju Kijeva, uključuju:

-Svaki prekid vatre bio bi moguć samo ako bi to bilo više od zamrzavanja borbi, već usmereno ka konačnom, obavezujućem rešavanju uzroka rata.

– Rusija ne bi pregovarala o četiri regiona Ukrajine koja su „sada deo“ Rusije: Krim, Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje (uključujući delove koje Moskva trenutno ne kontroliše), a Putin sada tvrdi da je to odgovor na pozive njenih građana za „samopopredeljenje“ u skladu sa Moskvinom interpretacijom Povelje UN.

– Jednostavno odlaganje pristupanja Ukrajine NATO-u, bez obzira na dužinu vremena, bilo bi neprihvatljivo – Kijev treba da napusti sve planove za pridruživanje savezu i da se proglasi neutralnom zemljom.

– Ukrajina mora doneti pravne garancije za poštovanje i zaštitu prava i interesa, uključujući jezik i kulturu svojih rusko-govorećih manjina.

– Sve sankcije protiv Rusije moraju biti ukinute.

Neki komentatori su zabrinuti da bi Moskva mogla da protumači Trampov zahtev za okončanje rata i njegovo sprovođenje u miran ishod kao „prebrzu želju“ za postizanjem mira po svaku cenu – što bi bilo u korist Rusije, a na štetu Ukrajine.

Takve zabrinutosti pojačavaju pesimistički stav da Kelog neće moći da pomiri stavove dve strane i postigne bilo kakav mir, a kamoli pravičan.