Šta je sve Tramp obećao da će uraditi tokom svog mandata?

Dok je, kako su prenele agencije, u pozadini išla pesma „I am proud to be American“ koja je inače pratila njegovu kampanju, Tramp je s bine u Vest Palm Biču u Floridi, na koju je izašao u pratnji porodice i kandidata za potpredsednika Džeja Di Vensa, poručio da „smo ispisali istoriju sa razlogom večeras“.

„Sve je ovo veoma važno jer će nam trebati pomoć. Popravićemo naše granice. Popravićemo sve u vezi sa svojom zemljom. Ispisali smo istoriju sa razlogom večeras, a razlog će biti upravo to. Vidite šta se dogodilo. Ali to je politička pobeda koju naša zemlja nikada nije videla. Čoveče, boriću se za tebe, za tvoju porodicu i tvoju budućnost svakog dana ću se boriti za tebe i svakim dahom u svom telu“, rekao je novoizabrani predsednik SAD.

Tramp je porazio kandidatkinju demokrata Kamalu Haris, a njegovu pobedu su mnogi označili kao istorijsku.

U trenutku zvaničnog ulaska u Belu kuću sa svojih 78 godina će biti najstariji izabrani predsednik u istoriji SAD, pošto će par meseci biti stariji nego što je bio njegov prethodnik Džozef Bajden u vreme svoje inauguracije četiri godine ranije.

Prvi je posle Grovera Klivlenda koji nije imao dva uzastopna mandata i biće prvi predsednik SAD protiv koga su pokrenuti sudski procesi.

Tramp će imati i prvu ženu na funkciji šefa kabineta u Beloj kući, imenovavši za ovu poziciju Suzi Vajls, svoju menadžerku za izbornu kampanju.

Kao i tokom prvog mandata pristalice je privukao sloganom „Amerika na prvom mestu“, obećavši da će mu fokus biti prvenstveno na interesima SAD. Tramp se, inače, tokom prvog mandata povukao iz međunarodnih organizacija kao što je Svetska zdravstvena organizacija, izašao je iz pariskog sporazuma o klimatskim promenama dok je NATO žestoko kritikovao.

U izbornom govoru je obećao i da će „rukovoditi pod jednostavnim motoom – data obećanja, ispunjena obećanja. Održaćemo svoja obećanja“.

Međutim, malo detalja je predstavio o tome kako će ostvariti svoje ciljeve.

Kako podseća BBC, kada ga je Foks njuz 2023. pitao da li će zloupotrebljavati svoju vlast ili targetirati političke protivnike, rekao je da neće – „osim prvog dana“.

„Ne, ne, neću, osim prvog dana. Zatvorićemo granice, i bušićemo, bušićemo i bušićemo. Posle toga neću biti diktator“.

S obzirom na to da je njegova Republikanska partija povratila kontrolu u Senatu, najverovatnije će uživati veliku podršku u Kongresu za svoju političku agendu.

Četrdeset sedmi predsednik SAD obećao je uoči izborne pobede delovanja u vezi s pitanjima imigracije, ekonomije i rata u Ukrajini.

Tokom kampanje je obećao najveću masovnu deportaciju migranata bez ličnih dkumenata u istoriji SAD. Takođe je rekao da će završiti izgradnju zida na granici s Meksikom, što je započeto tokom njegovog prvog mandata.

BBC piše, pozivajući se na stručnjake, da će se deportacije razmera koje je obećao Tramp suočavati sa zakonskim i logističkim izazovima, te da bi mogle da uspore ekonomski rast.

Novoizabrani predsednik je tokom kampanje obećao i „okončanje inflacije“, koja je skočila na visok nivo tokom mandata Bajdena, a potom ponovo pala. Međutim, ovlašćenja predsednika da direktno utiče na cene su ograničena.

Među njegovim obećanjima je i smanjenje poreza, a predlagao je i nove carine od najmanje deset odsto na veći deo strane robe da bi se smanjio trgovinski deficit. Rekao je i da bi roba uvezena iz Kine mogla da bude dodatno oporezivana uz carinu od 60 odsto.

Pojedini ekonomisti su upozorili da bi zbog takvih inicijativa mogle da skoče cene za obične ljude.

Tramp je tokom svog prvog mandata ukinuo na stotine odredbi za zaštitu životne sredine, a SAD su bile prva država koja se povukla iz sporazuma o klimatskim promenama koji je potpisan u Parizu.

I sada je obećao da će ograničiti odredbe o zaštiti životne sredine, naročito da bi pomogao američku automobilsku industriju. Stalno je napadao električne automobile, obećavajući da će preinačiti Bajdenove ciljeve o podsticanju prelaska na „čistije“ automobile.

Obećao je i da će povećati proizvodnju američkih fosilnih goriva.

Kada je reč o ratu u Ukrajini, izrazio je kiritike na račun desetina milijardi dolara koje su SAD potrošile u okviru podrške zemlji u ratu s Rusijom i obećao da će okončati sukobe „za 24 sata“ putem sporazuma.

Nije rekao šta misli koja bi strana od čega trebalo da odustane. Demokrate smatraju da bi takva inicijativa ohrabrila ruskog predsednika Vladimira Putina.

Tramp želi da se SAD generalno povuku iz inostranih sukoba. Kada je reč o ratu u Gazi, Tramp se pozicinirao kao vatreni pristalica Izraela, ali je apelovao na američkog saveznika da okonča svoje operacije.

Takođe je obećao da će okončati nasilje u Libanu, ali nije izneo detalje o tome na koj način planira da to učini.

Tokom predsedničke debate s Harisovom je rekao da neće potpisati zakon o zabrani abortusa, koji je bio jedna od ključnih tema kampanje njegove rivalke.

Jedno od njegovih obećanja jeste i da će „osloboditi“ neke od osuđenih za krivična dela počinjenih tokom pobune 6. januara 2021. u Vašingtonu kada su njegove pristalice izvršile upad na Kapitol hil, nastojeći da osujete Bajdenovu pobedu na izborima 2020. I dalje tvrdi da su mnogi od njih „pogrešno zatvoreni“ mada je priznao da je „par njih verovatno izgubilo kontrolu“.

Najavio je i smenu iskusnog specijalnog tužioca Džeka Smita „u roku od dve sekunde“ od preuzimanja predsedničke funkcije.

Smit je vodio dve krivične istrage protiv Trampa i optužio ga za pokušaje da preinači izborne rezultate 2020, kao i za loše upravljanje poverljivim dokumentima.

Tramp negira da je uradio bilo šta protivzakonito i uspeo je da spreči da bilo koj slučaj dođe do suda pre izbora. Za Smita je rekao da ga je podvragao „političkom lovu na veštice“.