Tramp optužen za „zaveru“: Komisija tvrdi da je bivši predsednik 6. januara hteo da potkopa demokratiju

Kongresno veće koje istražuje napad na američki Kapitol od 6. januara objavilo je svoj konačni izveštaj, optužujući Donalda Trampa za „zaveru u više delova“ da osujeti volju naroda i potkopa demokratiju.

Njegovo objavljivanje dolazi samo tri dana nakon što je izabrani komitet preporučio krivične prijave protiv Trampa i nakon medijskih izveštaja da sarađuje i deli ključne dokaze sa ministarstvom pravde.

Komisija , koja će se raspustiti 3. januara kada republikanci preuzmu kontrolu nad Predstavničkim domom, obavila je više od 1.000 intervjua, održala 10 javnih rasprava – od kojih su neke bile u udarnom terminu – i prikupila više od milion dokumenata od formiranja u julu prošle godine, piše Gardijan.

Njegov izveštaj predstavlja dubinski i detaljan prikaz Trampovih napora da poništi poraz od Džozefa Bajdena na predsedničkim izborima 2020. i ono što panel kaže da je njegova krivica za nasilnu pobunu njegovih pristalica.

To pokazuje da je Tramp znao da je izgubio, ali je i dalje vršio pritisak na državne zvaničnike i potpredsednika Majka Pensa da ponište izbore, a zatim je „bio direktno odgovoran za sazivanje onoga što je postalo nasilna rulja“ i odbio je ponovljene molbe svojih pomoćnika da osude pobunjenike ili da ih podstakne da odu.

„Glavni uzrok 6. januara bio je jedan čovek, bivši predsednik Donald Tramp, koga su mnogi drugi sledili“, kaže se u rezimeu dokumenta. „Nijedan od događaja tog 6. januara ne bi se dogodio bez njega.

U dva meseca između izbora i pobune, procenjuje komitet, Tramp ili njegov najuži krug su se uključili u najmanje 200 očiglednih akata javnog ili privatnog kontakta, pritiska ili osude usmerenih na bilo državne zakonodavce ili državne ili lokalne izborne administratore. Ovo je uključivalo najmanje 68 sastanaka, telefonskih poziva ili tekstualnih poruka, 18 slučajeva istaknutih javnih primedbi i 125 objava na društvenim mrežama od strane Trampa ili viših saradnika.

Izveštaj doprinosi političkom pritisku na državnog tužioca Merika Garlanda i Džeka Smita , specijalnog savetnika koji vodi istragu o pobuni i Trampovim akcijama.

U ponedeljak, na svojoj poslednjoj javnoj sednici, veće je jednoglasno podnelo četiri krivične prijave Ministarstvu pravde protiv Trampa zbog njegove uloge u pobuni koja je započela njegovim lažnim tvrdnjama o ukradenim izborima i završila opsadom mafije na američkom Kapitolu. To je bio prvi put u američkoj istoriji da je Kongres preduzeo takvu akciju protiv bivšeg predsednika.

Jednoglasno usvajajući izveštaj , komitet je takođe preporučio etičku istragu Kongresa za republikanskog lidera Predstavničkog doma Kevina Mekartija i druge članove Predstavničkog doma zbog prkošenja pozivima Kongresa za informacije o njihovoj interakciji sa Trampom pre, tokom i posle krvavog napada.

Članovi „treba da budu ispitani na javnom forumu o njihovom unapred poznavanju i ulozi u planu predsednika Trampa da spreči mirnu tranziciju vlasti“, navodi se u izveštaju.

Komisija je formirana u leto 2021. godine nakon što su republikanci u Senatu blokirali formiranje dvostranačke, nezavisne komisije za istragu pobune. Kada je taj pokušaj propao, Dom pod kontrolom demokrata formirao je sopstveni istražni komitet, koji se sastojao od sedam demokrata i dva republikanca: Liz Čejni iz Vajominga i Adama Kinzingera iz Ilinoisa.

Tokom osamnaestomesečne istrage, veće je iznelo dokaze da napad 6. januara na američki Kapitol nije bio spontani protest, već orkestrirana Trampova „šema“ da sruši demokratiju i poništi izbore.

On je pozvao pristalice da dođu u Vašington na „veliki miting“ 6. januara. On je podstakao pristalice u govoru ispred Bele kuće. Znajući da su neki naoružani, poslao je rulju na Kapitol i ohrabrio ih da se „pakleno bore“ za njegovo predsedništvo dok je Kongres brojao glasove. Pokušao je da im se pridruži na Kapitol Hilu.

Mnogi Trampovi bivši pomoćnici svedočili su o njegovom pritisku bez presedana na države , na savezne zvaničnike i Majka Pensa da prigovore Bajdenovoj pobedi. Komitet je takođe opisao kako je Tramp razbesneo publiku na mitingu tog jutra, a zatim nije učinio ništa da zaustavi svoje pristalice nekoliko sati dok je gledao kako se nasilje odvija na televiziji.

Kada su ušli u zgradu, primećuje komitet, Tramp nije pokazao zabrinutost kada su skandirali „Obesite Majka Pensa!“ i satima se tadašnji predsednik opirao molbama savetnika koji su mu rekli da kaže izgrednicima da se raziđu. „Završne reči tog tvita ostavljaju malo sumnje u vezi sa osećanjima predsednika Trampa prema onima koji su izvršili invaziju na Kapitol: ‘Zauvek zapamtite ovaj dan!’“, navodi se u izveštaju.

Više od 800 ljudi optuženo je za napad.

Na sastanku u ponedeljak, predsedavajući Beni Tompson je rekao: „Komitet je pri kraju svog rada, ali kao zemlja ostajemo u čudnim i nepoznatim vodama. Skoro dve godine kasnije ovo je još uvek vreme razmišljanja i obračuna.”

On je dodao: „Imamo puno poverenje da će rad ovog odbora pomoći da se obezbedi putokaz ka pravdi.

Izveštaj komiteta detaljno opisuje Trampovu neaktivnost dok su njegovi lojalisti nasilno upadali u zgradu. Vraćajući se u Belu kuću sa svog vatrenog govora, pitao je jednog zaposlenog da li su videli njegove primedbe na televiziji.

„Gospodine, prekinuli su je jer dižu nerede na Kapitolu“, rekao je službenik, prema izveštaju.

Fotograf Bele kuće snimio je Trampa u 13.21, saznavši za nerede od zaposlenog. „Do tada, ako ne i ranije, bio je obavešten o nasilnim neredima na Kapitolu“, navodi se u izveštaju.

Izveštaj opisuje napore 6. januara Ivanke Tramp, predsednikove ćerke i višeg savetnika, da ga ubedi da kaže demonstrantima da mirno idu kućama.

U izveštaju se navodi da su čak i nakon što je Tramp objavio video poruku u kojoj je izgrednicima poručio da idu kućama, i on i njegov advokat, bivši gradonačelnik Njujorka Rudi Đulijani, nastavili su da pokušavaju da odlože zajedničku sednicu Kongresa koja bi potvrdila Bajdenovu pobedu.

Nakon što je razgovarao sa Trampom, Đulijani je pokušao da pozove razne članove Kongresa, uključujući senatore Lindzi Grejem, Džoša Holija i Teda Kruza.

Komitet kaže: „Definitivno znamo šta je Đulijani nameravao jer je ostavio glasovnu poruku senatoru Tubervilu – nehotice na telefonu senatora Lija – snimajući njegov zahtev. Želeo je da „vi, naši republikanski prijatelji, pokušate da to samo usporite“, misleći na prebrojavanje izbora, i odložite zajedničku sednicu.

Ukupno je prošlo 187 minuta između vremena kada je Tramp završio svoj govor na Elipsi i njegovog prvog pokušaja da natera izgrednike da se raziđu, putem eventualne video poruke u kojoj je tražio od svojih pristalica da odu kući.

Komitet citira neke od najlojalnijih Trampovih pristalica koje ga okrivljuju za nasilje.

„Sada svi izgledamo kao domaći teroristi“, poslala je dugogodišnja pomoćnica Houp Hiks Džuli Radford, koja je posle toga bila šef kabineta Ivanke Tramp.

Hiks je takođe poslao poruku advokatu Bele kuće: „Tako sam uznemiren. Sve za šta smo radili je zbrisano.”

Predsednik, ni na koji način, nije izrazio tugu ili žaljenje zbog onoga što se dogodilo na Kapitolu. Činilo se da nije shvatio ni gravitaciju onoga što je pokrenuo.

U svom poslednjem noćnom telefonskom razgovoru, Tramp je razgovarao sa Džonijem Mekentijem, njegovim direktorom osoblja.

„Ovo je lud dan“, rekao mu je predsednik. Mekentij je rekao da je njegov ton bio jedan od „kao, vau, možeš li da veruješ u ovo sranje…?“

Da li je izrazio tugu zbog nasilja nad Kapitolom? „Ne“, rekao je Mekenitij: „Mislim, mislim da je bio šokiran time što je malo izmaklo kontroli, ali ne sećam se tuge, konkretno“.