Zašto Tramp svojata i Panamski kanal?

Ponovo izabrani američki predsednik Donald Tramp ponavlja pretnje o preuzimanju kontrole nad Panamskim kanalom, dok panamska vlada insistira na tome da je njihov suverenitet nad tom vodenom rutom „neupitan“.

Oči sveta ponovo su uprte u taj strateški pomorski prolazu koji povezuje Atlantski i Tihi okean. Ovo je nekoliko činjenica o Panamskom kanalu:

Ko je izgradio Panamski kanal?

Tramp želi da podseti svet da su Sjedinjene Američke Države izgradile kanal pre više od jednog veka i tako dovele do svojevrsne revolucije u pomorskom saobraćaju. Sve to uz ogromnu cenu u ljudskim životima. Pre 1914, brodovi koji su želeli da pređu iz Atlantskog u Tihi okean morali su da krenu na opasno, višemesečno putovanje oko Južne Amerike. Čak i modernim brodovima potrebno je oko dva nedelje za to putovanje, dok prolazak kanalom traje samo osam do deset sati.

Tramp je nedavno tvrdio da je 35.000 ili 38.000 „američkih muškaraca“ poginulo tokom izgradnje Panamskog kanala između 1904. i 1914. godine. I dok su hiljade života zaista izgubljene tokom izgradnje zbog malarije, žute groznice, nesreća i drugih faktora, računica iza Trampove procene nije jasna.

Zvanični broj smrtnih slučajeva tokom izgradnje iznosi oko 5.600 ljudi, iako je stvarni broj možda i veći. Većina radnika na gradilištu bila je međutim s Barbadosa. Broj Amerikanaca koji su umrli tokom gradnje verovatno je, prema Metjuu Parkeru, autoru knjige „Paklena provalija: Bitka za izgradnju Panamskog kanala“, iznosio oko 300.

Moguće je da Tramp meša živote izgubljene tokom američkog pokušaja izgradnje kanala s ranijim, neuspelim francuskim pokušajima. Francuski projekat iz 1880-ih odneo je živote između 20.000 i 25.000 radnika, od kojih gotovo niko nije bio Amerikanac.

Zašto Panama upravlja kanalom?

SAD su decenijama upravljale kanalom nakon njegovog otvaranja. Međutim, 1977. godine predsednik Džimi Karter pristao je da postupno preda kontrolu nad tom zonom panamskoj vladi. Ugovor je propisao da će kanal ostati neutralan i otvoren za brodove svih nacija. SAD su takođe zadržale pravo da ga brane od bilo kakve pretnje.

Godine 1999. SAD su završile svoje povlačenje iz Paname. Otada kanalom upravlja vlada u Panama Sitiju. Tramp je nedavno, u prilično nerazumljivoj tvrdnji, optužio „divne kineske vojnike“ da ilegalno upravljaju kanalom. Panamski predsednik Hoze Raul Mulino odbacio je te tvrdnje kao besmislice: „Na kanalu nema kineskih vojnika, za ime Boga“, rekao je Mulino početkom januara.

Iako nema naznaka o kineskom vojnom prisustvu u tom području, neki američki posmatrači izrazili su zabrinutost zbog dve luke kojima dugo upravlja ekspozitura hongkonške kompanije „CK Hutchison Holdings“, kao i zbog potencijalnih curenja podataka. Takođe, saradnja Paname s Pekingom na finansiranju novog mosta preko kanala izazvala je zabrinutost u Vašingtonu.

Zašto je Panamski kanal važan?

Između 13.000 i 14.000 brodova prosečno godišnje prođe kroz 82 kilometra dugu vodenu rutu, tvrdi uprava kanala. Sistem svakodnevno omogućava prolazak desetine brodova, koristeći brane, ustave i rezervoare napajane veštačkim jezerom kako bi podigao brodove za oko 26 metara i vratio ih na nivo mora. Brodovi plaćaju prelazak na osnovu svoje veličine.

Sjedinjene Američke Države, iza kojih slede Kina i Japan, glavni su korisnici Panamskog kanala, a gotovo 72 odsto tereta koji prolazi kanalom dolazi iz ili ide prema američkim lukama.

Nedavno je uprava kanala bila prisiljena da smanji broj prelaza zbog suše, dok su istovremeno povećane cene. Kanal je u fiskalnoj 2024. godini ostvario neto profit od 3,35 milijardi evra.

S obzirom na to da je američka trgovina toliko zavisna od saobraćaja kroz kanal, i ekonomija je osetila to povećanje troškova. U decembru je Tramp optužio Panamu za naplatu „smešnih“ i „preteranih“ naknada, nazivajući to „pljačkom“.

Mogu li SAD ponovo da preuzmu kanal ili da smanje cene?

Uslovi ugovora iz 1977. koji je potpisao Karter propisuju da Panama mora da očuva neutralnost, što znači da njena vlada ne može da naplaćuje niže naknade za brodove koji prevoze američku robu. Međutim, moguće je da bi pritisak Trampove administracije mogao da smanji cene ili naterati upravu kanala da odustane od viših naknada tokom sledeće krize.

Manje verovatna opcija bila bi vojna kontrola kanala kroz invaziju na tu srednjoameričku zemlju. Vašington je to već učinio krajem 1989, kada su njegove trupe raspoređene za svrgavanje vojnog diktatora i bivšeg saradnika CIA Manuela Noriege.

Nakon američke invazije, panamska vlada, koju su podržavale SAD, ukinula je vojsku. Zemlja s oko 4,5 miliona stanovnika danas održava samo male paravojne snage.

Tramp početkom nedelje nije isključio vojne metode za rešavanje pitanja Panamskog kanala i Grenlanda.