Tramp namerava da održi sva obećanja: Da li je u januaru zvaničan kraj za Paks amerikanu?

Tramp je pobedio ubedljivo. Pomogao je republikancima da preuzmu kontrolu nad Senatom i mogao bi im pomoći da zadrže Predstavničpki dom – osiguravajući jednostranačku kontrolu nad sve tri grane vlasti.

On s pravom može zatražiti mandat za implementaciju svih politika koje je promicao.

„Vladaću jednostavnim motom“, izjavio je on u svom pobedničkom govoru.

A dao je mnoga obećanja, ukazuje u analizi za Politico Ivo Dalder, predsednik čikaškog Saveta za globalne poslove i nekadašnji spoljni savetnik Baraka Obame i stalni predstavnik SAD u NATO.

Tramp će biti „diktator“ prvog dana. Deportovaće 15 miliona ili više ilegalnih imigranata.

On će rasporediti vojsku protiv svojih kritičara. On će krenuti za medijima i Ministarstvom pravde, nametnuti test lojalnosti državnim službenicima i okončati federalno krivično gonjenje za njegovo ranije ponašanje.

Sve vreme će ga štititi Vrhovni sud koji je već odlučio da predsednik ne može biti krivično gonjen za svoje „službene radnje“.

Sumnjivo je da je većina Amerikanaca zaista glasala za ova obećanja.

Umesto toga, ono što je navelo većinu da glasa za čoveka koji je lagao da je izgubio izbore, podstakao pobunu i bio osuđen po 34 tačke optužnice, bilo je isto raspoloženje protiv aktuelnog predsednika koje je ove godine srušilo mnoge vlade širom sveta.

Od Britanije do Južne Afrike, Indije do Francuske, birači su kažnjavali svoje lidere na biralištima.

A sada je ovaj talas protiv aktuelne vlade zahvatio SAD, hranjen – pre svega – inflacijom i nekontrolisanom imigracijom.

Više od polovine današnjeg američkog stanovništva rođeno je nakon poslednje velike inflacije krajem 1970-ih i početkom 1980-ih. Do sada, nikada nisu iskusili skokove u cenama stanova, namirnica i još mnogo toga.

Dodajte tome opšti osećaj da je imigracija izmakla kontroli, a mnogi od njih su samo glasali da izbace klošare.

Oni nužno ne vole Trampa niti se čak slažu sa njegovom politikom, ali žele promene.

Međutim, izbori imaju posledice. A Trampov povratak na vlast imaće velike posledice po SAD i svet u celini.

Dugo sam brinuo o uticaju koji bi njegov ponovni izbor imao na američku demokratiju, i ništa u vezi sa ovim rezultatom mi ne daje nikakvu utehu.

Ja, na primer, verujem da Tramp namerava da održi obećanja – sva.

Takođe brinem šta ovo znači za ostatak sveta. U svom prvom mandatu, Tramp je jasno stavio do znanja da ne prihvata globalnu lidersku ulogu Vašingtona kao što su to činili njegovi prethodnici.

On ne veruje u vođstvo – veruje u pobedu.

Ipak, od 1945. godine, svet kakav poznajemo uglavnom je izgrađen na ideji da Amerika vodi – Paks amerikana (Pax Americana) koja je nastojala da odvrati neprijatelje i uveri prijatelje, izgraditi prosperitet otvaranjem tržišta i podsticanjem slobodnog kretanja robe, kapitala, ljudi i ideja; i podržavaju odbranu slobode, demokratije i vladavine prava.

Upravo je ovo globalno vođstvo proizvelo NATO i druge saveze, pomoglo u obnovi posleratne Evrope i Azije i otvorilo trgovinu sa Opštim sporazumima o carinama i trgovini i Svetskom trgovinskom organizacijom.

Američki neprijatelji su se dugo opirali ovoj jedinstvenoj globalnoj ulozi – ali Sovjetski Savez je podlegao svojim unutrašnjim protivrečnostima, a Kina je na kraju shvatila da mora da se integriše u globalnu ekonomiju kako bi svoje građane izvukla iz siromaštva.

Uprkos tome, Moskva i Peking su se dugo ljutili na rukovodstvo Vašingtona, a u poslednjoj deceniji su pokušavali da mu se suprotstave i potkopaju.

Možda im se sada ispuni želja.

Tramp nije zainteresovan da održi Paks Amerikana na način na koji su to činili 14 njegovih prethodnika.

On dugo gleda na saveze kao na zaštitni reket, gde je vrednost partnerstva za SAD koliko se plaća, a ne mir i sigurnost koje pruža.

On ne veruje u trgovinu ili otvorena tržišta, već se zalaže za nametanje užasavajućih carina na uvoz iz SAD – do nivoa koji je poslednji put viđen 1930-ih – čak i ako svi ekonomisti veruju da će to doneti ekonomsku katastrofu.

I daleko od toga da pokazuje interesovanje za odbranu demokratije i vladavine prava, on se duboko divi i traži zajednički cilj sa moćnicima koji se protive i jednom i drugom.

Kraj PaxAmericana će imati duboke posledice: kao prvo, transformacija evropskog bezbednosnog okruženja će sada biti potpuna.

Ruska invazija na Ukrajinu već je pokazala glupost oslanjanja na jeftini ruski gas za napajanje ekonomija.

Okretanje Kine ka većoj ekonomskoj samodovoljnosti pokrenulo je ozbiljna pitanja o oslanjanju na izvoz na svoje rastuće tržište za rast.

A sada, kada se SAD okreću od saveza, kontinent će biti primoran da postane ozbiljan po pitanju sopstvene odbrane.

Da li će to učiniti, zavisiće, naravno, od njih, ali malo je verovatno da će Vašington biti od velike pomoći.

U međuvremenu, u Aziji, zemlje koje žive u senci asertivnije i ambicioznije Kine moraće da odluče da li će pronaći nove načine da uravnoteže rastuću moć Pekinga ili će se bliže uskladiti sa njom.

I mnoge nacije na globalnom jugu će kratkoročno uživati u većoj slobodi manevara – iako će možda doći i do naglog povećanja zahteva Kine i Rusije prema njima.

Pax America će se zvanično okončati 20. januara 2025. godine, kada SAD inaugurišu Donalda Trampa za svog 47. predsednika. Zemlja i svet će biti veoma različiti zbog toga.