Tramp pobedio u Ajovi, u Nemačkoj zabrinuti 1Foto: EPA-EFE/PETER FOLEY

Donald Tramp je odneo uverljivu pobedu na prvim stranačkim predizborima u Ajovi. Nemačka opozicija upozorava vladu da bi se trebalo pripremiti za novi Trampov mandat. Zabrinuti su i predstavnici nemačke privrede.

Na prvim predizborima za predsedničkog kandidata Republikanske stranke Donald Tramp je odneo jasnu i iznenađujuće brzu pobedu. Velike američke televizijske stanice su bivšeg predsednika proglasile pobednikom već nakon 30 minuta od početka glasanja.

Na drugom mestu, ali s daleko manje glasova nego Tramp koji je osvojio 51 odsto, je Ron Desantis (21,2 odsto), guverner savezne države Floride. Bivša američka ambasadorka u UN Niki Hejli (19,1 odsto) je na trećem mestu. Na četvrtom je bio preduzetnik Vivek Ramasvami s 0,7 odsto glasova. On je odmah nakon proglašenja rezultata objavio da odustaje od kandidature i dao podršku Donaldu Trampu.

Trampova pobeda bila je očekivana, jer je 77-godišnji bivši predsednik uverljivo vodio u ispitivanjima javnog mnjenja. Hejli je pre nekoliko meseci slabo započela predizbornu kampanju, ali su se njeni rezultati u anketama vremenom poboljšali. A Desantis, koji je u početku smatran najizglednijim Trampovim protivkandidatom, počeo je prošlih meseci da gubi na popularnosti. Ipak, ni jedno ni drugo ne odustaju od kandidature.

Tramp: „Želimo jedinstvo“

Donald Tramp, koji je proteklih meseci neprestano najavljivao osvetu svojim političkim protivnicima, u svom govoru nakon pobede u ponedeljak uveče 15. januara, pozivao je na jedinstvo. „Mi želimo jedinstvo, svejedno da li se radi o Republikancima ili Demokratama.“

Pred stotinama oduševljenih pristalica u glavnom gradu Ajove De Mojnu on je predsednika Džozefa Bajdena optužio da je „potpuno uništio našu zemlju“. „Pre tri godine smo bili veličanstvena nacija, a danas nam se ljudi smeju“, rekao je Tramp.

Njegovi pristalice slavile su pobedu u Ajovi kao „neverovatnu“ i „istorijsku“. Ugledni republikanski senator Lindzi Grejem na društvenoj mreži Iks napisao je da su stranački predizbori „praktično okončani“. Republikanka Elis Stefanik pozvala je ostale kandidate da odustanu kako bi stranka mogla da se ujedini oko Trampa. Ona je na Iksu napisala da ostali kandidati „nemaju šanse za pobedu“.

Početak izborne godine

U Sjedinjenim Američkim Državama stranačka baza bira svog kandidata za predsedničke izbore. Način glasanja je složen i razlikuje se od jedne savezne države do druge. Republikanski predizbori u Ajovi označili su početak izborne godine u SAD. Predsednički izbori održavaju se 5. novembra.

Ajova, doduše, nema veliki značaj što se tiče broja birača, ali onaj ko u toj maloj saveznoj državi postigne dobre rezultate, može da računa s „vetrom u leđa“ i na predstojećim predizborima.

Ono što bi sada još moglo da koči Trampa jesu njegovi pravni problemi. Iako njegove pristalice smatraju da su sudski postupci protiv svog kandidata politički motivisani, njihov ishod još uvek je neizvestan. Moguće je da će Tramp biti osuđen još pre predsedničkih izbora. U narednih deset meseci još mnogo toga može da se dogodi.

U Demokratskoj stranci se stranački predizbori za predsedničkog kandidata ove godine održavaju nešto drugačije. Naime, njihov je kandidat praktično već određen: Bajden želi da se ponovo kandiduje za Belu kuću. Taj 81-godišnjak u svojoj stranci nema ozbiljnu konkurenciju.

Zabrinutost u Nemačkoj

Nakon ovog najnovijeg uspeha Donalda Trampa na predizborima, nemački opozicioni Demohrišćani (CDU/CSU) vrše pritisak na nemačku vladu da se pripremi za novi Trampov mandat. „Savezna vlada ne može duže da ignoriše razvoj na unutrašnjem planu u SAD. Za to su nam SAD kao partner previše važne“, rekao je za novinsku agenciju dpa Jirgen Hart, političar CDU zadužen za spoljnu politiku.

A Savez nemačke industrije (BDI) upozorava da bi Trampova pobeda na predsedničkim izborima mogla da ima teške posledice za Nemačku. Sjedinjene Države bi tada mogle ponovo da se ekonomski izoluju, ocenio je predsednik BDI Zigfrid Rusvurm.

On je dodao da Nemačka mora da se pripremi za sve scenarije: „A to znači da nije dovoljno biti zabrinut. Evropa mora da se pripremi za svet u kojem ćemo mi Evropljani da budemo više prepušteni samima sebi i manje nego u proteklih 75 godina ćemo moći da se oslanjamo na transatlantsko bezbednosno partnerstvo.“


Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari