Zahuktava se američka predsednička trka: Bajden na nizbrdici, Tramp u lavini tužbi i sudskih procesa

Istraživanje CNN objavljeno ove nedelje, donelo je novi talas zabrinutosti u taboru predsednika Džoa Bajdena i njegovih pristalica u kampanji za reizbor, pri čemu je sadašnji predsednik dodatno zaostao za svojim protivnikom iz 2020. i aktuelnim kandidatom republikanaca, Donaldom Trampom.

Ovonedeljna CNN anketa registrovanih birača pokazala je da bi za Trampa glasalo 49 prema Bajdenovih 45 odsto u hipotetičkom ponavljanju duela 2024, pri čemu se jaz povećao sa 47 prema 46 odsto u korist Trampa koje je on imao u istoj anketi sprovedenoj od 25. do 31. avgusta.

Bajden je imao samo 39 odsto odobravanja, ali je Trampov rejting bio nešto lošiji i iznosi 38 odsto. Samo 28 odsto je reklo da stvari trenutno idu veoma ili prilično dobro u zemlji pod Bajdenovim predsedavanjem.

BAJDEN NA NIZBRDICI

Dodatnu zabrinutost za Bajdena predstavlja to što je samo 25 odsto anketiranih odgovorilo sa da na pitanje da li „ima izdržljivost/oštrinu“, dok je 74 odsto odgovorilo ne.

Tramp je dobio znatno bolje ocene u toj kategoriji, pri čemu je 53 odsto reklo da, a 47 ne.

Među biračima mlađim od 35 godina, 48 odsto je podržalo Trampa, dok je 47 bilo za Bajdena, što je bitno sužavanje podrške u toj kategoriji, koja je ranije bila značajna za Bajdena.

Anketa je pokazala da bi u četvorosmernoj trci sa nezavisnim kandidatima Robertom F. Kenedijem mlađim i Kornelom Vestom, Tramp bio iznad Bajdena, sa 41 prema 35 odsto, sa Kenedijem za 16 odsto i Vestom za četiri odsto.

Nakon što je anketa objavljena, Dejvid Akselrod, koji je savetovao bivšeg predsednika Baraka Obamu, izrazio je zabrinutost zbog šansi sadašnjeg predsednika, a kasnije je pojasnio svoje komentare.

Nakon što je na društvenim mrežama objavio da bi Bajden trebalo da razmisli da li da ostane u trci 2024, Akselrod je u intervjuu insistirao da ne poziva predsednika da obustavi svoju kampanju.

„Preterano je reći da sam mu rekao da odustane“, rekao je politički arhitekta pobeda bivšeg predsednika Obame.

„Nisam to uradio. On je jedini koji donosi odluku. A ako je njegova odluka ‘ja sam najbolja osoba za ovo’, onda hoće za ide dalje“, dodao je Akselrod.

Njegovi komentari došli su ubrzo nakon što je objavio tvit o anketi Njujork tajmsa / Sijena koledža koja je pokazala da je Bajden pao za četiri do 10 poena u ključnim državama.

Dugogodišnja Obamina desna napisao je: „Samo Džo Bajden može doneti ovu odluku. Ako nastavi da se kandiduje, biće kandidat Demokratske stranke. Ono što treba da odluči jeste da li je to mudro; da li je to u NJEGOVOM najboljem interesu ili u interesu zemlje“.

Upitan o Akselrodovim primedbama, zamenik sekretara za štampu Bele kuće Endrju Bejts rekao je: „Cenimo njegove misli.“

Nekoliko Bajdenovih saveznika primetilo je da, iako su Akselrodovi komentari u ovom trenutku viđeni kao iritantni, nema znakova da predstavljaju bilo kakvu širu pobunu među Obaminim pristalicama u Demokratskoj stranci.

TRAMP „MEĐU TUŽBAMA“

Tenzije između Obamine i Bajdenove kampove nisu nove, ali su izraženije poslednjih dana, i zbog Akselrodovih komentara, i zbog toga što je sam Obama postao otvoreniji u vezi sa zabrinutošću povodom izraelske vlade i njenog trenutnog ponašanja u Gazi.

Tramp tuče Bajdena u pet od šest najvažnijih država u statistički verovatnom revanšu predsedničkih izbora 2020.

Anketa Njujork tajmsa / Sijena koledža objavljena u prošlu nedelju, predviđa da Tramp osvoji Arizonu, Džordžiju, Mičigen, Nevadu i Pensilvaniju, a da Bajden osvoji Viskonsin.

Prosečna procentualna razlika od države do države je četiri poena u Trampovu korist – 48 odsto za Trampa, 44 za Bajdena.

Neki statistički podaci otkriveni anketom su da je Bajdenovo vođstvo među latinoameričkim biračima jednocifreno; crni glasači u ovim državama sada podržavaju Trampa sa 22 odsto, što je neviđen broj za republikanca u modernim vremenima; Trampova prednost u ruralnim oblastima je dvostruka u odnosu na Bajdenovu u urbanim sredinama; glasači mlađi od 30 godina podržavaju Bajdena samo za jedan procentni poen više nego Trampa…

Predviđa se da će trendovi u ovim kolebljivim državama samo rasti i dobijati na značaju bliže 5. novembru 2024.

Bez elektorskih glasova ovih šest država 2020. Bajden danas ne bi bio u Beloj kući, a rezultati izbora sledeće godine u njima odrediće ko će upravljati zemljom do 2029.

Tramp se, međutim, suočava s lavinom tužbi i sudskih procesa. Vrhovni sud Minesote odbacio je ove nedelje tužbu kojom je traženo da se bivši predsednik Tramp isključi u predizbornim izborima republikanaca u državi.

U kratkom mišljenju i nalogu koje je napisala predsednica tog suda, Natali Hadson, sudije su rekle da je peticija odbačena bez predomišljanja. Liberalna grupa – Slobodni govor za ljude tužila je osam lokalnih birača, tvrdeći da je državni sekretar „pogrešio“ stavljajući predsednika Trampa na glasački listić.

Hadsonova je napisala da tu „nema ‘greške'“. „Pošto ovde nema greške koju treba ispraviti u vezi sa predizbornim izborima za predsedničku nominaciju, a druge tvrdnje podnosilaca peticija u vezi sa opštim izborima nisu sazrele, peticija se mora odbaciti“, napisala je ona.

Amandman 14. garantuje državljanstvo i jednaka prava svim osobama rođenim ili naturalizovanim u Sjedinjenim Državama. Ratifikovan nakon građanskog rata, takođe je uključivao deo koji je zabranjivao onima koji su učestvovali u „pobunama“ ili „ustancima“ protiv nacije da obavljaju funkcije.

U peticiji iz Minesote tvrdi se da, prema trećem odeljku 14. amandmana, predsednik Tramp treba da bude diskvalifikovan da ponovo obavlja izboranu funkciju, jer je učestvovao u „pobuni“.

Trampov komentar na ovu odluku u postu za mrežu Truth Social bio je: „Smešna tužba na osnovu 14. amandmana koju je upravo odbacio Vrhovni sud Minesote. Bez zasluga, protivustavna. Čestitam svima koji su se borili protiv ove PREVARE“.

Slične tužbe pokrenute su u nekoliko drugih država, a većina sudova je donela odluku, slično kao u Minesoti, o odbacivanju slučajeva.

Neki napominju da nemaju nadležnost nad tim pitanjem, dok su u Minesoti sudije takođe pokrenule pitanje da li je bilo mudro da preuzmu slučaj čak i ako imaju nadležnost, jer bi to potencijalno moglo da stvori haos sa glasačkim listićima.

Ove nedelje održano je saslušanje u Mičigenu, gde su podnosioci tužili državnu sekretarku Mičigena Džoslin Benson, tvrdeći da ona treba da spreči predsednika Trampa da glasa.

BAJDEN JE KARTER 2.0

Dosad je samo Kolorado stavio takav slučaj pred suđenje, a državni sud je proveo dve nedelje slušajući svedočenja svedoka i stručnjaka o tome da li je 6. januar 2021. predstavljao „pobunu“ i da li se predsednik Tramp „umešao“ u to.

Okružni sudija Kolorada će saopštiti presudu sledeće nedelje. I drugi procesi po dubini zaokupljaju kandidate.

Trampov kandidat, Danijel Kameron, izgubio je na izborima za guvernera Kentakija, a Tramo je ovaj poraz pripisao njegovoj problematičnoj povezanosti sa liderom republikanske manjine u Senatu, Mičom Mekonelom.

„Danijel Kameron izgubio je jer nije mogao da ublaži smrad Miča Mekonela. Davno sam mu rekao da je to veliki teret koji treba savladati“, napisao je Tramp u postu u na Truth Social. Mekonel i (Mit) Rumni su, inače, kriptoniti za republikanske kandidate.

Kameron je trenutno državni tužilac Kentakija, a pre toga je bio i Mekonelov pravni savetnik.

Na drugoj strani, demokrata iz Minesote, Den Filips, pokrenuo je svoju kampanju protiv Bajdena za nominaciju demokrata prošlog meseca, navodeći predsednikove godine i nepopularnost – ali ga je opisivao kao „sjajnog predsednika“.

Komentatorka Foks njuza, Liz Pik, započela je kolumnu sredinom oktobra tvrdnjom: „Predsedništvo Džoa Bajdena prati u stopu četiri godine Džimija Kartera u Ovalnoj kancelariji tako verno da mora da izazove košmare njegovog predizbornog tima.“

Još jedan iritirajući tekst je napisao Džon Kas, bloger i bivši konzervativni kolumnista Čikago tribjuna, sa naslovom Joe Biden is Jimmi Carter 2.0 / Džo Bajden je Džimi Karter 2.0. A Kimberli Štrasel iz Volstrit džornala promoviše svoju nedavnu knjigu (The Biden Malaise) sa podnaslovom Kako se Amerika sa Džoom Bajdenom vraća na tužno ponavljanja godina Džimija Kartera.

Sve više je i onih koji bi u njemu želeli da vide Harija Trumana, koji je odustao od učešća na izborima za drugi predsednički mandat 1952, ali Bajden je već odlučio da se kandiduje.