Tramp priznao celovitost Maroka

Ono što je posebno zanimljivo, a dugoročno naročito važno, jeste da marokanska odluka dolazi kao deo dogovora koji uključuje američko priznanje sporne teritorije Zapadne Sahare kao dela Maroka.

„Danas sam potpisao dekret kojim priznajem marokanski suverenitet nad Zapadnom Saharom“, tvitovao je Tramp.

„Ozbiljan, verodostojan i realan predlog Maroka za autonomiju jedina je osnova za pravedno i trajno rešenje za trajni mir i prosperitet,“ napisao je američki predsednik.

Ovaj Trampov korak može da ima dugoročne posledice za buduću američku spoljnu politiku koja bi se mnogo više oslanjala na poštovanje tradicionalnih spoljnopolitičkih načela o teritorijalnom integritetu i suverenitetu, nego što je to bio slučaj u poslednje tri decenije.

On, naravno, može da bude i taktički ustupak na prostoru koji nema važnost za Ameriku za ostvarenje cilja koji je itekako bitan Americi, a posebno Izraelu.

Reč je, naravno, o Americi kojoj je Tramp na čelu, dok se sa sigurnošću može reči da je to odluka koju dolazeći predsednik Bajden nikada ne bi potpisao.

Maroko je četvrta arapska zemlja koja je u poslednja četiri meseca ušla u proces normalizacije sa Izraelom kao deo inicijative Trampove administracije „Avramov sporazum“.

Ali dogovor uključuje i promenu dugogodišnje američke politike sa samo šest nedelja u Trampovom mandatu.

Pregovori o ovom sporazumu počeli su pre dve godine, ali su intenzivirani u poslednjih nekoliko meseci.

Trampov savetnik Džared Kušner i specijalni izaslanik Avi Berkovic pregovarali su direktno sa marokanskim ministrom spoljnih poslova Naserom Buritom.

Iako je izraelska vlada nekoliko puta u poslednje tri godine podsticala Belu kuću da krene tim putem, u pregovore tokom poslednjih nekoliko meseci bili su uključeni samo SAD i Maroko.

Kušner je na brifingu sa novinarima rekao da se Maroko složio da nastavi zvanične kontakte sa Izraelom, da dozvoli izraelskim avio-kompanijama da koriste marokanski vazdušni prostor i započne direktne letove između zemalja.

Maroko i Izrael će ostvariti dublje poslovne veze, otvoriti diplomatske kancelarije za vezu u Rabatu i Tel Avivu, a kasnije i ambasade.

Nekoliko minuta pre nego što je objavio dogovor, Tramp je razgovarao telefonom sa kraljem Mohamedom.

Obojica su potvrdili svoje obaveze prema sporazumu, saopštila je Bela kuća.

Prema marokanskom dvoru, Tramp je tokom razgovora rekao da su SAD odlučile da otvore konzulat u Dahli u Zapadnoj Sahari, uglavnom da bi „podstakle američke investicije“.

Maroko nastoji da objasni svoj potez drugim arapskim sagovornicima.

Kralj Mohamed razgovarao je s palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom i naglasio da njegova zemlja „stoji iza rešenja izraelsko-palestinskog sukoba o dve države “ i da pregovore između Izraelaca i Palestinaca vidi kao jedini način za rešavanje sukoba.

Maroko je jedina arapska zemlja sa značajnim brojem jevrejskog stanovništva.

Izrael i Maroko tajno su sarađivali još od 1960-ih preko svojih obaveštajnih službi.

Krajem 1970-ih, Maroko je posredovao između Izraela i Egipta u postizanju mirovnog sporazuma.

Devedesetih godina, nakon sporazuma iz Osla, Izrael i Maroko uspostavili su diplomatske odnose i otvorili diplomatske misije u Tel Avivu i Rabatu.

Izraelski premijer Jicak Rabin i ministar spoljnih poslova Šimon Peres posetili su Maroko 1994. godine kao gosti pokojnog kralja Hasana II, ali 2000. godine, nakon druge Intifade, Maroko je prekinuo odnose sa Izraelom i obe države su zatvorile svoja diplomatska predstavništva.

U proteklih 20 godina, bilo je nekoliko tajnih sastanaka izraelskih zvaničnika i marokanskih ministara spoljnih poslova.

U septembru 2018. izraelski premijer Benjamin Netanjahu se tajno sastao s marokanskim ministrom spoljnih poslova Buritom, tokom zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku.

Zapadna Sahara je retko naseljena, sporna teritorija na severozapadnom delu Afrike.

Ranije ju je kontrolisala Španija, a sada pretenzije na nju ima Maroko uprkos međunarodnom protivljenju i žestokom otporu lokalnog stanovništva, čija je nasilna pobuna okončana 1991. nakon 16 godina, ali problem je ostao nerešen.

Pre nekoliko nedelja ponovo su izbile borbe između marokanske vojske i pobunjenika.

SAD su sada jedina zapadna zemlja koja je priznala marokanski suverenitet nad Zapadnom Saharom.

Novoizabrani predsednik Bajden moraće da odluči da li će preokrenuti Trampovu odluku nakon stupanja na dužnost u januaru.

Bajdenu takav potez ne bi bio lak, jer bi doveo do kolapsa marokansko-izraelskog procesa normalizacije.

Bajden se ne slaže sa većinom spoljnopolitičkih inicijativa predsednika Trampa, ali nekoliko njegovih savetnika izjavilo je da nova administracija planira da održi „Avramov sporazum“.

Bivši američki ambasador u Izraelu u vreme Obame, Dan Šapiro, skreće pažnju da je Bajden „jasno u kampanji podržao normalizovanje odnosa Izraela i arapskih država“.

„To je možda jedina Trampova spoljnopolitička inicijativa o kojoj je Bajden imao nešto pozitivno da kaže“, rekao je jedan Bajdenov savetnik.

Nakon što je u avgustu objavljen sporazum o normalizaciji odnosa Izraela i UAE, Bajden ga je pozdravio i nazvao „istorijskim korakom“.

Neposredno pred izbore, Bajdenov sada nominovani državni sekretar Entoni Blinken upotrebio je formulaciju sa dosta ograda rekavši da će nova administracija „pokušati da nastavi da teži normalizaciji“ između Izraela i arapskih država.

U svakom slučaju, sve to će zavisiti od konačnog stava Bajdenove administracije prema nuklearnom sporazumu sa Iranom.

Ukoliko se SAD vrate, motivi arapskih država za nastavak ovog procesa će opasti, a postaviće se pitanje šta će od dosadašnjih dogovora biti realizovano od strane država koje su već unutra.