„Ako ne ulažete u svoju odbranu, ne očekujete da će neko drugi da brani vaš prag“: Sagovornici Danasa o izjavi Trampa da će ohrabriti Rusiju da napadne članice NATO koje ne ispunjavaju obaveze

Na ovu Trampovu opasku reagovao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, upozorivši da takva izjava „podriva bezbednost“.

Pored Stoltenberga, reagovao je i Žozep Borelj, šef evropske diplomatije, koji je rekao da „NATO ne može biti savez a la kart“.

Reakcijama su se pridružili i nemački kancelar Olaf Šolc, predsednik Evropskog veća Šarl Mišel, poverenik za unutrašnje tržište Tijeri Breton, zamenik poljskog ministra spoljnih poslova Paveł Zalevski ocenivši Trampovu izjavu neodgovornom.

Aleksandar Radić, vojni analitičar, za Danas kaže da Tramp pravi politički teatar, ali da je činjenica da neke od ozbiljnih sila poput Nemačke, Italije i Španije izdvajaju 1.3 – 1.5 procenata, iako je NATO kao procenu stavio dva odsto ukupnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) izdvajanja.

– Nemačka priča o potrebi formiranja i obnove bataljona, o potrebi da povrate onu snagu koju su nekad imali, a to mora nečim da se finansira. Naravno, veliko je pitanje kada će da se trznu jer sad dolazi druga godišnjica rata u Ukrajini. Velike sile Evrope ostaju pri troškovima koji su drstično niži u odnosu na NATO prosek, ukazuje Radić.

On dodaje da Trampova izjava jasno „stavlja do znanja“ šta može da se desi.

Kako kaže, ne postoji projekt koji je zamena za NATO.

– Postoji NATO. U NATO su i SAD i Kanada. Upravo sada je u toku vežba u kojoj se proverava prebacivanje pojačanja sa druge strane okeana u Evropu i razmeštaj tih snaga od Baltičkih republika do skandinavskog štita. Ne dovodi niko u pitanje Američku ulogu, ali se postavlja pitanje šta Evropa sama čini, odnosno šta svaka zemlja pojedinačno sama čini za svoju nacionalnu odbranu, i da li taj debalans može da bude mamac Rusiji da pomisli „možemo da idemo u rat“, objašnjava Radić.

On ističe da je Moskva – kad je donela odluku da krene na Kijev – bila vođena obaveštajnim procenama koje su govorile o slabosti ukrajinske vojske.

– Vi kad ste jači niste pogodna žrtva napada. Trampovu izjavu u tom smeru doživljavam. Ona jeste trivijalna kad se u prvi mah čuje ali je jasna – ako nećete da ulažete u svoju odbranu nemojte da očekujete da će neko drugi da brani vaš prag jer vi ćete provocirati sukob time što ćete biti slabi i neko će pomisliti da može da vas napadne, ilustruje Radić.

Bilo koje analize sukoba, kaže, počivaju na ideji da imate debalans moći.

– Vojsku finansirate kao sredstvo odvraćanja, ukazuje Radić.

Srđan Cvijić iz Beogradskog centra za bezbedonosnu politiku (BCBP) za naš list kaže da izjave predsedničkog kandidata, iako neozbiljne, imaju svoje posledice, te da mogu da pošalju određene poruke.

– Saveznicima da možda neće biti svesrdno zastićeni od strane SAD u slučaju eventualnog napada Rusije, a pre svega ohrabruje možda neke krugove u Moskvi da preduzmu neke avanturističke poteze tog tipa, kaže Cvijić.

Početkom 2024. od pojedinih evropskih zvaničnika mogla su se čuti upozorenja da Evropa treba da se pripremi za rat.

Kada se na takve izjave doda i ova nedavno izrečena Trampova, javnost se pita da li je moguće da Rusija napadne i druge zemlje.

– Sama činjenica da imamo jednu nedemokratsku državu (Rusija) koja je napala drugu (Ukrajina), direktno kršeći međunarodno pravo, samo po sebi predstavlja razlog za zabrinutost, kaže Cvijić.

Kako kaže Danasov sagovornik, u spoljnopolitičkim krugovima u Americi može se čuti da je aktuelni šef Sjedinjenih Država Džozef Bajden poslednji transatlantski predsednik.

– Još od vremena Baraka Obame najavljen je taj američki pivot ka Istoku tako da se geopolitički centar sveta sa Atlantika polako pomera na Pacifik i naravno da se u tom kontekstu postavlja pitanje da li će Evropa u svakom momentu moći da računa na zaštitu SAD. A kada imamo mogućeg budućeg predsednika kao što je Tramp onda naravno da se svi brinu, ukazuje Cvijić.

On zaključuje da Evropa gleda da se u bezbednosnom smislu prirpremi na sve mogućnosti.