Tramp se miri sa muslimanima?

Kako izveštavaju zvanična novinska agencija Saudijske Arabije SPA, kao i dnevnik Arab njuz, „Čuvar dve svete džamije“ (misli se na Meku i Medinu, najsvetije gradove za muslimane i tamošnje džamije), kako glasi zvanična titula saudijskog monarha pozvao je, pored ostalih, jordanskog kralja Abdulaha II, marokanskog Mohameda VI, predsednike Turske, Pakistana, Alžira, Nigera, Jemena, Iraka, Tunisa… Među pozvanima nema Irana, regionalnog rivala Saudijske Arabije.

Saudijska Arabija biće prva zemlja koju će Tramp zvanično posetiti od dolaska na mesto predsednika, a tokom mini bliskoistočne turneje posetiće i Izrael. Dok je poseta Izraelu, s obzirom na tradicionalno bliske veze Vašingtona i Tel Aviva, očekivana, izbor Saudijske Arabije predstavlja donekle iznenađenje. Trampovu predizbornu kampanju obeležila je i islamofobija. Oštre i reči mržnje ne samo prema teroristima već i muslimanima i islamu, mogle su se čuti od tadašnjeg predsedničkog kandidata republikanaca i njegovih bliskih saradnika. Zabrana ulaska u SAD muslimanima bila je jedna od glavnih Trampovih predizbornih obećanja. Po preuzimanju predsedničke funkcije potpisao je dve uredbe, koje su, međutim, obuhvatile tek nekoliko muslimanskih zemalja, ali i blokirane odlukom suda.

Čak i pre pobede na izborima, Tramp je septembra 2016. u sedištu UN razgovarao sa egipatskim predsednikom El Sisijem i iznenadio jer je svog sagovornika i većinsko muslimanski Egipat zasuo komplimentima. Po pobedi na izborima, bila je primetna promena retorike američkog predsednika. U Beloj kući je primio više lidera muslimanskih zemalja, jordanskog kralja Abdulaha II, egipatskog predsednika El Sisija, palestinskog Mahmuda Abasa… Sa drugima je razgovarao telefonom. Turskom predsedniku Erdoganu čestitao je pobedu na referendumu o promeni Ustava čak pre ruskog predsednika Putina, pakistanskog premijera Šarifa nazvao je „sjajnim momkom“, a saudijsku delegaciju koju je u Vašingtonu predvodio krunisani princ Muhamed bin Salman, „veoma finim ljudima“.

Tramp je nedavno najavio da će „u Saudijskoj Arabiji početi izgradnju nove osnove za saradnju sa muslimanskim saveznicima u borbi protiv ekstremizma, terorizma i nasilja“. „Naš zadatak nije da diktiramo drugima kako da žive, već da napravimo koaliciju prijatelja i partnera koji dele isti cilj borbe protiv terorizma i koji žele bezbednost i stabilnost na ratom razorenom Bliskom istoku“, rekao je Tramp. Sličan stav zastupaju i saudijski zvaničnici. Šef saudijske diplomatije Abdel el DŽubeir založio se za partnerstvo SAD, arapskog i muslimanskog sveta, posebno u borbi protiv terorizma.
Bez obzira na Trampovu retoriku prema muslimanima, mnoge muslimanske zemlje je obradovao njegov izbor. Posebno Saudijsku Arabiju, koja je sa prethodnim predsednikom Obamom bila u vrlo lošim odnosima. Rijad je Obami zamerao popustljivost prema Iranu, kao i česte kritike stanja ljudskih prava u Saudijskoj Arabiji. Turska se takođe nada boljim odnosima sa SAD, mada je ova država oštro osudila odluku Pentagona da naoružava kurdsku oružanu formaciju u Siriji – Jedinice za narodnu zaštitu (YPG), koju Ankara smatra za filijalu terorističke PKK. Očekuje se da pored borbe protiv ISIL, ratova u Siriji i Iraku, nezaobilazna tema muslimansko-američkog samita u Saudijskoj Arabiji, bude i palestinsko-izraelski konflikt, kao i mogućnost pokretanja pregovora koji bi doveli do formiranja palestinske države i mira sa Izraelom. Muslimanske zemlje jedinstvene su u osudi Trampove najave da će američku ambasadu u Izraelu preseliti iz Tel Aviva u Jerusalim, što je takođe jedno od njegovih predizbornih obećanja.

Trampov prethodnik je takođe na početku svog prvog mandata, posetio Kairo i založio za bolje odnose i uspostavljanje poverenja između SAD i muslimanskog sveta. Od Obame su muslimanske zemlje mnogo očekivale, ali skoro nikakvog poboljšanja u međusobnim odnosima nije bilo. Da li Tramp, od koga je retko ko među muslimanima išta dobro očekivao, može da iznenadi i napravi pozitivan pomak, videćemo.

O zabrani ženama da voze

Kako piše saudijski dnevnik Saudi gazeta, pozivajući se na „obaveštene izvore“, nekoliko članova Savetodavne skupštine ili Šure, zakonodavno-savetodavnog tela u ovoj teokratskoj monarhiji, sprema se da ponovo pokrene pitanje omogućavanja ženama da voze automobile. Zabrana ženama da voze automobile u Saudijskoj Arabiji je vrlo osetljiva politička i društvena tema. Članice Šure ovo pitanje su već pokretale poslednjih godina, ali su njihove dosadašnje inicijative za ukidanje zabrane odbijane. Šura inače ima 150 članova koje imenuje kralj. Pored toga što po pravilu, članovi Šure „pokrivaju“ sve delove ovog kraljevstva, u pitanju su uglavnom visoko obrazovani ljudi. U poslednjem sazivu Šure oko 70 odsto članova su činili doktori nauka, skoro polovina se školovala u SAD, a sve više je žena – 30.